ANDRIĆ NIJE NACIONALISTA: Predstavljena knjiga "Fantom u biblioteci" Zorana Milutinovića

Milutinovićeva nova knjiga je nastala kao reakcija i odgovor na tekst u jednom nemačkom zborniku radova, koji je na engleskom jeziku objavio Nenad Veličković, profesor srpske književnosti iz Sarajeva, u kome dokazuje postojanje navodne velikosrpske kritike u tekstovima o Ivi Andriću i njegovom delu. Promocija dela "Fantom u biblioteci", istovremeno objavljenog na srpskom i engleskom jeziku u izdanju "Geopoetike", u Zadužbini Ivo Andrić realizovana je u formi tribine i debate.

- Veličkovićev tekst je objavljen na engleskom i zato je ova knjiga izašla kao dvojezično izdanje - rekao je Vladislav Bajac, vlasnik i glavni urednik "Geopoetike". - Logično je da se knjiga osim našoj publici predoči i na tom istom jeziku na kom je začet ovaj deo polemike o Andriću. Milutinović je iskoristio priliku i prošao kroz istorijat srpske književne kritike i napravio jednu vrstu dajdžestirane verzije istorije srpske kritike u odnosu na Andrićevo delo.

Milutinović je podsetio da "Bitka za prošlost" predstavlja analizu nacionalističkog diskursa o Andriću koji su stvorili lideri savremenog bošnjačkog nacionalizma. U njoj je osporio teoriju i tvrdnju profesora Univerziteta u Sarajevu Envera Kazaza, da taj diskurs samo ponavlja i overava tvrđenja koja o Andriću iznosi "velikosrpska književna kritika". Ta kritika, tvrdio je Kazaz, Bošnjake predstavlja kao "demone koje treba uništiti". Na sajtu publiciste i pisca Ivana Lovrenovića krenula je polemika koju su vodili Milutinović i Kazaz. Profesor Kazaz je odbijao da navede dokaze za postojanje "velikosrpske književne kritike" koja je štetila Bošnjacima.

- U prethodnoj knjizi sam tvrdio da njegovi navodi nisu tačni, da takva književna kritika ne postoji. Uporno sam mu tražio dokaze i da mi navede primere i budući da ih nisam dobio istakao sam da je Kazaz sve izmislio da bi posredno opravdao bošnjački nacionalni diskurs o Ivi Andriću - kaže Milutinović. - Priča se tu ne završava. Pre dve godine, njegov kolega sa iste katedre Nenad Veličković u zborniku objavljuje rad u kojem dokazuje ono od čeka je, čak, i Kazaz odustao. U tom tekstu Veličković ispisuje nepostojeće citate vrhunskih intelektualaca - Isidore Sekulić, Milana Bogdanovića, preko Vladimira Dedijera do Predraga Palavestre. Upravo se naslov knjige "Fantom u biblioteci" odnosi na nepostojanje primera Veličkovićevih tvrdnji i teorije.

Istoričar dr Milan Ristović, koji je napisao recenziju za knjigu "Fantom u biblioteci", smatra da se Andriću ne bi pridavao veliki značaj da postoji više dobitnika Nobelove nagrade za književnost na našem prostoru.

- Iščitavati romane, pripovetke i priče Ive Andrića kao istorijske, bilo bi krajnje pogrešno. Njegova dela nisu istorija Bosne. On se ne bavi Bosnom, već ljudima. Zanima ga njihova sudbina - kazao je Ristović i dodao da bi od svetske književnosti ostale samo korice ukoliko bismo bili isključivi po pitanju političke korektnosti.

NEARGUMENTOVANA INTERPRETACIJA

MILUTINOVIĆ ukazuje na to da je Veličković pripisao srpskim intelektualcima tvrđenja koja nisu izneli.

- Izvlačio je njihove reči iz konteksta i pogrešno ih interpretirao. Veličković je, pritom, prikazao nedovoljno poznavanje autora koje interpretira. Tako je kao navodnog mrzitelja muslimana istakao Milana Bogdanovića, na početku tog velikosrpskog diskursa o Andriću. Nije se, međutim, potrudio da sazna da je upravo Bogdanović tridesetih godina prošlog veka prešao u islam i uzeo muslimansko ime Mefail. Promenio je ime i u ličnim dokumentima. Kako je moguće da je Bogdanović postao jedan od muslimana koje navodno mrzi - upitao je Milutinović.