POZORIŠNA KRITIKA: Priroda ljubavi

Postavljanje filmskog hita na scenu je uvek rizično, pa se često pozorišni komad sublimira na jedan dominantan tok radnje. Ovoga puta, pozorišna inscenacija je skoro slepo pratila tok filma, pa se neminovno upoređivalo ko je na visini zadatka sa holivudskim glumcima i ono drugo. U ulozi Šekspira briljirao je mladi Luka Grbić, najviše svojim autentičnim scenskim šarmom i umećem, jer je očigledno premlad za informaciju da je velikan ostavio ženu i blizance u provinciji, došavši u London da se proslavi kao glumac i pesnik. Grbićeva mladalačka energija je Šekspiru dodala zanos, lepotu i naivnost, neočekivane osobine za lik koji znamo iz mnogih pozorišnih anegdota. Viola Stanislave Nikolić bila je možda previše slatka za devojku koja hoće da istera svoje po svaku cenu. Mimo te urođene fragilnosti, mlada glumica je zaista "punom nogom" odigrala tešku ulogu, koja podrazumeva i iskrenost, tačnost i istinitost, ali i travestiju, koja ne sme da se spusti do karikature. Stojan Đorđević je Kristofera Marloua, Šekspirovog druga i savremenika (koji se, nedokazano, često pominje kao pravi autor dramatičarevih tekstova), pokazao kao iskrenog druga, talentovanijeg, boljeg i strasnijeg umetnika od Vilija Š. Možda je u njegovim glumačkim sredstvima malo nedostajala nota kavgadžije i kafanskog klupodera, zbog čega je zapravo i ubijen mlad u krčmi. Dragana Varagić majstorski je odigrala Kraljicu, duhovito i ekspresivno, sa divnim otklonom od konvencionalnog predstavljanja Krune. Aleksandar Radojičić (Lord Veseks), Andrej Šepetkovski (Henslou), Marko Gvero (Berbidž), Miloš Petrović Trojpec (Fenimen), Ljubomir Bulajić (Sem), kao i čitav ansambl, spretno su se uklopili u neobičnu zamisao scenarista filma, da se sve događa u drvenoj scenografiji pozorišta u filmskom studiju (scenograf Aleksandar Denić, kostim Momirka Bailović, scenski pokret Marija Milenković). Iz dobrog nivoa igre iskočili su izvrsna Paulina Manov kao Dadilja, i Amar Ćorović, neodoljiv kao Vebster, momče sa ulice, kao iz Dikensovog romana.

U pomalo konvencionalnom prevodu Marije Stojanović, "Zaljubljeni Šekspir" u BDP nije postavljen kao holivudski spektakl, to je pozorišni komad, sa mačevanjem, pevanjem i ljubavnim patosom, i biće hit, zasigurno. No, u toj zamisli da se dekonstruiše umetnička priroda Viljema Šekspira njegovom intimom, krije se mnogo dubljih motiva, koji se mogu izrežirati i odigrati, kao što su pozorišna iluzija, izdaja, čestitost, osetljivost na lovu, bez obzira na gubitak prava na izbor (Viola)... I slično. Možda drugi put.