ISTE SMO ZVERI, SAMO SE BOLJE SKRIVAMO: DŽeremi Irvin onovoj ulozi u seriji Delgliš, vremenu ondašnjem i ovom sada

Smeštenu u Veliku Britaniju tokom sedamdesetih godina, period koji nismo imali priliku često da gledamo u filmovima i serijama, a koji se najčešće vezuje za uspon "gvozdene lejdi" Margaret Tačer ka vrhu britanske političke scene. Zasnovana na romanima Felisiti Doroti Džejms, serija "Delgliš" kroz zločine i lik detektiva-pesnika Adama Delgliša, pomalo melanholičnog junaka opterećenog ličnom tragedijom, smrću supruge i ćerke, dočarava nam britansko društvo iz ovog perioda. Uz Bertija Karvela, zvezdu londonske pozorišne scene, kao Delgliša, jednu od glavnih uloga u seriji tumači i mlada nada engleskog glumišta Džeremi Irvin. On tumači ekscentričnog Adamovog pomoćnika, detektiva Mastersona, a u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" otkriva kako mu je izgledalo putovanje u vreme kada nije bio ni rođen.

- Tako je. Rođen sam početkom 90-ih godina. Dete sam neke potpuno nove Britanije koja bi verovatno podjednako šokirala mog junaka, baš kao što sam i ja bio iznenađen ovim vremenskim skokom u njegovo doba. Mi smo danas potpuno oslonjeni na tehnologiju. Deca pre nauče da koriste mobilni telefon nego da tečno govore. Mnogo toga otrežnjujućeg mi je donelo snimanje Delgliša, ali nisam siguran da bih sutra mogao da se odreknem ovog savremenog načina života. Budućnost je već stigla, a svako ograničavanje u pogledu korišćenja telefona, kompjutera ili života na društvenim mrežama je korak ka prošlosti. To je naša sudbina, samo je važno držati je pod kontrolom - poručuje na početku razgovora mladi glumac koji je zbog svog talenta, ali i izgleda, često bio meta holivudskih agenata.

Bili ste u užem izboru za mnoge poznate filmove, među kojima su i naučnofantastični filmski serijali "Igre gladi" i "Drugačija". Ipak, onu sudbinsku ulogu još čekate?

- Kada je reč o međunarodnoj karijeri, sudbina mi još nije otvorila zlatna vrata Holivuda, ali život me je naučio strpljenju. Kada sam završio akademiju, sledeće dve godine proveo sam u slanju biografija na sve moguće adrese u zemlji i inostranstvu. Bio sam čak i na korak od toga da odustanem od glume. Sa diplomom sam radio u supermarketu i već sam negde razmišljao o tome da je to moj maksimum. Pomalo sam se bavio veb-dizajnom, igrao sam neke manje uloge u TV serijama, gde sam bukvalno imao malo značajniji status od statiste sa zadatkom, te sam ponekad i progovorio neku reč. Međutim, onda se dogodila ta 2011. godina i epski ratni film reditelja Stivena Spilberga "Ratni konj", nominovan za šest Oskara i pet priznanja BAFTA. Taj film je bio moja velika odskočna daska nakon koje sam povratio samopouzdanje i shvatio da ću, izgleda, ipak biti glumac.

Mada ne žalim zbog svih drugih stvari koje sam naučio da radim. Uostalom, najveće svetske zvezde karijeru su počele kao stolari i kamiondžije. Čini mi se da sam na dobrom putu (smeh).

Rola detektiva Mastersona jedna je od tih koje su usledile u godinama posle "Ratnog konja". Zbog čega je on tako specifičan? Šta ga čini drugačijim?

- Reč je o ambicioznom mladiću koji bi sa moje tačke gledišta otprilike trebalo da predstavlja prosečnog Britanca njegovih godina u periodu u kom je živeo. Masterson je seksista, pomalo rasista, pomalo opsednut mržnjom prema ženama. Ukratko, sve ono što bi se danas smatralo politički krajnje nekorektnim društvenim ponašanjem, a što je u to vreme u Britaniji bila veoma česta pojava. To nam samo govori o tome koliko je to vreme bilo drugačije. Takvi ljudi ne samo što su slobodno izražavali svoje mišljenje u svakodnevnom životu, već su i radili na pozicijama gde bi njihova uverenja mogla dovesti do ozbiljnih zloupotreba moći. Njegov odnos sa Delglišem, koji je sušta suprotnost, jedna romantična duša koja nosi neku lirsku težinu u sebi, bio mi je veliki izazov zbog kog sam i prihvatio ovu rolu.

Kako biste opisali taj odnos?

- Masterson se istovremeno divi Delglišu i to što radi sa njim u profesionalnom smislu za njega je ostvarenje svih snova. Međutim, karakterno njih dvojica se uopšte ne poklapaju. Moglo bi se čak reći da ga Delgliš na neki način nervira. Dosadan mu je, i to ga izluđuje. On želi partnera sa kojim bi mogao da bude pajtaš, a ne nekoga ko o svemu previše razmišlja. Masterson je dečko od akcije, nema vremena da posmatra sve detalje i sklapa neki veliki mozaik. Za njega je zločin samo zločin. Iza kulisa nema ničeg skrivenog, on ne traga za tajnim porukama, zanimaju ga samo uzrok i posledica. Verovatno je zato dobro što radi sa Delglišem, jer da mu nije njega, do sada bi verovatno pola Londona bilo u zatvoru da se pita moj junak.

Romani o Delglišu su čuveni u Velikoj Britaniji. Mi se, zahvaljujući vašoj seriji, sa njim tek upoznajemo. Da li ste imali priliku da pročitate neku od knjiga pre nego što ste počeli sa snimanjem?

- Iskreno, nisam, pa čak ni kada je postalo izvesno da sam dobio ulogu. Za neke projekte to radim, ali za ovaj nisam. Pročitao sam scenario i to mi je bilo dovoljno da shvatim o kakvom je liku reč. Kao što sam već rekao, nama, klincima 21. veka, sve ono što predstavlja Masterson je pomalo strano i čudno. Zato sam želeo da ga dočaram onako kako sam ga sam doživeo, da u seriju prenesem sav taj moj šok njegovim stavovima i ponašanjem i da iz njega sačinim sve niti koje čine Mastersonovu ličnost. Nisam želeo da budem pod uticajem knjige ili nečijeg mišljenja o tome ko je on. Za mene on je šovinista, ali u tome je njegova veličanstvenost. On nije lik iz bajke, stvaran je. I čvrsto verujem u to da se muškarci, odnosno ljudi uopšte, za ovih pola veka nisu radikalno promenili već su samo naučili da bolje prikrivaju ono što jesu. Svi smo mi iste zveri, samo se razlikujemo prema tome ko je kako i koliko dresiran.

Po čemu ćete pamtiti "Degliša"?

- Kao i svaki dečak, po automobilima koje smo vozili. Bio je sjajan osećaj sesti za volan nekih od genijalnih oldtajmera koje sam imao priliku da vidim samo u albumu mojih roditelja.