O LEPOTI ŽIVOTA I SMRTI: Velike izložbe u Londonu, Beču, Tokiju: Van Gogovi autoportreti, Frojd i Dali, Herstov trešnjin cvet

Tačnije, danas znamo samo kako je sam sebe video: različito na svakom od 37 autoportreta, nastalih od proleća 1886. do rane jeseni 1889, nešto manje od godinu dana pre nego što se ubio u 37. godini (u julu 1890.)

Na po obimu maloj postavci, u samo dve sobe londonske galerije "Kortald", izložen je, od 3. februara, najveći broj njegovih autoportreta na jednom mestu. Uz 16 dela na kojima je slikao samog sebe, predstavljene su još dva njegova platna. Na jednom je čuvena Van Gogova stolica, a na drugom je uradio portret svog prijatelja, belgijskog slikara Eugena Boša.
Drugi veliki kuriozitet izložbe je što su prvi put, jedan pored drugog, poslednji autoportreti, a uradio ih je u psihijatrijskoj bolnici u Sen Remiju, 1889. godine.

Naslikani u razmaku od samo nekoliko nedelja, autora predstavljaju u dijametralno suprotnim tonovima i raspoloženju - jedan je izrazito sumoran, dok se na drugom, ipak, pomalja svetlo. Prvi je danas u vlasništvu Nacionalnog muzeja umetnosti, arhitekture i dizajna iz Osla, a drugi Nacionalne umetničke galerije Vašington Di-Sija. Posle više od 130 godina od nastanka "susreli" su se u Londonu, gde su u "Kortaldu" postavljeni i najraniji autoportreti, sa ravnim i sa slamenim šeširom, iz 1886. odnosno 1887. godine.

A London je i mesto gde su se 19. jula 1938. sreli Salvador Dali i Sigmund Frojd. O uticaju oca psihoanalize na dela slavnog nadrealiste govori aktuelna izložba u bečkom muzeju "Belvedere". Na postavci "Dali-Frojd. Opsesija", od kraja januara, predstavljeno je dvadesetak slika, ali i radovi na papiru i dokumentarni materijal, koji objašnjavaju veze između likovnih vizija ekscentričnog Španca i njegovog razumevanja Frojdovog "Tumačenja snova", na kome je, između ostalog, razvijao svoju poetiku. Jezgro postavke odnosi se na njihov susret, koji su organizovali Dalijev engleski patron Edvard Džejms (neki kažu i ljubavnik), i austrijski pisac u egzilu Štefan Cvajg.

Dolazeću u Frojdovu kuću, Dali je dvorištu zapazio bicikl na čijem sedištu je bila flaša vruće vode, na kojoj je stajao živi - puž. Kasnije se umetnik koji je Frojda nacrtao sa lobanjom u obliku puževe kućice, prisećao: "Suprotno mojim nadama, malo smo razgovarali, ali smo se sporazumevali očima". Za jezik sporazumevanja izabrali su francuski, kojim ni 82-godišnji psihijatar, ni 48 godina mlađi slikar nisu dobro vladali. Tokom susreta, Dali je napravio i jedan crtež svog domaćina, koji je Frojdov muzej sada pozajmio "Belvedereu" za aktuelnu postavku.

Jedan od najmasovnijih događaja u Japanu, prolećni festival koji slavi cvetanje trešnje, ove godine obeležiće i izložba jedne od najvećih zvezda svetske likovne scene, kortadiktornog britanskog umetnika Demijana Hersta. Autor koga su proslavili radovi za koje je koristio mrtve životinje u formalinu, na svojoj prvoj japanskoj izložbi, od 2. marta do 23. maja, u Nacionalnom umetničkom centru u Tokiju, izložiće velika platna, sa trešnjom u cvatu.

Prema rečima samoga umetnika na ovoj seriji od 107 slika radio je pune tri godine, i završio je u novembru 2020.

- Cvetanje trešnje govori o lepoti i života i smrti - ističe Herst o ciklusu premijerno predstavljenom u pariskoj Fondaciji "Kartije".

- Reč je o želji i načinu na koji obrađujemo stvari oko sebe i u šta ih pretvaramo, ali i o suludoj vizuelnoj prolaznosti lepote - drveta u punom ludom cvetu na vedrom nebu.

"Narcis" u Oslu

NA susret sa Frojdom, Dali je poneo sa sobom tek završenu sliku "Metamorfoza narcisa".

Slavni psihijatar smatrao je kako bi bilo zanimljivo njegovom analitičkom metodom istražiti kako je slika nastala. Ona se, međutim, nije našla na postavci u Beču, zato što je Tejt muzej, u čijem je sada vlasništvu, već pozajmio Munkovom muzeju u Oslu, za izložbu "Divlje oko", o vezama nadrealizma i simbolizma.