POGLED ISKOSA - Sveti gajevi Stefanovića

Vladimir Stefanović je ustao protiv takvog stanja, vratio je dostojanstvo stvaranja ne slici već crtežu kao još više skrajnutom i obezvređenom vidu umetnosti, kome se u digitalno doba proriče odumiranje. Crtač Dragan Lubarda je govorio da se deca rađaju da bi crtala. Stefanović je crtež uzdigao na najteži način, ne kao kroki ili pripremni rad, već kao samostalno likovno delo. Odabrao je najzahtevniji način izražavanja crtežom - završnu studiju, koju je tim teže zasnovati na pejzažu kao predlošku. U njegovom stvaralaštvu nije samo reč o tome da je sledbenik toliko u srpskoj umetnosti retkog crtačkog pejzažnog realizma (koji u svetu ima uzlete). Uspostavio je nešto mnogo više od pukog precrtavanja stvarnosti, od mimeze, oponašanja prirode. Na tim crtežima dolazi do izraza pravoslavnim jezikom rečeno, ličnosni momenat u stvaralaštvu, njegova dela su topla, greju dušu i duboko su ljudska. Na sasvim drugoj su strani od tehničke, digitalne slike, terora televiziomanije i reklamokratije, ali i od savremenih vidova postmodernog, otuđenog i hladnog realizma za istu takvu publiku iz megalopolisa. Zbog toga su i vid kritike savremenog doba, kao povratka u neko srećnije vreme. Reč je o ciklusu crteža sa motivima koji se odnose na lokalitete na koje se nailazi na putu do manastira Hilandar. Taj ciklus je nazvao "Hodočašća", jer je i crtež put ka Bogu, i crtač je bogotražitelj, po formuli da su mnogi stanovi u kući Božjoj. Motivi iz okoline Hilandara i crtež kao vid iskonskog, još bolje naglašavaju sakralni momenat ili vraćanje samopoštovanja umetnosti. Nije reč o običnoj prirodi pa ni o uobičajenom crtežu, već o onima prožetim blagotvornim energijama.

Vladimir Stefanović crta svete gajeve a oni su poštovani u antičkoj religiji i filosofiji kao i u hrišćanstvu. Postoji trajnost u vremenu podizanja bogomolja na mestima koja su energetski snažna, što seže od hrišćanstva do neolita (oltari na Rtanj planini). Sveti gajevi su i svetli gajevi, zato crteži ovog umetnika imaju toliko svetlosti i lakoće u izrazu. Slično je u slikarstvu ostvario Klod Loren, pa teoretičari pišu o njegovom opusu kao "idili i sreći", a tragovi celovitog pejzažizma vode do Kamija Koroa. Nije reč samo o činjenici da je Stefanović tradicionalista na drugoj obali od avangardnog eksperimenta, već da želi vratiti na scenu majstorstvo tzv. "atmosferskog pejzaža", koji je težak za prikazivanje na crtežu. Za razliku od drugih Đorđe Kadijević umesto akta smatra da je najteže prikazati pejzaž.