KNJIŽEVNA KRITIKA: Posvete i uznesenja

Njima se Krstivoje Ilić obraća, posvećuje im stihove i uznosi ih sa svešću o njihovom značaju na gradnji identitetske zidanice našeg naroda, a sa željom da se svaki segment te gradnje, svaki pesnički kamen, ovekoveči i ostane čitaocima u trajnoj memoriji bez koje bi svaka zidanica, pa i ta, počela da se kruni, do trajnog nestanka, a s kojom bi nestali i oni što zaboravljaju.

Tako okvire ove knjige čine pesme "Knežević Stefan" i "Njegoš".

Unutar tog okvira nalazi se pet ciklusa: "Pohvale vinu", "Pohvale lirici", "Pohvale ljubavi", "Anđeoske pohvale", "Pohvale zavičaju".

U "Pohvalama vinu" nalazimo stihove posvećene najpre našim romantičarima, potom Vinaveru, Draincu i drugima, kao i našim znamenitim pesnicima savremenicima. Ti stihovi odlikuju se asocijativnošću i u vezi su s poezijom narečenih pesnika ili po dominantnim motivima po kojima je njihova poezija prepoznatljiva, ili po aluzijama na njihove najznačajnije pesme, naslove, ili pak po jeziku i stilu, po metrici. Među njima je i pesma čiji je naslov "Milosav Tešić".

Pojedine pesme u "Pohvalama lirici" nose imena naših najznačajnijih liričara, velikih stilista, graditelja filigranskih stihova: Crnjanskog, Raičkovića, Branka Miljkovića i drugih, kao i imena značajnih pesnika prijatelja koji više nisu sa nama. Jedna od takvih pesama je "Vladimir Jagličić".

U "Pohvalama ljubavi" u stihovima takođe dominira asocijativnost. Naime, lirski subjekt stvaralac ide tragovima, stihovima srpskih i svetskih pesnika, nehronološki, kao da i na taj način želi da nam kaže da je traganje za ljubavlju, kao i stvaranje, veliko lutanje, potrebno, istovremeno bolno i lepo. U tim pesmama, gde je poenta uvek onoga koji dopisuje, razumemo da čitamo palimpseste i da je za nas, verovatno, značjnije ono što je skriveno. Jer, sve velike istine, kao što znamo, već su odavno izrečene, što ne umanjuje lekovitost i lepotu novokazanog.

Neke od "Anđeoskih pohvala" posvećene su Branku Ćopiću, mitropolitu Amfilohiju i drugima, dok su "Pohvale zavičaju" posvećene Vuku Karadžiću, Filipu Višnjiću, Miloradu Popoviću Šapčaninu, Lazi K. Lazareviću, svima koji su pesnikov zavičaj učinili jednom od najznačajnijih činjenica u srpskoj istoriji, kulturi i umetnosti.

Na kraju, bez namere da budemo pretenciozni, povezujemo pesnikovo ime, sam naslov zbirke i njen sadržaj. Tu vezu vidimo kao magistralu srpskog identiteta, kao potrebu stvaraoca da sve u knjizi pomenute predstavi kao prve vernike, ne samo hrišćanstva nego i poezije.