NA BUVLJACIMA OTKRIO I ZVEZDE KNJIŽEVNOSTI: Bojan Savić Ostojić, pisac i prevodilac, o pronalaženju dela i izdavača
PREVOD autobiografske knjige "Nepismena" Agote Krištof, čuvene mađarske spisateljice koja je živela u Švajcarskoj i pisala na francuskom, ovih dana trebalo bi da se pojavi u izdanju novosadske kuće "Nojzac". Za prevod je zaslužan pisac i prevodilac Bojan Savić Ostojić.
- To je njen jedini autobiografski tekst, u kom piše kako je i zašto emigrirala iz Mađarske i kako je, ne sjajno, dočekana u Švajcarskoj - otkriva Savić Ostojić. - Dvadeset godina borila se sa francuskim jezikom i baš kada je postala poznata, shvatila je da je "presušila" i prestaje da piše.
Bojan je jedan od retkih entuzijasta i zaljubljenika u knjige koji najčešće sam nalazi izdanja za prevod i nudi ih izdavačima. U stanju je da zbog nekog naslova otputuje npr. u Zagreb i kupi ono čega kod nas nema. Mnoga izdanja nabavlja po evropskim i domaćim buvljacima, čiji je pasionirani posetilac. Dešava se da izdavači za njegove sugestije nemaju sluha, pa odbiju i nekog tako poznatog kao što je autorka "Blizanačke trilogije". Ipak, zainteresovanu kuću pronašao je u Novom Sadu, a za prevođenje ove autobiografije Fondacija "Rodolf" omogućila mu je boravak od mesec dana u zamku, blizu Lozane. Tu je ujedno i sam napisao knjigu "Varvarin u Evropi", neku vrstu putopisnog dnevnika.
Nije Agota Krištof jedina francuska književna zvezda čiji je prevod bezuspešno nudio. To mu se desilo i sa Ani Erno, jednom od najnagrađivanijih spisateljica, prošlogodišnjim kandidatom za Nobelovu nagradu. Njene dve-tri knjige objavljene su devedesetih u Srbiji, čak je i dolazila kao gost, ali su je u međuvremenu svi zaboravili.
- Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, "Štrik" je otkupio autorska prava i uskoro bi trebalo da izađe roman "Događaj". U njemu Arnoova tretira pitanje abortusa u vreme kada je on u Francuskoj bio zabranjen, šezdesetih godina prošlog veka. Izdavači su generalno skeptični kada dobiju preporuke od prevodilaca, dok "potvrda" ne stigne i sa druge strane, od agenata ili sa Frankfurtskog sajma knjiga - kaže naš sagovornik.
Uskoro se očekuje u "Lomovom" izdanju i njegov prevod Beketovog romana na francuskom "Mersije i Kamije", koji je pisao istovremeno kada i "Čekajući Godoa". Beket je za englesko izdanje izbacio trećinu teksta, ali će prevod s francuskog biti integralna verzija. Bojan u njemu vidi "veselog Beketa".
Posebno otkriće je Emanuel Bov, čija je dva romana nedavno preveo za "Službeni glasnik", a kog je, takođe, pre toga nudio raznima.
- Na internetu sam video da je 1938. u Zagrebu izašao jedini prevod njegove knjige "Moji prijatelji". Prevodilac ga nije ni potpisao. Bovu se i u samoj Francuskoj tek poslednjih godina vraća popularnost. On je sada nešto kao "kralj zapostavljenih". "Glasnik" će objaviti na moju sugestiju i putopise Anri Kala "Ofrlje kroz Italiju". To su putopisi u stilu "kako da obiđete zemlju, a ne vidite ništa", a Kale je neobičan lik, bivši novinar koji je opljačkao svoju firmu, pobegao u Latinsku Ameriku i posle pisao pod pseudonimom. Zanimljiva je i knjiga "Džin" Roba Grijea, predvodnika struje "novog romana". U pitanju je detektivska misterija ispričana kroz udžbenik francuskog za američke studente.
Nedavno je dobio predlog da prevede Asiju Đebar, preminulu članicu Francuske akademije nauka, berbersko-arapskog porekla. Njenu knjigu na francuskom "Žene u svom stanu" našao je na pančevačkom buvljaku!
Buvljake i pijace obilazi u svim gradovima u kojima se nađe. Kod nas su, kaže, kada je u pitanju ponuda knjiga, najbolji pančevački i novosadska Najlon pijaca. Nemački zna toliko da može da kupuje na bečkoj buvljoj pijaci, a dopala mu se i ženevska, na kojoj je našao ne samo knjige iz bivše Jugoslavije, već i prodavce sa ovih područja.
"RIĐAN"
TRENUTNO, dok mu petnaestomesečna beba spava, Bojan prevodi knjigu "Riđan" Žila Renara, za koju tvrdi da je najlepši roman o detinjstvu. Po njoj je snimljen crtani film "Šargarepko". Kada završi, opet će se dati u potragu za izdavačem.