KNJIŽEVNA KRITIKA: Srpski mentalitet

Kada se osvrnemo na njegov celokupni rad, dolazimo do saznanja kako njegovo pero s protokom vremena postaje sve oštrije.

Svakako se možemo upitati da li je to rezultat umetničkog iskustva koje se uvećava ili pak zbog kompleksnosti vremena u kom smo zatečeni, a koje ne prestaje da se usložnjava. Da li zbog toga što je sam aforističar postao mračniji ili možda zato što smo svi postali lošiji.

Odgovor, verovatno, sadrži sve navedeno. No, sve takvo oko nas i u nama zasniva se na komplikovanim mehanizmima koje Milan R. Simić ogoljava u svojim aforizmima jer ih, poput vrhunskog psihologa, veoma dobro razume zato što budno i kontinuirano prati svetskoistorijske i političke procese, u njima kao dominantu beleži totalitarizam, izvrnuto lice demokratije i slobode, nekolike simptome bolesti društva - nepotizam i javašluk, na primer, psihologiju silnika i kriminalaca, ali i običnog, malog čoveka, sklonog prilagođavanju i trpljenju svake vrste, najčešće iz dva razloga - iz straha od represije i iz očaja.

No, pored navedenog, Milan R. Simić izuzetan je poznavalac srpskog mentaliteta. To njegovo znanje ne potiče samo iz knjiga, kao ni samo iz poznavanja naše istorije. Ono se pre zasniva na njegovoj visokoj osetljivosti i na intuitivnosti. I kao što su mnoge replike iz drama Dušana Kovačevića, takođe izuzetnog poznavaoca srpskog mentaliteta, baš zbog toga ušle u naš svakodnevni život, pa ih znaju i oni koji ne čitaju, na isti način svakodnevici, gotovo folkloru, počinju da pripadaju i aforizmi Milana R. Simića.

U njegove kratke i efektne iskaze, najčešće zasnovane na paradoksu, staje esencija bića našeg naroda, kao što u neke druge aforizme staje esencija mehanizma autoritarnosti i represivnosti koja odlikuje različite vladavine na našim prostorima, a danas odlikuje i čitav svet u gotovo neočekivano uprošćenom obliku, čega smo baš ovih dana svedoci.

Duhovitost je najveći dar Milana R. Simića. Ona je uslov umetničkog stvaralaštva visokih dometa, a ako promislimo o našoj najsavremenijoj književnosti, videćemo da je u njoj nema mnogo. Otuda su dometi Milana R. Simića vidljiviji, kao i retkih stvaralaca duhovno, ali i stilski bliskih njemu.

Potvrdu o devalvaciji pisane reči i ozbiljnoj izmeni kulturne klime i u okviru nje statusa knjige kao robe, nalazimo i u aforizmima ovog autora. Kao ilustraciju, navešćemo tek jedan od njih:

"Na Sajmu knjiga ništa novo. Mnogo je pisaca izdalo knjige, ali je mnogo više knjiga izdalo pisce."

A kao ilustraciju da ova knjiga nije izdala svog autora, navešćemo još nekoliko aforizama kao najbolju preporuku za njeno čitanje:

"Svaki istinski satiričar plaši se da ne ispadne smešan."

"U našoj duševnoj bolnici nisu problem Napoleoni i ostali pacijenti. Problem su neuropsihijatri koji su umislili da su Frojd i Jung."

"Intelektualci su bezopasna manjina."

"U Srbiji vlada veliki strah, a nije bio na izbornoj listi."