PISCI NAGRAĐUJU ROMANOPISCE: Povodom ustanovljenja novog književnog priznanja koje će od juna dodeljivati Narodna biblioteka Srbije

Ovo u razgovoru, za "Novosti", kaže Vladimir Pištalo, upravnik NBS, inicijator ovog novog priznanja za najbolji roman. U žiriju je ove godine devetoro pisaca: predsednik je Dušan Kovačević, a članovi Vladan Matijević, Vladimir Tabašević, Ljubica Arsić, Milisav Savić, Mirjana Mitrović, Enes Halilović, Vule Žurić i Dejan Stojiljković.

- Prvi član Narodne Biblioteke Srbije, Ivo Andrić, bio je sumnjičav kada se o književnosti govori na neknjiževni način. Članovi žirija su afirmisani srpski pisci ovenčani najvažnijim književnim nagradama. Svaki pisac iza svog izbora stoji svojim imenom i prezimenom. Svaki član žirija će iz prošlogodišnje produkcije romana izabrati sedam predloga, svaki sa kratkim obrazloženjem. Interesantno će biti uporediti ove kratke "kritike" pisaca sa osvrtima kritičara o istim knjigama. Roman koji dobije najviše glasova će biti nosilac Nagrade NBS - kaže Pištalo za naš list.

Ova nagrada je, po mišljenju Dušana Kovačevića, neka vrsta krunskog odličja koja bi, kako veruje, u budućnosti trebalo da bude najznačajnije priznanje za prozu:

- Naša želja je bila da silne nagrade koje već postoje, među kojima je i nekoliko afirmisanih, ujedinimo u jednu nagradu pod pokroviteljstvom najznačajnije kuće za život knjige. NBS je, kao što je poznato, ovih dana obeležila 190 godina postojanja i podsetila nas na neke ljude i vremena kada se stvarala nova država i kultura u njoj. Tako će ova nagrada, nekim nebeskim putem, povezati i te naše daleke i značajne pretke koji su obeležili istoriju srpske književnosti.

Uz napomenu da se u vrednovanju jedne knjige pisci pre svega služe intuicijom i impresijom, Milisav Savić kaže:

- Dobra knjiga je ona za kojom žalim što je i sam nisam napisao. Ne treba zaboraviti i činjenicu da su o piscima uglavnom najlepše pisali sami pisci. U mom slučaju, važno je i uredničko iskustvo: bio sam prvi čitalac nekih danas kultnih knjiga (Pavićevih, Bulatovićevih, Kišovih, Basarinih... ).

Ma koliko da ih ima, književne nagrade su uvek dobrodošle jer stavljaju u prvi plan knjigu i pisca, podsećajući ljude na značaj čitanja i delovanja knjige u njihovim životima, ističe Ljubica Arsić, i dodaje:

- Princip da pisci biraju najbolji roman u protekloj godini toliko je logičan i neophodan da se ovakve nagrade, do njenog idejnog tvorca i organizatora Vladimira Pištala, niko do sada nije dosetio.

Ističući iskustvo i kriterijume onih koji i sami stvaraju, ova nagrada ističe značaj posebnog čitaoca, pisca kome se veruje jer on nikad neće, zbog sopstvenog naglašenog osećanja vrednosti, pohvaliti ono u šta ni sam ne veruje. Pisci dobro znaju ko je među njima serdar a ko vojvoda, a vrh njihovih kriterijuma tiče se suštinskog dejstva književnosti, onog što bismo nazvali "strasna knjiga".

Prema mišljenju Vuleta Žurića, zabluda je da se dodeljuje previše nagrada ali je, ukazuje, tužna istina da je medijska pažnja već skoro pola stoleća usmerena isključivo na "Ninovu" nagradu:

- Uvodeći u naš kulturni život ovaj potpuno novi koncept vrednovanja, novi upravnik NBS je pre svega uspeo da udahne novi život jednoj važnoj a utuljenoj književnoj nagradi. A ideja da romanopisci biraju roman godine em vraća dostojanstvo pozivu "izvođača spisateljskih radova", em piscima - članovima žirija omogućava da, makar u svojim kratkim obrazloženjima, iskažu svoje vrednosne sudove i time pažnju javnosti sa zvona i praporaca usmere na knjige i njihove autore.

