STAŠA U MOSKVU VERUJE: Mlada Srpkinja jedini strani postdiplomski student na prestižnoj MHT akademiji

Žurila je da se što pre vrati na prestižnu Moskovsku akademiju, gde se usavršava kao jedini strani student na postdiplomskim studijama glume! U kojoj meri se Moskva promenila u odnosu na 24. februar, kada je počela specijalna operacija u Ukrajini?

- Kad sam se vratila u Moskvu, primetila sam da su strane prodavnice zatvorene i cene veće, a osim toga nije se ništa promenilo. I pre dolaska u Rusiju, znala sam jezik, pa se nisam mnogo izdvajala od njih. Rusi mnogo vole Srbiju i dosta znaju o našoj istoriji.

Često i zaborave da sam stranac i da mi je mnogo teže, pa tek kad shvate da ništa nisam razumela, počnu sporije da pričaju sa mnom i da mi objašnjavaju neke stvari. Nekada sam usamljena, često ne razumem njihove šale, nisam gledala emisije, ne znam ko su poznati ljudi... Ali, imamo vrlo sličan smisao za humor i istu veru koja nas spaja, tako da se osećam kao kod kuće.

Ionako su je, priča nam ova rođena Nišlijka, jedva pustili da dođe u Beograd, zbog strogih pravila akademije (u rangu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu), čija su joj vrata otvorena zahvaljujući stipendiji ruske ambasade. Ona joj je omogućila i da zaigra na tamošnjoj pozornici, da joj mentori budu najbolji glumci i reditelji, ali i da gradi karijeru u dve zemlje.

- Čim sam se vratila u Moskvu, dočekale su me vesti da ću igrati glavne uloge u dve predstave koje će raditi moji profesori, Valerij Markin i Andrej Ljevitski. Da nemam toliku podršku mentora, verovatno ne bih izdržala ovakav tempo. Oni su veliki reditelji i glumci ovde u Moskvi, tako da se ne žalim. Velika mi je čast raditi sa njima.

Ovu akademiju je, inače, završio i Nikita Mihalkov - počinje razgovor, za "Novosti", Staša Nikolić, koju smo zapazili u serijama "Vojna akademija", "Urgentni centar", "Beležnica", "Vreme zla"...

Dobitnica je tri nagrade, za najbolju glumu, za studenta sa najvišim prosekom, kao i za najbolju dikciju. Mada je želela da bude pevačica, upisala je glumu sa 17 godina i bila prva na listi primljenih kandidata.

- Stalno sam pevala i išla na časove pevanja. Završila sam nižu muzičku školu i sviram klavir.

A onda se, na drugoj godini studija FDU, kako kaže, zaljubila u Rusiju.

- Osvojila sam "Srebrnog viteza" na festivalu "Zlatni vitez" u Moskvi, na kojem glumci pevaju. Od tada sam se zaljubila u Rusiju i počela da učim ruski, a zatim i da čitam Dostojevskog i Čehova u originalu - kaže naša sagovornica.

Pošto je u međuvremenu usavršila znanje ruskog, za Stašu proces dobijanja stipendije nije bio dug i složen, kakav inače jeste.

- Odmah sam dobila stipendiju i prošla prijemni, tako da je ceo proces bio brz, što se retko dešava. Zatim sam položila prijemni uživo, koji je trajao oko dve nedelje. Mnogo liči na prijemni za FDU, samo što ima još više kandidata, tako da mi taj proces nije bio stran. Studirati u Rusiji je oduvek bio moj san, a još više snimati ovde. Na Akademiji, čiji su osnivači Stanislavski i jedan od njegovih najboljih učenika, Vahtangov, prijatno su iznenađeni mojim znanjem jezika. Uvek me pitaju da li svi ljudi iz Srbije tako dobro govore ruski - kaže naša sagovornica.

Objašnjava nam i da studije glume u Moskvi dosta liče na studije kod nas, ali su pravila stroža.

