BALKANAC SAM - 60 ODSTO! Austrijski umetnik svetskog glasa Ervin Vurm boravio ovih dana u Beogradu uoči velike izložbe na Ušću

Svetski, slavni likovni umetnik Ervin Vurm otkrio je ovo, za "Novosti", dok je (posle vikenda provedenog u Londonu), obilazio, početkom nedelje, nastajanje postavke, najveće do sada u ovom delu sveta, kojom će se predstaviti na svih pet spratova Muzeja savremene umetnosti, od 7. aprila do 9. avgusta.

- Pomalo sam i Šveđanin, nešto porekla mi je normandijsko, a ostatak štajersko. Ali, sve je to jedna velika mešavina, tako da smo svi mi jedna porodica - priča autor koji je stupio na umetničku scenu rodne Austrije osamdesetih godina prošlog veka, a potom sticao globalno priznanje i popularnost "jednominutnim skulpturama".

Za izložbu "Jedan minut zauvek", čiji su kustosi Žerom Sans (francuski istoričar umetnosti sa kojim sarađuje decenijama) i Marijana Kolarić, direktorka MSU, već je u prizemlju zdanja na Ušću, levo od ulaza, parkirana i kamp-prikolica, u koju posetioci mogu da gurnu ruku, nogu, glavu, a sve uz poruku "Dodirni svet". Bila je postavljena i u austrijskom paviljonu u Đardinima, kada je reprezentovao svoju zemlju na Bijenalu u Veneciji 2017. A o tome kako se sam pripremao za ovaj susret sa našom zemljom i publikom, priča:

- Pre nego što sam došao ovde, čitao sam knjigu Petera Handkea "Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine". Veoma me zainteresovalo i zabrinulo sve to loše kroz šta ste prošli. Mislim da je ovo sjajna zemlja koja ima zanimljive ljude. Volim što sam tu.

Na pitanje koliko je upoznat sa cenom koju je Handke platio zbog iskazivanja ljubavi prema Srbima, odgovara duhovito i blago cinično, u skladu sa svojim radovima:

- Dosta su ga "tukli"!

Našoj publici na uvid će premijerno staviti i nove radove (izvodi ih u glini i zove "akcione skulputre"), o kojima otkriva:

- I u tim novim delima preispitujem teme koje su važne za društvo, kao što je, recimo, konzumerizam. Zanima me odnos skulpture prema društvu.

Neka od novih dela za temu imaju prepoznatljiva beogradska modernistička zdanja - BIGZ, MSUB, Palata Federacije (Srbije), takozvanu "Tobleronu" na Novom Beogradu i zgradu zvanu "Mercedes" iz Bloka 38 - i zahtevaće interakciju gledalaca:

- Modernizam u srpskoj arhitekturi istraživao sam i uz pomoć "Gugla" - kaže uz smeh i dozu samoironije.

- Ono što me lično zanima je kako se modernizam razvijao i prilagođavao u raznim delovima sveta. Ovde u Srbiji to je brutalizam, u arhitekturi sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Suštinu svoga stvaralaštva, jednom je opisao: "Moj rad govori o celovitosti ljudskog bića: fizičkoj, duhovnoj, psihološkoj i političkoj".

- U delima uvek postavljam pitanje društvenih vrednosti, ali i vrednosti koje se odnose na samu skulpturu - objašnjava Vurm.

- Svet promišljam skulptorski. Vitgenštajn je pokušao da objasni svet kroz reči i njihovo značenje, a Sigmund Frojd kroz ljudsku psihu. Obojica su pripadala istom kulturnom nasleđu Austrougarske, carstva koje je propalo. Austrijanci, austrijski karakter, razvijao se između dva snažna bloka - monarhije, koja je reprezentovala aristokratiju, birokratiju, i crkve. Između te dve stvari duša je bila stisnuta. Ali, isplivale su i mnoge originalne ideje poput Frojdovih, ili Vitgenštajnovih, pojavili su se i mnogi zanimljivi arhitekti.

U svom radu, umetnik rođen u okolini Graca, koji je počeo da crta sa svega sedam godina, svet posmatra iz različitih perspektiva, koristi stvari iz svakodnevnog života, koje mogu da budu i "tanane" i "gojazne" ("I svako od nas može da varira u težini, da bude i mršav i debeo"). "Uska kuća", izložena tokom Bijenala u Veneciji 2011, toliko je tanka da jedna osoba jedva može da se provuče kroz nju.

- To je zapravo kuća mojih roditelja: odrastao sam pedesetih u atmosferi te teskobe, stišnjenosti... A sa druge strane, ove debele govore o stremljenju ljudi da imaju veće kuće, kola. Svi mi smo podložni tome da želimo stalno da budemo mlađi, lepši, zdraviji, da posedujemo stvari. Ne znam da li je u tome svrha.

Ove godine je već realizovao pet izložbi, a čekaju ga još dve pre nego što ode u Grčku, na ostvro Hidra, gde će, kako kaže, slikati.

- I te slike su zapravo dvodimenzionalne skulpture. Tako ih zovem i nešto su novo u mom radu, što će moći da se vidi na beogradskoj izložbi.

Imao je, priča, sreće što se u najkritičnijem periodu pandemije sa porodicem povukao u kuću pored jednog jezera, gde imaju baštu u kojoj gaje sopstveno povrće:

- Tu sam se osećao prilično sigurnim. Primio sam sve vakcine i preboleo koronu. Više sam se plašio dok se nisam razboleo. Sada se plašim manje.

Na pitanje, jesmo li za ove dve godine, kao čovečanstvo, naučili nešto, odgovara:

- Ništa.

A on lično je, kaže, naučio da ne veruje u sve što nam govore.

Beogradska postavka njegovih dela nosi ime "Jedan minut zauvek", a pre nego što je počeo da objašnjava važnost koju ova sintagma za njega ima, zavrće rukav i pokazuje nam da mu je istetovirana na podlaktici:

- U pitanju je ta relativnost svega, pa minut može da predstavlja čitavu večnost i čitava večnost može da stane u jedan minut.

U susret velikoj beogradskoj postavci, Ervin Vurm očekuje da će njegovi radovi uspeti da ljude navedu na razmišljanje o tome kuda ide savremeni svet, da će posetioci moći da preispitaju svoje stavove o načinu života koji svi mi vodimo.

JEDNOMINUTNE SKULPTURE I "PEPERSI"

NA globalnu slavu ovog umetnika uticao je i muzički spot grupe "Red hot čili pepers" za njihov hit iz 2002. Can't Stop, u kome su članovi benda nosili kutije, kante i flaše sa vodom, tačnije Vurmove "jednominutne skulpture".

- Popularna kultura ima načina da dopre do velikog broja ljudi, i veoma je, u tom smislu, korisna za umetnost. Neposrednija je - ističe autor u razgovoru za naš list.

HUMOR KAO OLAKŠANjE

NEIZOSTAVNI deo rada ovog umetnika je humor, o čemu kaže:

- Mislim da ima mnogo patosa i nepotrebne preozbiljnosti u tumačenju sveta u kome živimo. Ljudi vas često ne shvataju ozbiljno kada pristupite sa humorom. Volim kada su stvari laganije, ležernije, kada nismo stalno u nekoj patnji. I o najozbiljnijim problemima se može razmišljati i govoriti sa duhom. Verujem u stvari koje te teraju da levitiraš ili koje ti olakšavaju.