BEOGRAD SLAVI POLA VEKA FESTA: Jubilarna 50. Međunarodna filmska smotra do 6. marta predstavlja ono najbolje iz Srbije i sveta

Verna Festovska publika moći će da bira između 88 filmova u osam programskih celina, među kojima je veliki broj onih naslova čija će festivalska projekcija biti jedinstvena prilika da se pogledaju na velikom platnu.

Na 50. Fest stižu prošlogodišnji pobednici Kana ("Titan" Žulije Dukorno) i Venecije ("Događaj" Odri Divan), ali i nova ostvarenja poznatih autora, miljenika festivala, poput Pedra Almodovara, Darija Arđenta, Pola Šredera, Keneta Brane, Pola Tomasa Andersona, Gaspara Noe, Žaka Odijara, Fransoa Ozona, Paola Đenovezea (koji će biti i jedan od gostiju Beograda).

- Svake godine svetska filmska ponuda je tolika da nije lako ograničiti se na broj filmova koji je potreban festivalu. Ove godine smo malo restriktivniji po broju ostvarenja - ima 88 premijernih naslova - pre svega, zbog izostanka Velike dvorane Sava centra i želje da filmove kroz veći broj projekcija učinimo dostupnim svima koji su zainteresovani da ih pogledaju.

Zadovoljan sam ovim izborom, a mislim da će biti i gledaoci. Ovogodišnji program je sve ono što Fest treba da ponudi najzahtevnijoj, kao i publici koja želi da proveri da li su nominovani za Oskare i dobitnici najprestižnijih nagrada sa pravom prepoznati - ocenjuje Jugoslav Pantelić, umetnički direktor Festa.

Osim filma Stefana Arsenijevića, apsolutnog pobednika u Karlovim Varima, koji otvara festival, na Festu će premijere imati još šest domaćih igranih filmova i jedan kratki, kao i četiri manjinske koprodukcije. Zanimljivo je da se na programu nalaze tri filma sa temom o Kosovu i Metohiji - "Mrak" Dušana Milića, "Čekajući Handkea" Gorana Radovanovića i "Heroji" Gorana Nikolića.

U Glavnom takmičarskom programu, gde se za nagradu "Beogradski pobednik" bori 20 ostvarenja iz celog sveta, nalazi se "Mrak", Milićeva priča o hororu koji Srbi u enklavama na KiM proživljavaju svakodnevno. Van konkurencije biće prikazan Radovanovićev dokumentarni film o stanovnicima Velike Hoče koji željno iščekuju svog prijatelja i dobrotvora nobelovca Handkea. Nikolićevi "Heroji" su pak priča o junacima koje istorija nije opevala i smešten je u vreme neposredno posle Boja na Kosovu.

U trci za "Pobednika" nalazi se još jedan domaći film, "Heroji radničke klase" Miloša Pušića. Film stiže pravo sa Berlinala, sa odličnim kritikama i sa dobitnicom nagrade za najbolju evropsku glumicu Jasnom Đuričić u glavnoj ulozi.

O najboljima i nagradama u Glavnom takmičarskom programu odlučivaće žiri kojim predsedava poznati srpski glumac i producent Miloš Biković, a koji čine grčki reditelj Argiris Papadimitropulos, glumci Tamara Dragičević i Toni Gojanović, kao i Đerđi Raduli, direktor Mađarskog filmskog arhiva.

Veliki jubilej, pola veka Festa, dolazi u doba pandemije korone, ekspanzije striming platformi, borbi za opstanak bioskopa... Na pitanje da li je zbog svega pomenutog ugrožena budućnost filmskih festivala, umetnički direktor Jugoslav Pantelić odgovara:

- Mislim da stanovište kako su festivali nešto što nema perspektivu, apsolutno ne stoji. Zaista verujem da su festivali poslednja odbrana kvalitetnog nekomercijalnog filma. Pogotovo danas i ovde, gde imamo bioskopski repertoar (čast izuzecima), kojim vladaju isključivo visokobudžetni komercijalni filmovi velikih studija, protiv kojih nemam ništa, ali naravno da mi nedostaje i širi izbor onih drugih filmova u bioskopima. Fest prikazuje filmove nominovane za Oskar ili one koji su trijumfovali na uglednim festivalima a koji posle Festa ne ulaze u srpske bioskope. Gledati film na alternativne načine i gledati ga na festivalu, u bioskopu vam je isto kao da gledate Paju Jovanovića u Narodnom muzeju ili na razglednici ili internetu, odnosno kao da gledate "Mona Lizu" u nekoj monografiji ili odete u Luvr. Bioskop je isto što i Luvr ili Narodni muzej, a internet je - ono drugo - uveren je Pantelić.

BIKOVIĆ PRVI MEĐU JEDNAKIMA

Govoreći o izazovima mesta predsednika žirija, Miloš Biković, koji na 50. Fest, ali van konkurencije, donosi svoj novi film sniman u Rusiji "Hoću muža", kaže:

- Na osnovu nekih mojih saznanja, kao i iz iskustva u žiriranju na međunarodnim festivalima u Kazahstanu i Moskvi, mogu da kažem da je biti predsednik žirija prvenstveno počasna uloga, gde je on suštinski prvi među jednakima. Zaista se retko dešavaju situacije kada se članovi žirija kardinalno međusobno ne slažu. Uglavnom se filmovi koji ulaze u najuži izbor za nagrade, na jedan poseban način svojim kvalitetom izdvoje i prepoznaju. Izazov nastaje kad se u najužem izboru nađu dva, tri podjednako kvalitetna filma i kad sitnice i nijanse odlučuju.