TRAŽIO SE U SVOM NARODU: Moje poreklo je srpsko, moj jezik je srpski, moje misli su srpske

Govorio je kao što je i pisao: jednostavno, produhovljeno, znalački, a sve začinjeno prepoznatiljivim britkim humorom. Često je i rado govorio za "Večernje novosti", pisao autorske tekstove, a svojevremeno je bio i naš književni kritičar, objavljujući svake subote osvrte na najaktuelnija dela.

NAROD

- Po meni, i u mišljenju i u pisanju ima zakona genetike. I biljke pripadaju vrstama, pa se i po vrstama razvrstavaju u podvrste koje imaju svoje izvesne karakteristike. Ne sporim anacionalnost i pravo na nju, jer je i to česta pojava, koju ne treba drugima nametati. Anacionalnim opredeljenjem i postupanjem ne prelazi se iz malog u veliki narod. Samo se gubi rodno tlo pod nogama. Po meni, prirodan je red - čovek, narod, čovečanstvo. Moje poreklo je srpsko, moj jezik je srpski, moje misli su srpske. Ja se kao pisac tražim u svome narodu da bih se na taj način našao i u svetu, i imam nekog uspeha. Teško da ima svesnog čovečanstva bez tekovina naroda. Volim čovečanstvo u bogatstvu civilizacijskih postignuća i razlika naroda.

JEZIK

- Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi narod: može se među sobom razumevati i umno sjedinjavati, ne preliva se u drugi i ne propada. Sve što sam stvorio, stvorio sam u jeziku. Bojim se da me mimo jezika nema. Jezik može da se prosuđuje, ali ne i da mu se sudi. Ako se jeziku presuđuje, odseca se. Još uvek jezikom namirujem u životu pokupljene dugove.

OTUĐENjE

- Od raspada Jugoslavije, od bombardovanja, do svih uslova koje ispunjavamo i koji nam se tek pripremaju, nas sateruju u ćorskokak. Ćorsokaka je toliko da smo već u lavirintu, a nemamo Arijadne, već samo nas jadne. Moramo se setiti i narodne priče "Svijetu se ne može ugoditi". Pogotovo ako mu samo ugađamo. Pitanje je koliko Evropa u globalističkom otuđenju zna svoju bit. Treba li da podsećam (i koga) da je Evropa počela na Balkanu, da je Balkan dokaz njene drevnosti jer je ponela ime po lepoj kćeri kralja Katreja, majci Agamemnona, Menelaja i Anaksibija, metaforičnoj velikoj majci Trojanskog rata, svetskog rata pre naše ere. Balkan je epski zavičaj Evrope.

NAŠE VREME

- Šta se to dešava sa nama? Ne osećamo se! Naoblačili se ljudi pa ih vreme oponaša! Odmeravaju se prolaznici kao da imaju pogrebne namere! Fiksirani osmesi su se skoreli! Izađi napolje i vidi čuvene parove. Idu kao stranci. Odvikli su se da se ljube! Promenila se priroda - više nas ne podnosi! Jeste li to vi pod tuđom maskom? Sve je više onih koji ne mogu ni sa sobom! Vidiš čoveka namrgođenog na sebe i ne pitaj kako je sa najbližima! Ne briju se dlake na jeziku! Više nismo isti. Postali smo kakvi jesmo! Vratili bismo se sebi. Samo da se setimo gde smo ostali!

SVETI SAVA

- Shvatio sam da je Sveti Sava srpska drama koja ne prolazi. Izgleda da sam i ja njemu ušao u pamet. U ukupnoj istoriji srpskog naroda i istoriji njegove kulture izdvaja se ličnost Rastka Save Nemanjića, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljitelja duhovne istorije Srba. On je predosetio istoriju koju treba stvarati i odvažio se da je prvi stvara. On je Srbima prvi verski poglavar, prvi pisac, prvi državnik, prvi zakonopisac, prvi diplomata, prvi prosvetitelj, prvi lekar... Njegovo delo je krštenica naroda, svedočanstvo o njegovom istorijskom punoletstvu, jemstvo kako se podiže dedovina, testament kojim se nasleđuje otadžbina, dokaz istoriji da je zauvek izborio mesto na karti naroda Evrope.

