SVEDOČANSTVO O LJUDSKOM BOLU: Romanu "Nebo, tako duboko" Vesne Kapor prestižno priznanje našeg lista "Meša Selimović" za knjigu godine (VIDEO)

Ovim se rečima u četvrtak u Vukovoj zadužbini prisutnima obratila Vesna Kapor, 34. dobitnica priznanja "Meša Selimović", odmah po proglašenju njenog romana "Nebo, tako duboko" (Srpska književna zadruga) za Knjigu godine po izboru velikog žirija "Novosti".

Podnaslovom označen kao "pisma za Taru", ovaj je roman lirskim perom ispisana (melo)dramska pripovest o (nepre)bolu, gubitku, smrti, posvećena Tari Senici, iznenada preminuloj devetnaestogodišnjakinji iz autorkinog okruženja. Ističući da joj je neizmerno drago što je "baš ova knjiga dobila baš ovu nagradu", te da je ovaj i ovakav roman odista mogla da izlije iz sebe upravo sad, i nikad više, Vesna se dotakla i procesa pisanja koji, shodno temi, nije bio nimalo lak:

- Bile su to noći i dani grča, časovi doticanja najdubljeg bola čovekovog gubitka, i podizanje svega toga put neba. Pretočiti stvarni, svež, događaj u književnost, na način koji neće razoriti sveštenost teme, niti naneti senku na junakinju, ne izreći reč koja može da ucveli, bilo je poslanje višeg reda. I tu negde, na tom tkanju dubokih, iskrenih emocija, ova priča se uklapa u svet Mešinih likova, njihovih tereta i sećanja. Pisac ispisuje svoje teme duboko iz sebe, a u jednom razgovoru o tumačenju njegovih dela, Meša je rekao da se oblik i način pisanja ne biraju, da su oni u njemu jedno od njegovih svojstava, kao boja glasa, kao miris, kao temperament.

Na stranicama "Večernjih novosti" u četvrtak je završeno glasanje Velikog žirija književnih kritičara za knjigu godine, a 61 istaknuti književni kritičar, teoretičar i književni istoričar izdvojio je po pet dela iz pera savremenih domaćih autora, objavljenih u prošloj godini. Tokom protekle dve nedelje brojali su se njihovi glasovi i sa nestrpljenjem se iščekivao rasplet izbora za "Mešu" koji se svake godine iznova potvrdi kao svojevrsni demokratski kulturni ritual, jedinstven kako po broju i ugledu učesnika tako i po samom procesu izbora, koji se "uživo" odvija pred očima svim čitalaca "Novosti" - po propozicijama koje su pre tri i po decenije ustanovili novinar "Novosti" Dragan Bogutović i Ognjen Lakićević, osnivači ove nagrade. Ubedljivo je, među 98 ukupno predloženih naslova, titulu najbolje knjige objavljene tokom 2021. godine poneo roman Vesne Kapor, sa 26 glasova.

Kaporova se zahvalila kako svom izdavaču, Srpskoj književnoj zadruzi, na uredničkom poverenju i proceni da ova priča zaslužuje korice starog Plavog kola, ali i svima koji su čitajući knjigu "Nebo, tako duboko" dali glas podrške, razumeli i osetili da je jedini način borbe sa životom i sa smrću književnost, i da je to uvek vrsta molitve iz koje dolazi uteha.

A među tih 26 glasova podrške, koliko ih je Vesninu knjigu izdvojilo kao jednu od pet odabranih, ističu se oni koji roman opisuju kao baladičnu priču u čijem je središtu smrt mlade devojke, razgranatu tugovanku, proznu elegiju, lirsku pripovest o ljubavi i smrti, bolnu tužbalicu, dramatično svedočanstvo o ljudskom bolu...

