KOVČEŽIĆ PUN LEPIH PRIČA I PESAMA: Danas, na dan rođenja Andersena, obeležava se Međunarodni dan dečje knjige
VEĆ pet i po decenija se širom sveta kao Međunarodni dan dečje knjige obeležava 2. april, kada je 1805. u Danskoj rođen veliki Hans Kristijan Andersen, pisac uz čije su bajke nebrojene generacije dece tonule u san - i zauvek zavolele knjigu i čitanje.
Ovaj se datum godinama slavi i u domovini Čika Jove i Čika Duška, a upravo je Radoviću, rođenom pre tačno sto godina, bila posvećena i jučerašnja proslava u Biblioteci grada Beograda, čije je dečje odeljenje "Čika Jova Zmaj" raspisalo konkurs za radove na temu "Da li mi verujete?".
Deca su u slici i reči izmaštala stvari u koje je teško poverovati. A veruju li naši najvoljeniji i najčitaniji pisci za decu da je knjiga, pre svega ta namenjena mladim čitaocima - u "opasnosti", da je zanemarena? Reklo bi se da ne.
- Moj utisak je već duže vreme da stvari idu nabolje, i zaista verujem da se u Srbiji čita, tačnije, da deca i mladi čitaju - kaže Jasminka Petrović, nezaobilazno ime na policama biblioteka i knjižara, autorka brojnih knjiga uz koje su već mnoge generacije zavolele lepu reč.
- Savremeni domaći pisci ulaze u lektiru, moj roman "Leto kada sam naučila da letim" je, evo, pretočen u vrlo gledan film Radivoja Andrića, a načula sam da je u pripremi film i po legendarnom "Hajduku" Gradimira Stojkovića. Mnogo se sjajnih stvari dešava na toj sceni, samo je važno da budu dovoljno vidljive široj javnosti, u čemu je bitna uloga medija. Skoro svi učitelji, nastavnici, bibliotekari koje srećem posvećeni su tome, utiču na ljubav prema čitanju kod dece, a taj prvi korak i jeste uvek na nama odraslima - važno je ono što deca vide kod kuće, na času, u medijima. Koliko uložimo u njih, toliko će nam se vratiti u budućnosti, ili pre - ono što mi ponudimo deci, ona će nam vratiti stostruko.
Legendarni Ljubivoje Ršumović, živi klasik (ne samo) dečje književnosti, redovno posećuje biblioteke i škole, komunicira sa svojim čitaocima i to ga uvek razgali i preporodi.
- Uveren sam da mene susreti sa decom preporode, deca su za mene lekovita - otkriva Ršum.
- Volim ta njihova ozarena lica, čak sam počeo da pišem priču o tome - šta je dečje lice.
Uvek govorim, svedočio sam još onom vremenu kada je televizija bila čudo pa su "proricali" kako više neće biti knjiga u budućnosti, a one su preživele. Tako će preživeti i ovo vreme igrica i čega god, što klincima zaokuplja pažnju. Deca čitaju, u meri u kojoj su videla od roditelja i nastavnika - i onoliko koliko im treba! Ne smemo od toga praviti famu, samo valja znati da će dete koje među knjigama raste, knjigu i zavoleti.
Želeće da je ima, u početku samo kao predmet, a potom i kao tanki kovčežić pun lepih priča ili pesama.
Uživao sam čitajući radove
U KNjIŽEVNOSTI sve je - slika - kaže popularni dečji pisac Stefan Mitić Tićmi, član žirija koji je juče u Biblioteci grada Beograda proglasio najbolje među učesnicima konkursa za najbolju pesmu ili priču inspirisanu Radovićevim stihovima "Da li mi verujete?".
- Nije bitno koliko čvrsto zažmuriš već na koji način i koliko brzo trepćeš - dodaje Mitić.
- Deca su divno mahala kapcima, olovkom i krilima. Uživao sam čitajući radove, a sasvim novu dimenziju dobili smo kada su ih oni čitali.