MILOŠ I KARAĐORĐE

- Karađorđe je bio etika, a Miloš politika. Karađorđe je postupao herojski, često stavljajući čast i iznad narodnog opstanka. Sijaset je grešaka, koje imaju i razmere katastrofe, kada su hteli da im politika bude epska. Miloš je postupao istorijski, pa ako se mora i ispod ličnog i narodnog dostojanstva. Karađorđe je hteo mnogo odjednom, a ni Miloš nije hteo manje, ali ne odjednom, već koliko se kad može. Ono što je Karađorđe iskusio, za kneza Miloša je to često bilo iskustvo koje treba izbeći: Ratovati što kraće, a mir, ma kako nesiguran bio, graditi da traje što duže. I što stekneš ne gubi, a uvećavaj kad možeš, koliko možeš, stalno na tome nastojeći. Karađorđe je hteo da stalno i pred svima bude veliki, a knez Miloš je seljački lukavo znao, kad i pred kime treba da bude veliki.

REPRIZA "VUKA"

SERIJA "Vuk Karadžić" je restaurirana i tako osveženu verziju, trebalo bi da uskoro gledamo na RTS, otkrio je, za "Novosti", odgovorni urednik Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS Marko Novaković.

BRUKA RTS: "DžI AJ DžO" IM JE VAŽNIJI OD VITEZOVIĆA

UMESTO da se dostojno oproste od svog dugogodišnjeg urednika, Javni servis Srbije se obrukao. In memoriam Vitezoviću osmišljen je juče kroz reprizu hita "Lajanje na zvezde", ali u neadekvatnom terminu. Ovaj film emitovan je juče u 13.30. i u posleponoćnoj reprizi. Uredništvo je procenilo da je za udarni termin, u 21.00, bolji izbor akciona priča o američkim specijalcima - "Dži Aj Džo: Uspon kobre"!

- Film "Lajanje na zvezde" je emitovan nedavno na RTS, oko Nove godine, najprepoznatljiviji je od svih filmova koje je Vitezović radio. Ne vidim šta bismo dobili time da ga emitujemo u udarnom terminu, u 21.00, jer "Dži Aj Džo: Uspon kobre" ima i svoj nastavak, iduće srede, to je deo te franšize, a "Lajanje na zvezde" može da ide i u dnevnom terminu - rekao nam je Nikola Popević, urednik filmskog programa RTS.

Vitezović nije imao sreće ni sa Televizijom Prva. U prilogu napravljenom povodom smrti velikog pisca nekoliko puta je ponovljeno da je Vitezović predsednik "Kluba književnika". Povodom toga iz UKS je odmah upućeno pismo Prvoj u kome je skrenuta pažnja da je Udruženje književnika Srbije pobrkano sa kafanom! M. J. M.

LAKIĆEVIĆ: ZNALAC I STVARALAC

Milovan Vitezović je bio svestrani pisac - znalac i stvaralac. Rane darove, pesničke i satirične, u zrelim godinama ugradio je u istorijske i političke obrade srpske kulture i njenih aktera, pokazujući sluh za odabiranje najsjajnijih tačaka i portreta naše prošlosti. U tom pogledu najveći njegov podvig je velika TV serija "Vuk Karadžić" izrađena za 200. godišnjicu Vuka i za svojevrsnu nacionalnu lekciju na kraju 20. veka i tadašnjeg poretka. Serija o Vuku je veliki prikaz 19. veka: Srba i Evrope, istorije i etnografije, politike i kulture. Vitezović je bio jednako poučan i duhovit pisac koji je umeo da popularizuje vrednosti, a da pritom ne izgube ništa od verodostojnosti i istoričnosti - kaže Dragan Lakićević.

KOMEMORACIJA I SAHRANA

KOMEMORACIJA povodom odlaska Milovana Vitezovića biće održana sutra, u 13 sati, u Skupštini grada Beograda. Sahrana će se obaviti u subotu, 26. marta, u 12.30, na beogradskom groblju Lešće, prema izričitoj želji pisca da počiva u porodičnoj grobnici.

Knjiga žalosti je postavljena u holu UKS, u Francuskoj 7.

AFORIZMI

Ko peva zlo ne misli. Ko misli nije mu do pesme!

Molim pametnije da

više ne popuštaju! Stanje je kritično!

Idiote imamo!

Nedostaje nam

Dostojevski!

Lako je održati govor, ali je teško držati reč.

Rukovodstvo se kucalo dok je narod vikao: Živeli!

Pao je za otadžbinu

prirodnom smrću!

Žene često ne znaju šta hoće, ali ostvaruju svoje namere!

Ne vredi prevrnuti list. Knjiga je ista!