MERENJE I UPOTREBA SREĆE: Istraživači studiraju profile korisnika društvenih mreža, kao i korištenje pretraživača Gugl

Kako su tvrdili, sreća je postala solidno naučno utemeljen kriterijum koji može da svedoči o ekonomskom i društvenom napretku. Radilo se zapravo o tome da se pozitivna psihologija i istraživanje sreće unesu u srce državnog aparata. U naše vreme taj cilj je ostvaren.

Uvođenje sreće u tehnokratske strukture države nigde se bolje ne vidi nego u domenu Big Data. Ogroman značaj analize podataka - imajući u vidu da Harvard Business Review smatra posao analitičara podataka (data scientist) "najuzbudljivijim poslom 21. veka" - usklađen je s onom što se opravdano može nazvati "prvorazrednom gorućom temom 21. veka". Naime, srećom se danas bave statistika masovnih pojava i ekonomija ličnih podataka. peti svetski kongres pozitivne psihologije, organizovan 2015. u Orlandu, u prostorijama tamošnjeg Diznilenda, bio je prilika da se naširoko govori o ovim pitanjima - o odnosu sreće i Big Data, kao i između sreće i politike. Svetski samit vlada 2017. godine u Dubaiju isto se tako nadugačko i naširoko bavio ovim pitanjima. Istraživači koji se bave pitanjem sreće i specijalisti za analizu podataka studiraju profile korisnika Fejsbuka, poruke na Tviteru, poruke na Instagramu, kao i korištenje pretraživača Gugl, ispitujući terminologiju koja se koristi na društvenim mrežama, poredeći brojnost pojavnica termina sa pozitivnom i negativnom konotacijom. Na taj način oni organizovano sakupljaju čudovišne količine informacija, pomoću kojih stvaraju prave geografske i ostale karte sreće, da bi poredili kulture, istraživali modele ponašanja i digitalni identitet, kao i da bi sagledali kako upotrebiti sreću u svrhu razumevanja i oblikovanja javnog mnjenja. Paralelno sa ovim, pojavile su se nove metode merenja sreće, od kojih se očekuje da omoguće analizu osećanja, pa čak i kvantifikuju svest čoveka. One su isto tako utemeljene na eksploataciji podataka koji potiču s interneta, mobilnih telefona i društvenih mreža, a cilj im je da izračunaju pozitivna i negativna raspoloženja radi anticipacije budućih tržišnih tendencija, izbornih predviđanja, kao i u cilju personalizacije reklama za neke proizvode čime bi se, naravno, potakla potrošnja.

Svakako, istraživači specijalizovani za eksploataciju podataka imaju još mnogo posla pre nego što budu mogli da se pohvale stvarnim napretkom. Umesto zapanjujućih otkrića, za sada smo saznali sasvim malo: vikend je bolji od četvrtka, loše vreme utiče na raspoloženje, depresivne osobe više vole tamne boje i nijanse, Božić je jedan od najsrećnijih dana u godini...

Međutim, ako eksploatacija podataka ima toliku važnost, razlog za to nije ono što o sreći govore "Veliki podaci", već mogući načini korištenja ovih podataka. Pravo i važno pitanje koje se danas postavlja jeste kako će se oni upotrebiti da bi se uticalo na sreću i izmenilo naše razumevanje sreće, kako to može uticati na način na koji vidimo sebe i svet oko sebe - pri čemu mi nismo svesni šta se dešava. Kopajući po našim aktivnostima i našim omiljenim predmetima, istražujući šta radimo, u kom trenutku, koliko često i u sklopu kojih drugih događaja - o kojima mi zapravo i ne razmišljamo svakodnevno - specijalisti, institucije i velika preduzeća uspevaju da se dočepaju neprocenjivo vrednih informacija, koje im omogućuju da utiču ne samo na banalne vidove života pojedinaca - time što nas upućuju na informacije koje treba da pročitamo. što nam govore koje reklame da gledamo, koju muziku da slušamo prema trenutnom raspoloženju, koje zdravstvene i modne savete da uzmemo u obzir itd., - već i na osnovne obrasce ponašanja, i to odlučujući o onome što doprinosi ili odmaže ličnoj sreći.

Godine 2014. je firma Fejsbuk obelodanila da je sprovela eksperiment na 689000 svojih korisnika, a da ih, naravno, o tome nije ni obavestila, preusmeravajući do mile volje pozitivne i negativne emocije koje gaje prema sebi i svojim virtuelnim prijateljima.

Ovaj eksperiment utemeljen na manipulaciji sadržajima "nije bio kontradiktoran sa politikom korištenja podataka na Fejsbuku, sa kojom svako mora da se složi pre otvaranja naloga na Fejsbuku i početka korištenja ove mreže - pristajući time, na svestan i obavešten način, na ovu vrstu istraživanja. Ubrzo je izbio skandal. Nije se radilo samo o tome da Fejsbuk nije tražio pristanak korisnika za nešto što je jasno objasnio, ni o tome da je gusti veo tajne zaklanjao korištene algoritme. Pravo je pitanje bilo - i još uvek jeste - u kojoj meri je firma poput Fejsbuka imala i još uvek ima mogućnost da u velikim razmerama utiče na osećanja i misli svojih korisnika time što do mile volje manipuliše kako ličnim, tako i društvenim informacijama. U Donjem Domu Britanskog parlamenta, jedan je član parlamentarne komisije za medijsku industriju obnarodovao svoju zabrinutost zbog moći ovakvih preduzeća, njihove sposobnosti da manipulišu korisnicima, kao i implikacija, naročito političkih, ovakve moći. Ova epizode je otkrila dve suštinske činjenice: prvo, sreća je postala životno važna za preduzeća i političare, koji žele ne samo da razumeju šta osećaju građani, kako vrednuju pojedine vidove svog i tuđeg života, već i da utiču na ta osećanja, te reakcije i to vrednovanje...

(Odlomak iz knjihe "Hepikratija. kako je industrija sreće preuzela kontrolu nad našim životom", prevod tatjana Samardžija, izdavač Andrićev institut)