PEČAT DAMNJANOVE PRAVE VREDNOSTI: Izložba radova Radomira Damnjanovića od večeras u Galeriji "Rima" u Pariskoj ulici

Među tim Damnjanovim radovima su i retki plakati sa njegovih samostalnih nastupa iz šezdesetih, kao i najvažnijih grupnih izložbi u Jugoslaviji, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Australiji. Birajući plakate izložbi održanih između 1964. i 2013, Damnjan se, kako to u katalogu piše istoričar umetnosti dr Ješa Denegri, "zalaže za to da umetničko delo nije samo jedan materijalni objekt nego je, zapravo, sve što pojedina izložba u sebi obuhvata, sadrži, poseduje i poručuje". I plakat tako dobija status jedinstvenog umetničkog objekta, dokazujući da delo ne mora da nastaje jedino u sklopu slikarstva, skulpture, crteža ili grafike, nego može da to postane i transformacijom već postojećeg predmeta, kome umetnik stavi svoj pečat.

- Dosledno tome, svojevrsnim umetničkim delom postaju i sve grupne i samostalne izložbe na koje se ovi plakati odnose, čime se Damnjan zalaže za to da umetničko delo nije samo jedan materijalni objekt nego je, zapravo, sve što pojedina izložba u sebi obuhvata, sadrži, poseduje i poručuje - ističe Denegri u katalogu.

U svojim delima, ovaj autor namerno krivotvori egzaktne podatke, falsifikuje tuđe originale, izaziva gledaoce pred kojima nastupa "u prvom licu", ispisuje reči i brojeve na sopstvenom čelu, koristi fotografije, kratke filmove i video-trake, navodi Denegri:

- Damnjanova javna umetnička aktivnost, započeta davnih pedesetih godina prošlog veka, traje neprekidno do danas preko šest decenija, u različitim medijskim oblastima i tehničkim postupcima, među kojima su intervencije autorskim pečatom na plakatima sopstvenih samostalnih i grupnih izložbi jedno od vrlo brojnih operativnih područja.

Zajedno sa svima ostalima uklapa se u njegov ukupni umetnički profil jedinstven po brojnosti otvorenih pitanja i odgovorima na ta pitanja šta sve savremena umetnost u krajnje proširenom smislu može da bude i jeste, pod uslovom da to umetnik svojim poimanjima i rezultatima na konkretnim primerima uspeva da potvrdi i dokaže.

Rođen u Mostaru 1935, Radomir Damnjanović odrastao je u Beogradu, gde je diplomirao (1957), a potom i magistrirao (1959) slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti. Tokom duge i bogate izlagačke prakse, samostalno je radove predstavljao u jugoslovenskim centrima (Beograd, Zagreb, Ljubljana), ali i Milanu, Torinu, Modeni, Đenovi, Cirihu, Tibingenu... Sarađivao je sa grupom "Gorgona", bio predstavnik Jugoslavije na bijenalima u Aleksandriji (mediteranskih zemalja), Sao Paulu, Parizu (mladih umetnika), Veneciji, Tokiju (1967), na smotri "Dokumenta" u Kaselu i mnogim drugim međunarodnim manifestacijama.

Dobitnik je nagrada i priznanja u zemlji, ali i svetu, radovi mu se, pored domaćih muzeja, nalaze u Narodnoj galeriji u Pragu, Centru "Pompidu" u Parizu, Galeriji savremene umetnosti u Cirihu, Muzeju 20. veka u Beču, Muzeju "Gugenhajm" i Biblioteci MOMA u Njujorku, Muzeju konceptualne umetnosti u San Francisku...

Izložba "Dela od proverene umetničke vrednosti" moći će da se poseti do 2. maja.

Plodan period

SEDAMDESETE godine prošlog veka, kada su nastali prvi radovi verifikovani autorskim pečatom, bile su plodno razdoblje za umetnika, tvrdi Denegri:

- Tada nastaju ciklusi crteža na štampanim formularima pod nazivom "Intervencije", slike uljem na platnu "Dezinformacije", snima osmomilimetarske filmove "Čovek od novina ili mogućnost komunikacije" i "Zastava", pravi kopije po remek-delima majstora italijanskog metafizičkog slikarstva Un falso De Chirico i Un falso Carr, izvodi performanse "Identitet", destrukciju knjiga Marksa, Hegela i Biblije u Gracu i "Večeru" u Galeriji SKC-a, u Tibingenu snima video-trake "Mrlja u prostoru ili položaj jedinke u društvu" i "Svakodnevni ritual ispijanja kafe"...