PO BUREK KOD NUŠIĆA: Kako su se Smederevci odužili najvećem komediografu srpske književnosti

Smederevci su mu se odužili školom koja nosi njegovo ime, ulicom i pozorišnim festivalom, ali i tajnom masonskom ložom, dok se u kući, gde se veruje da je živeo kao dečak, danas peku hleb i burek.

Nušić je rođen 1864. u Beogradu, kao Alkibijad Nuša u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Njegov otac, ugledni trgovac žitom, ubrzo posle Nušićevog rođenja, bankrotirao je i izgubio bogatstvo, te je porodica bila prinuđena da se preseli u Smederevo.

O tome, u svom maniru, govori u "Autobiografiji" naš najveći komediograf:

"Moj je otac bio imućan trgovac u Beogradu, i baš kada sam ja trebao da se rodim, on bankrotira pa pokupi svu svoju bankarsku imovinu - u koju sam i ja spadao - i pređe u Smederevo da živi. Naterati me da se rodim pod pretpostavkom da sam bogatog oca sin i onda, kada sam već rođen, kada se već ne može natrag, staviti me pred fakat da sam puki siromah, to ocu nisam mogao da oprostim, utoliko pre što je imao dosta dece, pa nije među njima morao baš mene izabrati da napravi tako pakosnu šalu."

Zbog očeve "pakosne šale" Nušić je odrastao u Smederevu, gde je pohađao osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Ovde je, hvale se Smederevci, naučio da piše, da bi potom napisao maestralna dela koja su i danas aktuelna. Veruju ovde da je inspiraciju za likove i palanački mentalitet dobio baš u Smederevu.

Prema "Autobiografiji", u kojoj opisuje početke školovanja, navodi da je četvorogodišnja škola, tada zvana i znana kao "škola kod Gornje vage". Današnja smederevska Gimnazija, u koju je Nušić išao samo dve godine, tada se zvala "realčica". O ovim godinama srpskog velikana nema zapisa u gradskim arhivama.

Smederevci su se svom sugrađaninu "na određeno vreme" odužili nevelikom ulicom, jednim od gradskih sokaka nadomak urbanog centra. I ulica je u "nušićevskom" maniru.

Ima početak, nema sredinu a ima kraj. Lomi se pod uglom, i ima zapravo dva kraka koja nisu povezana. Zato se i Smederevci često bune zašto dve Nušićeve ulice na 50 metara jedna od druge, a i taksisti često zalutaju. Kao da je komediograf tako hteo.

A na početku Nušićeve ulice je kuća u kojoj je, navodno, proveo detinjstvo. U to bi svako mogao da se uveri jer na kući stoji tabla na kojoj baš to piše. Međutim, i ovde kao da je sam Nušić umešao svoje komediografske prste. Naime, poznavaoci prilika kažu da ovo nije Nušićeva kuća, uprkos činjenici da su gradske vlasti "rešile da bude" i tako je obeležile.

- Zapravo se precizno ne zna gde je tačno bila Nušićeva kuća. Zna se da je bila negde na toj lokaciji, i pošto u bližem okruženju nema druge koja bi ličila na staru kuću, pala je odluka da to bude baš ova - priča direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dejan Radovanović, ne sporeći da je kuća pod režimom zaštite ove institucije.

Svakako, Nušićeva kuća danas je jedno od posećenijih mesta, ali ne zbog toga što je tu muzej ili makar spomen-soba. Tu je pekara u koju Smederevci i putnici namernici, baš brojna publika, ulaze po burek, kifle, hleb. Nažalost, u pekari nema specijaliteta sa Nušićevim imenom. Istine zarad, trenutno su se ovde furune ohladile, i hleba nema. Priča se, inspekcija "zabranila" Nušića.

Smederevo se komediografu odužilo i pozorišnim festivalom "Nušićevi dani", a i jedna škola nosi njegovo ime. Ipak, nije se na ovome završilo pominjanje Nušića.

- Osnovana je tajna masonska loža koja je ponela Nušićevo ime, pošto je, uz sve drugo, Brana bio i slobodni zidar. Nikada u istoriji ovog grada u njemu nije bilo masonske lože do tada - kaže lokalni novinar, Miroslav Đorđević. I zaista je tako. Na internetu se može naći da je "Loža Branislav Nušić Orijent Smederevo" osnovana 27. dana meseca septembra 6011. u Or. Smederevo pod brojem 32. i sa imenom našeg književnog velikana i brata Branislava Nušića."

Šta bi na ovo rekao, da može, "privremeni Smederevac" i da li bi bio član društva "posvećenih ljudi na dobrom glasu", ne možemo znati, ali naslutiti možemo čitajući njegova dela.

ANEGDOTA SA NASTAVNIKOM

PRIČA SE da je u smederevskoj školi, na času srpskog jezika, dok su obrađivane narodne poslovice, Nušić zbog nestašluka bio prozvan da kaže neki primer:

- Koliko budala pita ni sto pametnih ne mogu da mu odgovore odgovorio je Nušić.

Nastavnik se nađe u čudu i zamisli da Nušić ovom poslovicom cilja na njega pa reče: "Da čujem još jedan primer Nušiću". "Pametnom je dovoljna i reč", mirno će Nušić.