NAJVEĆE, ALI I NAJLEPŠE SU BORBE SA SOBOM: Nada Šargin o Dobrici Ćosiću, "vremenu zla" i "Tragu divljači", otkrićima na umetničkom putu...

Rođena Zrenjaninka završila je glumačku akademiju u klasi profesorke Vide Ognjenović, u Novom Sadu, ali su je vrlo brzo "oteli" prestonički znalci, prepoznajući u njoj biser koji mora da zablista na beogradskoj umetničkoj sceni. Publika kraj malih ekrana teško će je zaboraviti kao Marinu iz serije "Vratiće se rode" ili kao Rašku, neprežaljenu ljubav Stefana Nemanjića, u "Nemanjićima - rađanje kraljevine", bila je i Katarina u prvom delu "Močvare", Natalija u potresnom "Kalupu"...

Marišku je sa uspehom odigrala u TV ostvarenju "Dug moru", a glumica za naš list otkriva da upravo traje snimanje treće sezone koja donosi mnogo novih zapleta i iznenađenja u priči. Prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu nedavno je bogatoj riznici glumačkih priznanja dodala Nagradu grada Beograda - "Despot Stefan Lazarević". Glumica je nagrađena za ulogu Nore u drami "Nora - Lutkina kuća" Henrika Ibzena, čija je suština da čovek treba da misli svoje misli, donosi sopstvene odluke i preuzima odgovornost za sopstveni život.

Još jedna junakinja koja je pokušala da bude svoja i da ne živi živote muškaraca oko sebe već svoj je Milena Katić, koju je Nada Šargin oživela u seriji "Vreme zla". Uzbudljiv nastavak priče o porodici Katić, snimljen po romanima "Grešnik", "Otpadnik" i "Vernik" iz pera proslavljenog Dobrice Ćosića, a u režiji Ivana Živkovića, pratićemo od 23. aprila, vikendom, od 20.05, na RTS 1.

- Moja generacija nije mnogo učila ni znala šta se sve događalo junacima i borcima, kakve sve provere, ispitivanja i ponižavanja su trpeli i to od svojih. To da je partija morala biti u njihovom životu veća od svega, i od ljubavi, i od porodice, i od najdubljeg prijateljstva. Pričala mi je jedna osoba da je njena baba imala iskustvo slično kao i Milena Katić, da je dedi partija bila bitnija i od žene i od dece - ističe u razgovoru za "TV novosti" Nada Šargin.

* Šta vam je donelo iščitavanje dela Dobrice Ćosića, jednog od naših najvećih pisaca?

- Čitajući deo "Otpadnika" koji opisuje mučenje velikog junaka Bogdana Dragovića od strane partije, Kominterne, shvatiš da su se oni borili za sopstveni život u stvari. Čitaš i misliš se kako je sve to strašno, eto, taj deo doneo mi je osećaj strahote. Žao mi je što nije bilo dovoljno novca da se ceo taj deo ispitivanja u Moskvi snimi. Sa druge strane, čitaš o tim ženama koje su usamljene i ostavljene po strani i večito strepe za živote muževa i sinova i donese vam osećaj strepnje. Igrajući te likove, vi mrvicu tog iskustva ispred kamere doživite pa ste zahvalni što niste ipak tako nešto zaista doživeli i nadate se da nećete.

* Milena Katić je možda jedan od najsnažnije napisanih ženskih likova kod nas. Koja su bila njena uverenja, nade, ljubavi? Šta ju je najviše bolelo, a šta radovalo?

- Žena koja samo želi da živi ljubav. Koja je veliku ljubav sa Bogdanom osetila, žrtvovala se, bila odana, čekala, čekala ga i čekala i trpela jer za tih dvadeset godina on jedva da je sastavio dve godine sa njom. I onda, kada ju je on razočarao i iz njenog ugla gledano izdao i izneverio, rodio se veliki bes. Bes i na sebe što je čekala. Njeno uverenje je da treba voleti do kraja. Zaljubljuje se u drugog muškarca koji ceo život oseća ogromnu strast prema njoj, ali eto i njemu je isto partija na prvom mestu. Za nju oni su karijeristi i sebičnjaci i okrutni ljudi, ali u suštini ni jednog ni drugog ne prestane da voli. Njeno uverenje je da čoveka ne smeš da izdaš i da treba da se boriš, ali ona se oseti izdanom i odbačenom i najviše je boli što joj je suparnica partija. Radovali su je retki trenuci ljubavnih doživljaja i verujem svaki trenutak sa sinom dok nije i on pristupio partiji i napustio je.

* Serija "Vreme zla" podsetiće nas na period pred Drugi svetski rat, na vreme zanosa zbog kog su stradale i porodice i narodi. Kada biste naše, današnje vreme opisali, kakvo bi ono bilo?

- Videćemo. Trenutno situacija nije dobra u Evropi. Ne znamo kuda sve to vodi. A u našoj zemlji je loše. Zagađeni smo strahotno. Imamo konstantan osećaj da nas pljačkaju i neki naši i oni strani. Došli smo do toga da se borimo za reke. Ne poštuju nas i ponižavaju ljudi koji za sebe misle da su nekakva božanstva i da im je sve dozvoljeno na njihovom putu, nemaju časti ni ukusa ni ljudskosti već samo svoje alave, iskompleksirane i oštećene umove. Nažalost, živimo u opasno vreme.

