TREZOR UZVIŠENOSTI DUHA: Ministarka kulture Maja Gojković otvorila Salon Oto Bihalji Merin u Nemanjinoj ulici u Beogradu

Otvarajući večeras Salon koji nosi ime jednog od naših najuglednijih intelektualaca, na beogradskoj adresi Nemanjina 3, koju smatra važnim mestom na kulturnoj mapi Beograda i Srbije, ovo je, između ostalog, rekla Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja.

- U mladosti pilot ratnog vazduhoplovstva, potom zajedno s bratom Pavlom osnivač "Nolita", najviše je ostao upamćen kao književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar - dodala je ministarka. - I uvek, šta god radio i gde god boravio, bio je zakleti antifašista i borac za slobodu i pravdu. Nije nimalo slučajno ni pretenciozno to što ga je Artur Kesler smatrao legendarnom ličnošću Pariza i Berlina tridesetih godina 20. veka, niti to što je Tomas Man za njega rekao da je jedan od najboljih stilista nemačkog jezika.

Salon, odnosno stan u kome je poslednje decenije svoga života proveo organizator Prve svetske izložbe naivne umetnosti (u holandskom gradu Knok le Zutu, 1958), promoter i zaštitnik samoukih autora, sa svojom suprugom Lizom, njegova ćerka Mirjana Bihalji i zet Gerhard Šoenberner, poklonili su Muzeju naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine. Večeras je tu otpočeo ciklus "Razgovori o umetnosti", a Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, istakla je:

- Umetnost je za njega značila isto što i politika, a to je moćno oružje u borbi za pravednije društvo, jer su se upravo o njegovom životu i radu ova dva toka spojila u jedan i tom toku posvećujemo današnji skup - naglasila je istoričarka umetnosti čijeg je dedu Iliju Bosilja, našeg svetski slavnog naivnog stvaraoca, Bihalji strastveno podržavao, a sa njenim stricem Dimitrijem Bašičevićem Mangelosom delio shvatanja o modernoj umetnosti.

Prvi razgovor u Bihaljijevom životnom i radnom prostoru, koji je svojevrsni trezor umetničkih dela, knjiga, rukopisa, fotografija, pisama (inače, biblioteci muzeja u Jagodini darivao je i legat koji sadrži 1.373 kataloga i knjiga, 885 fotografija, 375 slajdova i 40 fascikli rukopisa) za temu je imao jedan njegov citat "Ja živim sa umetnošću". Svoja sećanja na saradnju i prijateljstvo sa Bihaljijem (1904-1993) sa publikom su podelili kustoskinja Biljana Tomić i profesor Ješa Denegri.

U SVETSKOM VRHU

MEĐU priznanjima koje je stekao su i neke od najznačajnijih međunarodnih nagrada, kao što je Herderova, koju je šezdesetih godina dobio u Austriji za "sporazumevanje naroda posredstvom umetnosti", a kao prvi Jugosloven u Nemačkoj je dobio "Krst za zasluge u odbrani nemačke umetnosti od nacizma". Družio se i dopisivao sa nekim od najvećih mislilaca i umetnika svoga vremena, od Tomasa i Hajnriha Mana, Brehta, preko Malroa, Sartra i Maksima Gorkog, Hemingveja, do Foknera i Pikasa.