KNJIGA KOJA RUŠI ZABLUDE (A NE RUŠI KUĆE): Novi izdavački poduhvat kuća "Kornet" i "Prometej", priručnik Pavla Ćosića o jezičkim mitovima

Oni odlučni da do kraja veruju svojim učiteljicama ili profesorima koji su im usadili tvrdnje poput one da se "drva slažu, a ljudi su saglasni" ili da se "dele samo brojevi, a nikako mišljenje" - ne samo da se nikako i nikada ne mogu složiti niti podeliti mišljenje sa Ćosićem, već ni sa autorom ovog teksta. Jer već bi samo u ovih prvih par rečenica uneli niz ispravki kao što su: "knjige su obimne, a nikako debele ili (ne)velike", "ljudi imaju imena, a knjige nazive/naslove", zatim "vojna lica se promovišu, a knjige se prikazuju", one se isto tako isključivo objavljuju dok se izdaje - prijatelj ili država, dok se "snovi prekidaju, a kuće se ruše"...

Čak i potonja rečenica bi zaslužila čistog keca od svih "tako su nas učili" likova, jer "par može da znači samo dva ili dvoje, nikako nekoliko", a "srpska rečenica ne počinje sa jer ni sa pa, osim ako nije Jermenija ili Pariz"... Nema im kraja, ni konca, tim svima znanim "pravilima", i to počevši od čuvenog "zadnjeg", odnosno "poslednjeg" - "učili su nas" tako da je "zadatak pisani, a koliko će biti pismen - zavisi od đaka", da "televizor nije požar pa da se gasi, on se isključuje", da ne može nešto da "para uši, jer uši nisu čarape" (ili džemper, to već zavisi od nastavnikove kreativnosti), baš kao što se "čarape deru, a ljudi viču"...

U iščekivanju pomenute promocije, odnosno prikazivanja ili predstavljanja (iako znamo da knjiga nije čovek pa da ga predstavite nekome), ugledni naš lingvista Ćosić, autor kapitalnog Rečnika sinonima, osnivač FB grupe "Naš jezik" (nastale umnogome i zbog ove knjige, tačnije zbog sveprisutnosti zabluda i mitova ukorenjenih ne toliko u samom jeziku koliko u našim umovima), i sam kaže da je svestan da ni ovaj priručnik neće mnogo doprineti njihovom iskorenjivanju.

- Isto sam tako svestan da će ova knjiga od mnogih biti odbačena, kao što pojedinci i dan-danas odbijaju da prihvate da je Zemlja okrugla i da se vrti oko Sunca - navodi autor.

- Ovaj svet ne bi bio ono što jeste kad ne bi plivao u zabludama u svakom segmentu svog postojanja. Zablude su kao neka vrsta odbrane od činjenica koje nam se ne dopadaju, a često se dogodi da nam se i zvanično serviraju. I u jeziku se prenose s kolena na koleno, kao i sva predanja, a kao i sve zablude, nastaju iz neznanja. Moramo se pomiriti s tim da one nikad neće biti pobijene nikakvim argumentima, naukom niti bilo kojim metodama koje smatramo civilizacijskim dostignućima.

I zaista, ova Ćosićeva knjiga odmah je naišla na mnogo pobornika i oduševljenih pristalica, ali i gnevnih i ljutih protivnika. Iako je svaka pojedinačna jezička zabluda u srpskom dobro potkrepljena i argumentovana relevantnim izvorima i razlozima, mnogi ne mogu da prihvate da nije tačno ono čemu su ih celog života učili da jeste tačno. A to je i prirodno jer, konstatuje to i Ćosić, ali i njegovi recenzenti, gotovo je nemoguće razuveriti nekoga u nešto u šta su ga od najranijeg detinjstva ubeđivali najveći autoriteti: roditelji, vaspitači, učitelji, nastavnici, pa čak i univerzitetski profesori.

Tu ne pomaže ni nesporni autoritet recenzenata - uglednih profesora, dr Rajne Dragićević, koja knjigu opisuje kao sliku u ogledalu Klajnovog "Rečnika jezičkih nedoumica" (pri čemu se Ćosić obraća prevashodno "onima koji sebe smatraju jezičkim ekspertima i koji agresivno i s najdubljim uverenjem zastupaju nepostojeća jezička pravila a, u stvari, podjednako ne poznaju jezičku normu kao i oni koji su svesni svog neznanja"), i dr Danka Šipke, koji tvrdi da ova knjiga "u najboljem smislu obavlja sržnu misiju popularne lingvistike - doprinosi širenju jezičke kulture tako što razbija pseudonormativne tendencije koje zapravo štete negovanju jezičke norme", a kao takva "biće od koristi širokom krugu čitalaca, od onih nadobudnih inženjera i penzionera, preko uskopišćenih nastavnica i tvrdokornih novinara, sve do đaka i visokoškolaca, koji su zapravo i najčešće meta jezičkih zabluda i mitova".