NAJVIŠE MI NEDOSTAJU VOŽNJE ROLERKOSTERIMA: Šona Rej, devojka koja izgleda kao devojčica, zvezda dokumentarnog serijala na TLC

Imamo priliku bliže da je upoznamo kroz dokumentarni, rijaliti serijal "Ja sam Šona Rej", koji se emituje na TLC kanalu, ponedeljkom u 21.00. Kroz šest epizoda videćemo kako izgleda svakodnevica ove neobične devojke, a u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" Šona Rej govori o sebi i svemu onom što je čini takvom kakva jeste.

Da li vam je bilo teško da odlučite da snimate rijaliti seriju o sebi?

- U početku je bilo teško odlučiti se na taj korak, jer nisam znala kako će ljudi da reaguju. Nisam se susrela sa mnogo pozitivnih povratnih reakcija kada je reč o mom invaliditetu, sve dok nije počelo emitovanje emisije. Dakle, da bih donela tu odluku, pre svega sam morala da se nadam i razmišljam o budućnosti i da znam da ovo ne radim samo za sebe i svoju porodicu, već za sve one koji su poput mene. Radim jer o ovoj temi treba razgovarati.

Šta vam je bilo najteže tokom snimanja?

- Pa, zapravo, mislim da mi je najteže palo snimanje u javnosti. Kada se snima na javnim mestima, ljudi vide kamere i polude. Već je velika pažnja bila uprta u mene, a sada kada imamo i kamere, ljudi kruže oko mene i prate nas. Za mene je to jednostavno bilo previše i to je nešto čemu sam morala da se prilagodim tokom snimanja, ali u početku mi je bilo izuzetno iscrpljujuće.

A najlepše?

- Mislim da je najlepša stvar to što provodim vreme sa porodicom. Pre nego što je emisija počela, moja starija sestra Tara konstantno je bila u školi i nismo je viđali često, tako da smo zbog snimanja imali priliku da je viđamo mnogo više. Još jedna lepa stvar je bila videti koliko ljudi mogu pozitivno da se odnose prema situaciji za koju nisu znali, što me je iznenadilo.

Sa kakvim komentarima se svakodnevno susrećete?

- Susrećem se sa svakakvim vrstama komentara. Najčešći su: Gde su ti roditelji? Koliko imaš godina? Moja mama se susrela sa čudnim komentarima, poput: "Tvoje dete je lažov" ili "Kako možeš da pustiš svoje dete da šeta, a tako izgleda?". Takvi komentari stvarno mogu da povrede, ali to obično proizilazi iz činjenice da osoba koja ih upućuje jednostavno ne razume. Zato sam naučila da se prosto ne obazirem više na njih.

Kakvi komentari vas najviše pogađaju?

- Komentari koji su upućeni direktno meni ne bole toliko koliko me pogađaju oni upućeni članovima moje porodice. Kada ih nazivaju lažovima ili kada kažu da ne govorimo istinu i da je sve ovo šala. Nema razloga da ne verujete nekome ko izgleda kao normalna osoba. Mogla bih da razumem da se meni ne veruje, jer zaista ponekad izgledam kao dete, ali da se ne veruje mojim prijateljima i mojim roditeljima, iako smo odrasli i inteligentni ljudi, to je, po mom mišljenju, stvarno nepristojno i neučtivo.

Da li postoje neke dobre strane situacije u kojoj se nalazite?

- Definitivno postoje. Naravno, menjaju se u zavisnosti od toga gde živite, ali ja sam odrastala u zajednici koja me je poznavala i na neki način posmatrali su me kao normalnu osobu. A tu su i neke tipične stvari kao što je dobijanje popusta na odeću, jer je dečija odeća i obuća jeftinija, ili kada odem u frizerski salon, a oni žele da mi daju lizalicu. To je kao neki mali benefit, ali mislim da je najveća korist u tome što se bavim svojim invalidskim potrebama. Upravo to što se suočavam sa ljudima koji ne znaju kako da se nose sa mojim invaliditetom učinilo me je mnogo jačom osobom i naučilo me da se nosim sa reakcijama drugih ljudi.

Šta vam najviše nedostaje?

- Kada je u pitanju moj invaliditet, mislim da mi najviše nedostaju vožnje rolerkosterima. U SAD ne možete da se vozite na većini rolerkostera ako niste visoki bar 121 cm i više, a ja sam pet santimetara niža, tako da zapravo nemam priliku da se vozim na mnogo rolerkostera, a zaista volim tematske i zabavne parkove. To je jedna od onih stvari koje će mi uvek nedostajati. Nešto što verovatno nikada neću moći da uradim, osim ako se ne vozim sa pratiocem.

Kako provodite slobodno vreme?

- Mnogo slobodnog vremena provodim sa porodicom i prijateljima. Takođe, imam i pet pasa, pa vodim računa i o njima. Većinu svog slobodnog vremena uglavnom provodim sa svojom mlađom sestrom Rajli. Najčešće igramo igrice, gledamo televiziju ili se samo družimo.

Da li ste ikada bili zaljubljeni i imali dečka?

- Da, i jedno i drugo. Bila sam zaljubljena i imala sam dečka. Trebalo mi je vremena da steknem poverenje i da se zaljubim u svog dečka, ali to je nešto što se prirodno dogodilo.

Kako vidite sebe u budućnosti?

- Vidim sebe kako pomažem zajednici manjeg rasta i drugim osobama sa invaliditetom i poteškoćama ili svakodnevnim borbama. Želim samo da učinim svet boljim mestom.