INTERVJU Anja Mandić: Ne možemo biti stalno srećni

Za uloge na malom ekranu, zainteresovala se tek krajem prve decenije 21. veka i od tada ih je nanizala dvadesetak. Prošle godine, imali smo prilike da je gledamo u "Radio Milevi", a trenutno nam se na Prvoj (ponedeljkom u 21.45) predstavlja kao Lidija, najbolja prijateljica junakinje "Azbuke našeg života".

Na koju vrednu životnu lekciju vas je podsetila "Azbuka"?

- Život nas uči da je nepredvidiv i da smo podložni iskušenjima. Ne znam može li svako da odoli, kad oseti onaj trenutak da neki odnos upada u rutinu. Čini mi se da tada reagujemo instinktom, a ne racijom. Čovek treba da preispita vrednosti koje ima i koje je negovao, pa onda tek da prihvati da u životu ne mora stalno da nam bude udobno, već i da su turbulencije razlog za rast nekoga ili nečijeg odnosa. Svi su u "Azbuci", u jednom trenutku, morali da preuzmu odgovornost. I to je onda kad zapravo postajemo zreli. Ne pozivamo se na godine samo kad pričamo o zrelom dobu, već kad postajemo svesni i odgovorni za naše postupke.

Šta nas to čini nesrećnima u vremenu u kom kao da je sve podređeno tome da nam donese svu sreću ovog sveta?

- Možda to što smo svedoci nekog novog doba koje dolazi. I da sve što nam se dešava ima neko trajanje, a neizvesnost nas zbunjuje. Nema imperativa sreće. Ne možemo biti stalno srećni, niti to treba sebi da nabijamo kao ritam. Mi smo samo ljudi.

Trio Lidija, Vesna i Sunčica oduševio je publiku i doneo im epitet srpskog "Seksa i grada"...

- Mi nismo nikoga citirali. Uradili smo sa Jelenom Bajić Jočić ono što je logično za žene. Kad se nađemo u nekom problemu, mi se okupljamo da spasavamo nekoga ko se ne oseća dobro. Nismo tu jedna za drugu samo kad je lepo. Te scene su životne, to je ono što su ljudi prepoznali. Ima i ironije u njima, pokoja tuga, izgovorene teške reči, neke istine, pomirenja, smeha, podrške, ljubavi... Svega onog što čini jedno prijateljstvo vrednim.

LjUBAV SVE REŠAVA

VERUJETE li u onu čuvenu podelu na prevaru srcem i prevaru telom?

- Prevara je prevara. Ne priznajem podele na duh i telo u tom slučaju. Ne zato što sam isključiva, već zato što, da bi se to desilo, nekom mora da bude neudobno tu gde je jeste. Tada se dešavaju iskušenja. Sve ostalo je pitanje stila, odluke, racija i ljubavi. Ako ljubavi ima, onda je sve rešivo. Ova serija i jeste divna, zato što svaki lik priča sa sobom iskreno. I što su nam tokovi misli, koje junaci imaju, ono što prepoznajemo kao naše, kao unutrašnji razgovor sa samim sobom, koji svi često vodimo.

Zanimljivo je da publika navija da se Vesna i Uroš pomire. Šta biste vi pre odabrali, idealizovani romantizam ili realnost?

- Mene je ovde najviše zainteresovalo to što roditelji, kad god upadnu u neku krizu, svojom akcijom izazovu reakciju kod dece. Iako su deca u seriji velika, dosta je važno kako rastavljeni roditelji biraju način da reše probleme i kako se nose sa izazovima.

Dakle, ne biram ni jednog, ni drugog aktera, već im želim da pobede slabosti i da nastave onamo, gde će imati mira. Zajedno ili odvojeno. Možda im treba da sagledaju ko su, posle toliko godina zajedništva, a onda ko zna! Život je nepredvidiv i lep.