* U predstojećem filmu i mini-seriji "Trag divljači", reditelja i scenariste Nenada Pavlovića, rađenom na osnovu romana njegovog oca Žike Pavlovića, igrate lik Sonje. Šta nam donose ova priča i vaš lik?

- Triler smešten pred kraj sedamdesetih. Veoma je bilo zabavno igrati tu epohu. Likovi su odlični. Sonja koju igram je divan lik, žena okružena opasnim muškarcima celog života koja će pokušati da svoj život uzme u svoje ruke, rizikujući i suprotstavljajući se. Igraju još i Miki Manojlović, Radivoje Bukvić, Miloš Timotijević, Dragan Bjelogrlić i drugi. Scenario je vrlo zanimljiv i imam utisak da smo napravili baš dobru stvar.

* Rekli ste da ste se od početka karijere puno davali i trudili, i išli za time što vas je vodilo iznutra. Šta ste dosegli na tom putu?

- Stalno upoznaješ i iznenađuješ sebe, raduješ se mogućnosti da se igraš, da stvaraš i maštaš, razbijaš okove i svoje i nametnute, upoznaješ bolju i jaču sebe, ponekad baš zato što se suočiš sa svojim slabostima. Koliko istine i one prijatne i neprijatne piše o svima nama u svim velikim delima i igrajući te istine i lepe i ne tako lepe vi možete da se revitalizujete. Analizirate ih, tražite im uzrok, dajete im život i uvek ih nanovo promišljate i doživljavate iz godinu u godinu, iz perioda do perioda vašeg života. Kroz istu ulogu npr. na sceni igrajući je godinama vi ponavljajući reči velikih pisaca sve dublje ulazite u njihovu suštinu i sve više te reči postaju vaše.

* "Dragoceno je što kroz umetnost i zanos ponekad možete i otkriti i dati najlepšeg sebe". Kada vam je to najviše "pošlo za rukom"? Šta ste otkrili o sebi i svom životu kroz umetnost?

- Skoro je bila premijera "Nore" u Narodnom pozorištu u Beogradu, i taj lik puno toga mi je dao. Tako jaku, a ženstvenu i požrtvovanu i zabavnu ženu do sada nisam igrala. Igrala sam Elizabetu koja je izuzetno jaka, ali anksiozna, okrutna i usamljena ili Zoru Šišarku koja je jaka i vesela i zabavna, ali nesamostalna i ovisna. A Nora ima još jednu dimenziju. Skoro mi se desilo da sam bila nešto indisponirana, možda baš i zbog aktuelnog rata i vesti i zagađenja, i krenula sam da ponavljam tekst Nore koju je trebalo da igram sutradan. Ponavljajući u sebi tekst i radnje koje radi i koje misli iz trena u tren sam se osnaživala i dizala i postajala jača i bolja i pozitivnija jer to je jedan pozitivan lik pun vitaliteta i želje za životom. Nije mi se to baš na tako silovit način pre dešavalo. Prosto me obuzme osećaj radosti i divljenja i snage i zahvalnosti kada mislim o njoj, o njenoj velikoj snazi i hrabrosti.

* Čemu se u životu posvećujete pored glume?

- Porodici, prijateljima i životu. Sad sam čitala Vima Hofa, veoma zanimljiv čovek, inspirativan. On preporučuje jednu tehniku disanja i završavanje jutarnjeg tuširanja hladnom vodom. Mnogim ljudima su pomogli njegovi saveti. Pokušaću nešto od njegovih metoda. Jako mi se dopala rečenica u knjizi: "Hladnoća je okrutna, ali pravična". Istina.

* Tango vam je, rekli ste, pomagao da pronađete i učvrstite svoj oslonac, svoju osu. Šta vas u tom plesu najviše inspiriše?

- Trenutno ono što mi moj tangero Aca ponavlja: "Drži se za sebe". To me trenutno inspiriše, ta filozofija tanga. Da se držiš za sebe iako si u bliskom zagrljaju, da se držiš svoje ose i da si svoj iako si u komunikaciji i jako bliskom prožimanju sa drugim. I onda će ta razmena, prelepa i zanosna razmena koju ljudi u plesu dožive biti još veća.

* U rodnom Zrenjaninu bili ste mačevalac u klubu. Ako se sablja "ne vadi bez povoda i ne vraća bez časti", zbog čega biste danas izvukli mač iz korica? Za šta biste se vatreno borili?

- Stalno se borim, a najveće su borbe sa sobom, sa sazrevanjem, ali i možda najlepše.

* Verujemo da sam čovek pravi svoje izbore, da li ste vi izabrali ili je nešto vas našlo i otkrilo?

- Verovatno je sve bilo kako je trebalo, moralo, htelo. Svesna sam da imam izbore, neke razne. A mislim da me je moje dete našlo i ja nju i neki moji prijatelji, jako kvalitetni ljudi.

* Ko su vam uzori? Na koji put su vas oni poslali?

- Moji su bili vredni. Neki su bili i jako žilavi i dalje su. Hrabri. Neki jako veseli. Neki jako posvećeni i ljubavni. Treba samo to nastaviti, te osobine i navike.