Uz podsećanje da je Narodna biblioteka dugo imala književnu nagradu za najčitanije knjige, koja je ugašena, Vladan Matijević za naš list kaže:

- Novoustanovljenu nagradu vidim kao dobar način skretanja pažnje čitalaca na najnovije knjige domaćih pisaca, ali i svojevrstan nastavak davno započete misije, istina sa izmenjenim pravilima. Ta pravila su interesantna jer daju posebnu važnost piscu.

Nagrada će svakako biti podsticaj za većinu pisaca, a za mnoge čitaoce povod da pročitaju jednu knjigu više. Mislim da će se nagrada vremenom još preciznije profilisati, u cilju razlikovanja od drugih nagrada koje se dodeljuju za roman, i da će otkloniti nedoumice kojih može biti na samom njenom početku.

Ustanovljenje ove nagrade Mirjana Mitrović je dočekala sa velikom radošću:

- Svako ko je ikada pisao roman zna koliko je to rizična avantura. Pisac se kroz svoju priču probija kao kroz džunglu i iz nje nikad ne izađe bez ožiljaka. Zato me sada, kao člana žirija, od početka muči griža savesti: šta ako mojoj čitalačkoj pažnji promakne neka dragocena knjiga, ili šta ako je neki odličan roman ostao samo rukopis u uredničkoj fioci?! Naravno, sa takvim razmišljanjem nikad nijedna nagrada ne bi bila dodeljena.

Nagrada će iznositi 12.000 evra, a biće dodeljena na dan sa najviše svetlosti, najduži dan u godini, prvi dan leta i svetski dan muzike, 21 juna.

Strast prema romanu

NOVOUSTANOVLjENA književna nagrada Narodne biblioteke Srbije je iskren pokušaj da se naš književni život prožme novom strašću prema romanu - smatra Vladimir Tabašević.

- Upravo pisci znaju zašto je ta strast neophodna za kvalitetnu kulturu pisane reči.

Čitalačka posvećenost i čitalački talenat da se ispravno prepozna ono vredno što na jednom jeziku nastaje, što proširuje njegov horizont - pretpostavka je koja nas okuplja u toj skromnoj ali važnoj ideji da lociramo istaknute događaje u srpskom jeziku.

Pronaći biser u moru

SVAKOM poslu treba pristupiti bez grča - smatra Enes Halilović.

- Kod nas je javnost dosta opterećena pitanjem nagrada, jer je u proteklih trideset godina obesmišljen veliki broj nekada uglednih nagrada. Setimo se šta je nekada značila nagrada "Milan Rakić", a šta danas znači? Ja sam prihvatio da se ove godine izjasnim o najboljim romanima na poziv NBS, a to nije lako, jer nije lako naći biser u moru. Vreme će sve pokazati kao što je sve pokazalo, za desetak godina će se znati da li je nova nagrada zaživela - pogledati spisak nagrađenih romana i sve će biti jasno.

Popularizacija čitanja

SMATRAM da je osnivanje jedne ovakve nagrade od velike važnosti, kako za pisce, tako i za čitaoce, jer nagrade, između ostalog, služe i popularizaciji čitanja - ističe Dejan Stojiljković. - Koncept da u žiriju budu sve sami pisci je, po meni, pun pogodak.

Književna kritika i teorija imaju svoj način vrednovanja književnih dela, ali, budimo realni, većina profesora i kritičara, čast izuzecima, zna malo ili ništa o pisanju kao zanatu. Takođe, ovo će, nadam se, uvesti i neki red na književnu scenu gde predugo vrednosne sudove o našim delima (a neretko i o nama lično) iznose ljudi bez kompetencija, biografije i morala.