SUMATRAIZAM U FILOZOFIJI KULTURE: Knjiga Dragoljuba Kojčića

Зоран Аврамовић 12. 04. 2022. u 12:19

KADA se zaklope korice knjige Dragoljuba Kojčića "Bez buđenja (eseji i druge forme)", "Prometej", Euprogress, 2021, onaj ko je čitao Crnjanskog odmah će asocirati njen sadržaj sa sumatraizmom.

Foto Promo

Reč je o osobenom razumevanju kulturne i umetničke istorije u kojoj su prepletene ličnosti sa vrha i iz neprimetnih delova društva; oni koji su poznati u svetskoj i srpskoj kulturi sa onima koje nam otkriva autor knjige "Bez buđenja", bez koga ništa ne bismo znali o njima. Ali nije reč samo o ličnostima raznih uloga i ostvarenja. U nizu od devet eseja, iz više saznajnih i misaonih perspektiva, Kojčić povezuje događaje, prizore i dela u prostoru i vremenu da bi dokazao da je suština života uvek ista. Tako povezuje ruske plemiće i privatni susret sa našom Ružicom Borisavljević, Sanča Pansu, Brehtove pripovetke; Džon Kits umire u Rimu, a propovednik hrišćanske vere strada od NKVD. Šta ih povezuje? Pesnika i isposnika vere povezuje smrt koja je različita ali jednaka da označi kraj života.

Kakvo značenje ima čaša u razmišljanju o kulturi i umetnosti? Evo čaše u filmu Andreja Tarkovskog, ali čašu drži u zdravici i Proka Naturalov, evo je u kafani, eno je kod alkoholisanog Tare Brauna u Londonu o kome Džon Lenon piše pesmu A Day in the Life. U Španiji nazdravlja Don Eduardo Miura sa Ferućom Lamborginijem, u čije automobile se seli duh bikova. Za one koji čašu koriste nikakvo. Ali za onoga koji piše o njoj ima mistično značenje sredstva za umetničko stvaranje. Ona je deo raznolike stvarnosti u oku posmatrača.

Kojčić, u osobenom kulturološkom sumatraizmu, posvećuje posebnu pažnju slikarstvu i muzici. Umetnost je tačka preseka i autentično postojanje. "Kroz umetnost osećanja postaju najviši oblici smisla." Ogled o slikarstvu Damjana Đakova je impresivan po dubini razumevanja slikarevog sveta. On je samosvojan slikar, a to se ogleda u sastojanju elementa koji nije mimezis, ni stanje svesti. Kojčić oseća miris sa njegovog platna. Ali on nalazi vezu Đakova i sa Vitgenštajnom jer je "uveren da je večnost u sadašnjosti". Ima tu jedna neostvarena veza; šteta je što gosti salona Gertrude Stejn i Otolajn Morel između dva rata nisu pogledale metafizičko slikarstvo Damjana Đakova. Nije li to veza slikara i njegovog dela sa svakom dimenzijom vremena?

Ideju sumatraizma otkrivamo, zajedno sa autorom, i u muzici. Bojan Suđić u predgovoru uočava ovakvu ideju razumevanja muzike. "Samo u jednom poglavlju, od prekobrdskog dovikivanja pastira stižemo do Čelibidakea, Berlinske i Minhenske filharmonije, Furtvenglera, preko Borhesa se lagano dotiče Barenbojm, pa se izlaže drama malo poznatog Lokšina, tu su Mravinski, Roždestvenski, Baršaj..." Nije u sumatraizmu kulture samo klasika, tu su i sudbine Evelin Mek Hejl, Suad Hosni, Miurana Sukumarana i atentatora Luisa Pejna. Šta ih povezuje? Apsurdna veza smrti i lepote.. U pesmi "Bitlsa" Lucy in the Sky With Diamonds prelivaju se boje i svetlost, komponovana je u godini u kojoj je Denis Gabor podario ljudima hologram. Ali Lenona je uzbudio doživljaj Pitera Fonde o saznanju smrti. Tu je i Sakamotovo muziciranje na klaviru potopljenom u katastrofi Fukušime. Sve je to u tajnovitom saglasju, piše Kojčić.

Poglavlje "Kriza krize", zapravo je refleksija o borbi autentičnog stvaralaštva sa eksperimentima koji su sami sebi svrha. Praznina se širi u čovekovo postojanje. Velike su promene u klasičnoj muzici, od Betovena, Vagnera preko atonalne muzike, do eksperimenata Džona Kejdža. Slabljenje doživljaja sveta vidljivo je u slikarstvu. Nema velikih romana. Kriza je zahvatila i film danas nema ni epigona Tarkovskog, Kurosave, Šlezingera. A politička sloboda se izmetnula u slobodu vlasništva i sticanja. Kriza zahvata i umetnost koja nema estetsku snagu da izrazi novo tehnizirano iskustvo sveta.

Kriza krize ulazi u završnicu, pojavljuje se kao "odvajanje čoveka od svoje suštine".

Kojčić, dakle, kao filozof sumatraista, povezuje znanja i doživljaj, povezuje lična životna iskustva, čitalačka, filmska, umetnička, književna dela kroz prostor i vreme.

On se kreće kroz kulturne predele, istorijsko vreme, privatne sudbine, umetnička i naučna dela, proučava brojne ličnosti - Berđajeva, Kurosavu, Don Kihota, Maljeviča, fizičara Paulija... sve u traganju za smislom postojanja.

Pogledajte više