VURMOV TANKI I DEBELI SVET: Maja Gojković otvorila izložbu slavnog Austrijanca u Muzeju savremene umetnosti

Između čuvenog "debelog automobila" i kamp-prikolice izložene 2017. na Bijenalu u Veneciji, tiskali su se u prizemlju zdanja na Ušću ugledni predstavnici beogradske likovne scene, javnog života, diplomatskog kora, ali i mnogobrojni ljubitelji umetnosti, čekajući da se "podigne traka" i da na svih pet spratova vide postavku jednog od najintrigantnijih vajara današnjice.

- Publika će imati priliku da se u narednih pet meseci bliže upozna sa radom Ervina Vurma, njegovim jedinstvenim umetničkim pogledom na svet i da se uveri u njegov raskošni talenat, koji duže od četiri decenije snažno zrači na svetskoj sceni - istakla je Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja otvrajući postavku "Jedan minut zauvek". - Pred nama su radovi koji prikazuju celokupan opus umetnika, njegovu raznovrsnost i kompleksnost. A posebnu vrednost ovoj postavci daće skulpture od gline, izrađene specijalno za izložbu, po modelima arhitektonskog nasleđa naše prestonice iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Ovo gostovanje svetski priznatog stvaraoca, smatra ministarka Gojković, podseća i da je Beograd bio i ostao kulturna prestonica ovog dela Evrope i sveta. Ona je dodala i da je sigurna kako će izloženi radovi naići na dobar prijem naše publike:

- I to ne samo zbog toga što je gospodin Vurm, kako je sam izjavio, "60 odsto Balkanac na osnovu genetskog testa", ako dozvolimo malo šale - nastavila je Gojkovićeva. - Živimo u vremenima koja su svakako puna neizvesnosti i izazova. Kako bismo ih prevazišli, moramo sačuvati optimizam, i u tome je umetnost kao što je Vurmova, nezamenjiva. O tome najbolje govore njegove reči: "Humor je moje oružje".

O značaju kulturne saradnje dveju zemalja, preko upravo ovakvih izložbi, govorila je Karin Traunmiler, otpravnik poslova ambasade Austrije u Srbiji. Predstavljajući opus svog trodecenijskog saradnika, francuski istoričar umetnosti Žerom Sans, koji je uz Marijanu Kolarić, direktorku MSU, kustos jedne od najvećih Vurmovih postavki do sada (a imao ih je na stotine u svim delovima planete), istakao je kao jedan od najvećih kvaliteta Vurmovog stvaralaštva, sklonost ka stalnom transformisanju, istovremeno je i "tanak" i "debeo".

- Ova izložba se zove "Jedan minut zauvek", zato što od vas traži da postanete njen aktivni deo na jedan minut. A tu je i utisak večnosti, koji je za mene vrlo bitan, pogotovo u ova vremena. Preživeli smo potpuno lude tri godine pandemije, tako da nam je taj minut važan. Jer, sve se može promeniti u jednoj sekundi. Sve oko nas je nesigurno, a izložba je pozivnica da slavimo svaki momenat. Ervin Vurm govori u slavu života, pa bih za kraj poručio, neka ovo bude "jedan minut zajedno" - zaključio je Sans.

Podsećajući da su uz najslavnija skulptorska dela ovog autora na postavci i fotografije, video-radovi, performansi, crteži, slike, Marijana Kolarić je, između ostalog, rekla:

- Umetnik u središte poziva ne svoj rad, već posmatrača kao aktera, bitno transformiše i muzej kao instituciju, koji umesto da proučava dela kao estetske, društvene, ili istorijske objekte, sada fokus izmešta na učešće i iskustvo publike, kao i na odnose i interakcije koje nastaju sa njima i kroz njih, i biva transformisan u živi muzej - zaključuje direktorka MSU.

UZBUDLjIVI PERFORMANS

NAJUZBUDLjIVIJI deo otvaranja bio je performans koji je Ervin Vurm izveo u saradnji sa ovdašnjim, mladim saradnicima, i to upravo na glinenim delima, koje i zove performativne skulpture. Na ovoj postavci to su bile "makete" beogradskih urbanističkih zdanja - Palate "Srbija" (nekadašnji SIV), zgrade BIGZ-a, solitera "Toblerona" (preko puta Bogoslovije) i naravno - zdanja MSUB. Po ovim skulpturama su se Vurm i njegovi performeri penjali, naslanjali, na njima ležali, podupirali ih rukama i nogama, stalno im menjajući oblik...

Inače, posetioci su u četvrtak uživali i u ostalim interaktivnim radovima, među kojima su se fotografisali, i grupno i pojedinačno.