NA KUSTENDORFU BEZ "CRVENIH KARTONA": Večeras počinje 15. Međunarodni filmski i muzički festival u Mokroj Gori
MEĐUNARODNI filmski i muzički festival Kustendorf počinje večeras u Mokroj Gori: u vremenu u kom ništa nije kao što je bilo, u kom svakodnevno svedočimo lomu duše, Mećavnik ostaje umetnički azil, a "crvenih kartona" ni za jednu kulturu, makar je i svetska vlada zabranila - neće i ne sme biti. Ovim rečima, proslavljeni reditelj Emir Kusturica, pozvao je učesnike i publiku na 15. svetkovinu slobodarskog duha.
Foto N. Janković
- Kada uđete u bioskopsku salu, možete doživeti vreme koje štoperica ne računa. Može se dogoditi i to, da kada izađete iz dvorane, napolju počinje atomski rat. Ovde imamo utočište, šansu da čovek sebi produži život - naglasio je Kusturica. - Ovo je takođe vreme u kom je Dostojevski krivac za stanje stvari, a jedna ogromna kultura doživljava poništavanje. Srbija vrata otvara svima, ovde nema "crvenih kartona" za kulturu, jer ona deluje sa svih strana sveta, a to se između ostalog, u našoj epohi vidi, kada Evropljani dobijaju najmanje "Nobelovih nagrada".
Festival se dešava pod sloganom "Čudesna i razdiruća lepota stvaranja", kada se večeras otvore vrata kina "Prokleta avlija", Kustendorf će početi filmom "Perje" egipatskog reditelja Omara el Zohairija. Ovaj autor je prošle godine nagrađen glavnom nagradom filmskih kritičara na festivalu u Kanu.
Program "Retrospektiva velikana" posvećen je italijanskom geniju čiji portret, privlačeći pažnju posetilaca, već deceniju krasi centralni deo sale "Viskonti" u Mećavniku - Pjeru Paolu Pazoliniju. Samo biografija avangardnog umetnika remboovskog tipa, bila bi dovoljna da zadovolji ukuse ljubitelja takozvane građanske kulture. Pazolini je prešao put od simpatizera nadiruće fašističke pošasti, zatim se priklonio komunističkoj partiji iz koje je izbačen - kada se javno deklarisao kao homoseksualac, a ubijen je 2. novembra 1975. godine, dan nakon povratka iz Stokholma i susreta sa Ingmarom Bergmanom.
Biografski pristup delu ovog filmskog režisera, pisca, pesnika, scenariste, dramaturga, lingviste, glumca, slikara, političara, novinara i kolumniste, na Kustendorfu će imati svoje poetičko i estetsko ishodište: biće prikazani filmovi "Šta su to oblaci", "Jastrebovi i vrapci", "Rikota", kao i omnibus "Veštice".
Kustendorf će ove godine dodeliti dve nagrade "Drvo života" za doprinos filmskoj umetnosti: laureati su glumci Petar Božović i Toni Servilo, zvezda filma "Velika lepota" Paola Sorentina.
Celina "Savremene tendencije" na Mećavnik vraća reditelja Ašgara Farhadija, koji će studentima održati onlajn radionicu, a uz njegov film "Heroj", publika će videti ostvarenje "Jedna sekunda" još jednog starog prijatelja Kustendorfa, reditelja Džang Jimoua. U okvoru istog programa, na repertoaru su filmovi "Freda" Žesike Ženei sa Haitija i "Povest o mojoj ženi" rediteljke Ildiko Enjedi iz Mađarske.
Publici će se predstaviti i mlađi stvaraoci, u celini "Novi autori", to su Ivan Bakrač sa ostvarenjem "Posle zime", Antoneta Almat Kusijanović sa filmom "Murina" i Andrej Huculejak sa delom "#dogpoorgirl". Troje pomenutih autora koji su u studentskim danima bili učesnici Kustendorfa, predstaviće se svojim dugometražnim prvencima.
Festival se dodelom nagrada mladim autorima, završava 10. maja.
TAKMIČARSKI PROGRAM
ZA nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, nadmetaće se 13 kratkih igranih i dva dokumentarna filma.
Ove godine, autori dolaze iz Francuske, Danske, Švajcarske, Nemačke, Rusije, Španije, Rumunije, Makedonije, Izraela, Portugalije, Velike Britanije, Slovačke, Poljske i Srbije.
DžEZ I VESELE OSAMDESETE
MUZIČKI deo Kustendorfa otvoriće Jovan Maljoković sa svojim etno-džez bendom. Tokom pet festivalskih dana, prema rečima Emira Kusturice, na sceni će se smenjivati grupe čiji repertoar "pokriva" džez i "vesele osamdesete".