"Književnost nije ni istina, ni neistina, ni mudrost ni ludost, ona nije ni misao ni sistem, ni pouka. Ona je prije svega snažan doživljaj, koji djeluje emocijom na emociju. I to joj je i posebnost i prednost. Emocija može da postane istina koja traje", zapisao je Meša, a u četvrtak citirala Vesna Kapor, koja je rekla:

- U veku u kome se precizno, skoro, hirurški manipuliše čovekom, odstranjuju se emocije kao opterećujuće i nepotrebne, kao teret. Bivaju ismevane. Obećava se život u kome ništa ne boli, u kome je sve lako i svetlo. Stvarnost je kao veliki balon u kome nema ni smrti, ni bolesti. Čovek se, ipak, u svom stvarnom životu, susreće sa istim onim stvarima i pojavama sa kojim su se susretali ljudi kroz vekove. Knjiga koja je pred vama, govori o tome. O tome šta čovek može da učini i šta čini, kada se dese gubici. Bez obzira na kojoj geografskoj tački se nalazite, u kojoj epohi živite, smrt je uvek duboko lična stvar. Nekada su ljudi bili jedni drugima oslonac i u takvim časovima. Danas, mnogi ne znaju šta da čine u susretu sa nesrećom, sa gubitkom, pred neopozivim. I tu je uloga književnosti, velika i važna. Ona ima moć da svedoči, da učini univerzalnim i večnim trenutno i lično. Da izazove katarzu, i pokaže put do drugog čoveka.

Opisujući Mešu kao pisca duboke metafizičke promisli čiji je svaki red, ipak, razumljiv svakom čoveku, kao velikog mislioca a ujedno čoveka naroda, koji je govorio da se može činiti da je književnost nepotrebna pojedincu, ali je svakako neophodna narodu i njegovoj kulturi, dobitnica priznanja koje nosi njegovo ime je otkrila i ovo:

Nagrada "Meša Selimović", koju čine skulptura sa likom velikog pisca, povelja i novčani iznos, biće uručena Vesni Kapor u toku sledećeg meseca.

DELA

ROĐENA 1965. u Nevesinju, Vesna (Samardžić) Kapor završila je Filološki fakultet u Beogradu, objavila roman "Tri samoće" (SKZ, 2010, "Filip Višnjić", 2011), zbirke priča "Po sećanju se hoda kao po mesečini" ("Agora", 2014, "Filip Višnjić", 2016), "Venac za oca" (SKZ) i kratku prozu "Kao što i vama želim" ("Povelja") i dobila nagrade "Laza Kostić", "Miloš Crnjanski", "Danko Popović" i "Kondir Kosovke Devojke". Urednik je književnog programa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.

GLASOVI KRITIČARA

GLASOVE za roman "Nebo, tako duboko" dali su: Jovan Pejčić, Danica Andrejević, Saša Radojčić, Duško Babić, Vladimir Perić, Jasmina Tonić, Radivoje Mikić, Sanja Macura, Dušica Potić, Nebojša Lazić, Slađana Jaćimović, Sunčica Denić, Časlav Nikolić, Milica Kecojević, Petar Pijanović, Nikola Marinković, Mićo Cvijetić, Marko Paovica, Svetlana Šeatović, Milan Todorov, Dobrivoje Stanojević, Aleksandar Dunđerin, Tatjana Lazarević Milošević, Mile Tasić, Ana Gvozdenović, Nemanja Veljović Subrosa.

LAKIĆEVIĆ: RADOST I ČAST

SRPSKA književna zadruga nije izdavač koji "juri" nagrade, ali ih je ipak među našim izdanjima već nekoliko ovenčano ovom sasvim posebnom, Mešinom, i naravno da nam čini i radost i čast još jedno ovakvo priznanje, za knjigu autorke kojoj ovo nije prva knjiga u izdanju SKZ - rekao nam je glavni urednik SKZ, Dragan Lakićević, prisetivši se da je kao mlad urednik u "Radu" radio na romanu "Derviš i smrt", te da je samo jednom video velikana koji, u bolesničkoj postelji, nije izgovorio ni reč. - "Nebo, tako duboko" jeste knjiga - ogled o bolu i tugovanju, tužbalica - drama u kojoj svi akteri, i čitav svet tuže za Tarom, koja ipak uspeva da izbegne onaj patetični izraz tuge.