- Ovde je malo teže po pitanju discipline i posvećenosti, zato što je i veća konkurencija. Imala sam sreću da sam na FDU bila u klasi kod profesorke Marije Milenković, koja je disciplinu kod studenata dovela do savršenstva i pripremila nas za razne metode glume, pa tako i za ruski metod. Tako da ne mogu reći da saznajem mnogo novih stvari, više se usavršavam. Naša škola je u rangu sa ruskom, a moja klasa je čak pobedila sa diplomskom predstavom, prošle godine, na festivalu u Moskvi. Radili smo "Kavkaski krug kredom" i osvojili Gran-pri festivala VGIK, prestižne filmske akademije, gde sam kasnije imala prilike da snimam studentske filmove - ponosno ističe lepa glumica.

Nikolićeva je najviše oduševljena ruskim teatrom, za koji kaže da je glamurozan, prestižan i jedan od najjačih u svetu.

- Ovde je praznik kada idete u pozorište i oni tu kulturu neguju. Moskva je grad sa mnogo pozorišta i na svakom koraku možete naći naziv nekog teatra. Ovde sam više okrenuta filmskim projektima i mnogo više energije ulažem u tu industriju, pošto u Srbiji već imam mesto u pozorištu.

Mlada glumica uveliko radi studentske predstave na ruskom, a objasnila nam je i zašto je taj praktični deo nastave vrlo naporan.

- Od jutra do mraka traju probe i zbog jezika moram da se pripremam duplo duže, dok sve uloge protumačim, prevedem nepoznate reči i naučim. Najlakši su mi predmeti koji su u pokretu ili pevanje, ali sve lakše mi, s vremenom, ide i gluma. Najteža je teorija, mnogo se čita, mnogo više nego kod nas.

Staša nam, na kraju razgovora otkriva da planira da radi u obe države, jer će, kako kaže, jedno iskustvo dopunjavati drugo.

- U pregovorima sam za nekoliko projekata, ali biram trenutno vrlo pažljivo, pošto moram i da završim rusku školu. Jako mi je naporan tempo kojim živim u poslednje vreme i zahteva puno koncentracije, ali u svemu tome mi mnogo pomaže Ivana Dedović, moj agent u Srbiji, koja sve to uklapa, pozorište, snimanja i obrazovanje. Trenutno sam u potrazi i za ruskim agentom, kako bi sve to bilo moguće i ovde.

BORŠČ PO MOM UKUSU

Naša sagovornica nam kaže da ne stiže da prošeta po ruskoj prestonici, jer stanuje na jugu Moskve.

- Nisam baš blizu akademije, koja je u samom centru grada, kod Vahtangov teatra. Uspela sam malo da obiđem Moskvu ranije, pre studija. Apsolutno mi se dopada hrana, a najviše mi se sviđaju boršč, peljmenji, sirnjiki, njihove palačinke. To bih preporučila svima.

PRIHVATILI ME PUNOG SRCA

Staša dodaje i da su je ruske kolege divno prihvatile i da se brzo sprijateljila sa njima.

- Imaju puno razumevanja za to što ja paralelno studiram i radim, odnosno, snimam i ovde i u Srbiji. Ovde je vrlo teško doći do posla, pa se to mnogo više i ceni. Mentalitet je sličan našem, ali ima i razlike. Kod njih je obavezno u zatvorenoj prostoriji skinuti jakne, a ako ne skinete, to je veliko nepoštovanje. Ima još mnogo pravila koje oni poštuju, a u Srbiji ne važe.

"ZALjUBLjENI ŠEKSPIR"

DOLAZIM 16. maja u Beograd, gde ću 23. maja (kada punim 24 godine) igrati "Zaljubljenog Šekspira" (BDP), rediteljke Ane Tomović. Radiću i novu predstavu sa velikanima srpske glume. U "Zaljubljenom Šekspiru" igram četiri uloge, Violu de Leseps, protagonistkinju komada, koja se prerušava u Tomasa Kenta i igra i Romea i Juliju. U to vreme ženama je bilo zabranjeno da glume, pa osim o ljubavi, predstava govori i o tome kako se jedna žena izborila da postane glumica. I publika i kritika su reagovale pozitivno na ovaj komad, koji mogu da gledaju svi, od 7 do 77 godina.