PREMINUO ISTAKNUTI SRPSKI PESNIK: Dragan Mraović nas napustio u 75. godini

Rođen 4. oktobra 1947. u Novom Sadu, osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zaječaru, a studije italijanskog jezika i književnosti i francuskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Iza sebe je ostavio impresivan opus od 185 knjiga, od čega su 22 autorske (pet ih je objavljeno na italijanskom jeziku), a ostalo knjige prevoda na italijanski i sa italijanskog, kao i sa francuskog. 

U poeziji se oglasio zbirkom "Dolazak u sećanje" (1982) a zatim su usledile knjige "Najbolja pesma" (1991), "Noćas sam sanjao ljubav" (1994), "Timočke nesanice" (1998), "Prah srca" (2006). Objavio je i knjige za decu "Papirne lađe", "Živele male vragolije", "Mali saobraćajni bonton". U javnosti je sa posebnim simpatijama dočekana njegova "Boemska knjiga", koja je imala tri izdanja, a u čijem je predgovoru napisao: "Neka ova knjiga bude taj majušni trag u kome će zaiskriti skadarlijski bardovi kojih više nema i oni kojih uskoro neće više biti, kao ni pisca ovih redova. Neka u njoj ostane majušni trag o vremenu umnih

boema kakve, ne umem to bolje reći od Aleksandra Sekulića, "majka više ne rađa". " 
Među najznačajnije prevode sa italijanskog izdvajaju se Danteova "Božanstvena komedija", celokupna dela Đakoma Leopardija "Počivaj zauvek umorno srce moje", Bokačov "Dekameron", poema "Oda srpskom narodu" Gabrijela D`Anuncija koju je prvi put preveo u celini na srpski jezik, roman Rafaela Nigra, pesme Pjetra Aretina, Danijela Đankanea i Sandre Pene... 

Od njega nije bilo većeg popularizatora naših pisaca u Italiji, o čemu svedoče njegovi prevodi knjiga mnogobrojnih naših autora, među kojima su Desanka Maksimović, Branko Miljković, Milovan Vitezović, Ljubivoje Ršumović, Dragomir Brajković, Saša Hadži Tančić, Srba Ignjatović, Dušan Kovačević, Adam Puslojić, monografije o manastirima Dečani i Hilandar. 

Mraović je radio kao novinar, generalni konzul SRJ u Italiji, profesor italijanskog jezika i književnosti u gimnaziji u Sremskim Karlovcima, docent na Filološkom fakultetu Univerziteta u Bariju. Obnovio je i vodio "Pesničke novine", bio je predsednik upravnih odbora Udruženja književnika Srbije, Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, KPZ Srbije. 

Uvek aktivan i spreman da pomogne, organizovao je u inostranstvu nastupe ansambla "Renesans", Zvezdara teatra, Pozorišta "Slavija", nekoliko izložbi vrhunskih slikara i majstora fotografije. Boravio je u mnogim zemljama sveta, živeo i radio u Torinu i Bariju oko 17 godina, posle toga u Zemunu, a poslednje dve-tri godine živeo je u Golupcu. 

JANKOVIĆ: NA POLZU OTEČESTVU 

DRAGAN Mraović je bio tih i nenametljiv, uporan i istrajan u onome što je radio, a radio je i stvarao, prevodio na polzu otečestvu i u korist srpske književnosti i srpskog jezika, iako se time nije hvalio, niti je očekivao da za taj svoj nesebični trud bude ikako nagrađen. UKS je njegovom smrću izgubilo vrednog i mudrog člana, člana UO uz to, a mi koji smo imali privilegiju i čast da sa njim drugujemo i sarađujemo - iskrenog i odanog prijatelja. Hvala ti, Mrave, i neka ti je pokoj duši - rekao je za "Novosti" Miloš Janković, potpredsednik UKS. 

NAGRADE 

MEĐU mnogobrojnim priznanjima koja je dobio za svoje stvaralaštvo, jesu nagrade "Bodini" za poeziju u Bariju, "Mikina čaša", "Zlatni beočug", Oktobarska nagrada za književnost, "Pavle Marković Adamov", Ruska medalja "Nikolaj Fjodorovič Fjodorov", "Venac vrdničke vile"...