SRPSKA POLICA: Ono što je bilo u plavim koricama ostalo je kao trajna vrednost

I kad je društvo bilo najdalje od Zadruginih programa i vrednosti - društvo je moralo da računa na te vrednosti - bilo da ih hvali ili osporava - i u književno-estetskom i u idejno-političkom smislu.

Dešavalo se i to da je Zadruga najviše napadana kad je afirmisala, otkrivala i sistematizovala najveće vrednosti - doba "Srbljaka" i doba "Istorije srpskog naroda" u 10 tomova. Od nje se tražilo i to da ne bude istorija svih Srba, gde god da oni žive u toj istoriji, nego istorija Srbije (u granicama socijalističke republike); i da se ne završi sa 1918. godinom, kako je Odbor sa akademikom Radovanom Samardžićem na čelu bio zamislio (i ostvario), nego da se produži na istoriju NOB-a, s namerom da predoči svoju istoriju i istinu o Drugom svetskom ratu, koja se ni do danas nije razbistrila.

Kao što su neki izbori, kriterijumi i književni pečati velikih pisaca i kritičara (recimo, Bogdana Popovića i Jovana Skerlića) ne samo potrajali, nego i ostali kao pečat klasičnosti, tako su i Zadrugini izbori i pečati "Zmajevog znaka na koricama" određivali klasiku - staru i novu. Ono što je bilo u plavim koricama ostalo je kao trajna vrednost, jer se verovalo i veruje se Zadruginim kriterijumima, odborima, autorima.

Prvih trista naslova Zadruginog Kola do Drugog svetskog rata, i 460 naslova od rata naovamo predstavlja svojevrsnu biblioteku - kućnu i nacionalnu, srpsku i svetsku antologiju. I da se više ne širi, ona je postigla svoj cilj, a da u narednim decenijama objavi sve - do hiljadu naslova - ne bi bilo mnogo za vrednosti svetske i srpske, starije i novije književnosti i nauke... Treba zamisliti kuće krajem 19. veka, one skromne, ratovima opustošene Srbije i uopšte srpske porodice, koja u prikrajku drži zbirku knjiga plavog "Kola" i tim se ponosi: ima čim da zabavi i pouči decu.

Zadruga je uvek umela da stare greške popravlja. U njoj su cvetali svi cvetovi, jedino je nepromenljivo srpsko pismo i vrednosti kao što su Homer, Šekspir, Montenj, Dostojevski, a na srpskoj polici: Sveti Sava, Vuk, Dositej, Njegoš, Andrić, Crnjanski, Desanka...

Mi u SKZ ne volimo sažaljenja. Javnost je, po pravilu, zainteresovanija za Zadrugu kad je u nevoljama, nego kad ostvari kakav uspeh ili poduhvat - to im se čini reklamom... I staro saznanje da se uspeh ne prašta... Za SKZ prilike nikad nisu bile lagodne, najviše stoga što je nezavisna. Zavisnom se radije pomaže - pomaže onaj od kog se zavisi... SKZ je, po prirodi i duhu, nezavisna - u izboru uprave i u izboru dela, tema i autora. Ta je nezavisnost tekovina mnogih decenija i časnika koji su uložili trud i pamet da biblioteka SKZ bude lepa i svestrana.

Odmah po osnivanju, Zadruginu Upravu primio je u audijenciju kralj Aleksandar Obrenović. (Sačuvana je zahvalnica SKZ - kralju za podršku.) Postoji i podatak da je crnogorski kralj Nikola oslobodio poštarine izdanja SKZ za svoju državu. U letopisima osnovnih škola Crne Gore toga doba ostalo je zapisano koje su Zadrugine knjige dolazile u škole po ondašnjoj Crnoj Gori.