NAROD ČUVA SRPSKI, POLITIKA URUŠAVA: Međunarodni dan maternjeg jezika obeležavamo nedovoljno brinući o glavnom čuvaru identiteta

Ni u jednoj oblasti života ne pridaje mu se potreban značaj, a narod više brine o svom jeziku nego pojedine institucije kojima je to posao. Ključna nacionalna identitetska obeležja moraju se čuvati koordiniranim naporima kulturnih, naučnih i političkih organizacija, ali poslednje u nizu prečesto nemaju sluha za naučne i stručne stavove.

Na Međunarodni dan maternjeg jezika, koji se obeležava danas, pisci i lingvisti ovako vide položaj i status maternjeg jezika u Srbiji.

A taj status, po pomišljenju lingviste prof. dr Aleksandra Milanovića, treba zasebno vrednovati prema različitim društvenim slojevima.

- Suprotno opštem uverenju, "običan narod" često brine za svoj maternji jezik i svoje nacionalno pismo - kaže prof. Milanović za naš list.

- To odlično ilustruju brojne neprofitne organizacije i manifestacije posvećene srpskom jeziku i ćirilici po celoj Srbiji, kao i dobronamerna pisma redakcijama dnevnih novina i časopisa, ali i česte svakodnevne opklade oko toga šta je pravilno u jeziku ili pravopisu. Takođe, status srpskog jezika i pisma više je nego dobar u ključnim nacionalnim kulturnim i naučnim institucijama: SANU, Matici srpskoj, Srpskoj književnoj zadruzi, mnogim zadužbinama i institutima. O koordinaciji jezičkih aktivnosti ovih institucija valjano brine Odbor za standardizaciju srpskog jezika.

S druge strane, upozorava naš sagovornik, status srpskog jezika, nažalost, nije na istom nivou kada govorimo o pojedinim medijima, nevladinim organizacijama pa i političkim strankama, a neke od nevladinih organizacija svesno odmažu srpskom jeziku i ćirilici.

- Za loš status srpskog jezika najveću odgovornost snosi nezainteresovanost i nespremnost na delovanje u političkim strukturama - ističe ovaj profesor.

- Čini se da je njihova nezainteresovanost i indolentnost neretko posledica robovanja tuđim nalozima, koji nisu dobronamerni kada su srpski jezik, pismo i kultura u pitanju.

Da se srpskom jeziku ni u jednoj oblasti života ne pridaje potreban značaj, i da se nalaze svakojaki izgovori da se ne koristi ćirilica, smatra prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

A ko treba da se pozabavi ovim pitanjem i stvari promeni nabolje?

Tanasić kaže - država.

- Kao što je povoljan status manjinskih jezika obezbedila država, kroz zakonska rešenja i njihovu primenu, tako se i u popravljanju statusa srpskog jezika mora poći od odgovornosti države, bez nje se ne može, ali nije odgovornost samo na njoj - ističe on.

Smatra da usvajanje Zakona o srpskom jeziku i ćirilici, posle višedecenijskog odlaganja, predstavlja polaznu osnovu, nikako konačno rešenje.

- Time je država rekla da su joj srpski jezik i ćirilica važni, sad mora pokazati to u praksi i primeniti zakon, a takođe, nužno je sa strukom razraditi način primene propisa u svim oblastima života i svakako što pre obezbediti status jezika u školi - navodi prof. Tanasić.

- Ogovornost za to imaju država, struka i kulturna javnost.

Pisac Slobodan Vladušić smatra da pitanje statusa srpskog jezika ne bi trebalo razdvajati od statusa srpske književnosti, jer status jezika ne može da bude zadovoljavajući, a status nacionalne književnosti loš, a važi i obratno.

- Ova povezanost je prisutna i u osnovnim i srednjim školama, gde su jezik i književnost prirodno povezani u istom predmetu. A povezani su i istim stepenom poniženja, budući da deca u Srbiji imaju manji broj časova svog maternjeg jezika i književnosti od vršnjaka u Evropi - upozorava Vladušić.

- Interesantno je da niti EU niti naše nadležno ministarstvo ne teže harmonizaciji sa EU u ovoj oblasti, pa ispada da su naši đaci svedeni na đake drugog reda u odnosu na svoje vršnjake u EU - našim đacima nije dakle, namenjeno da znaju svoj maternji jezik i svoju nacionalnu književnosti. Ja mislim da to nije slučajnost i da to nije prost previd.

On ističe i da je Ministarstvo prosvete o svemu ovome obavešteno budući da je Prva interkatedarska srbistička konferencija održana u Tršiću, 2020. godine donela Deklaraciju o neophodnom povećanju broja časova nastave srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama.

- Ministarstvo, međutim, nije pokazalo političku volju da ovo poniženje ispravi i da povećanjem broja časova književnosti i jezika uveća stepen dostojanstva i maternjeg jezika i nacionalne književnosti i, na kraju krajeva, naroda koji tim jezikom govori i tu književnost stvara i čita - kaže ovaj književnik.

Na nedopustivo mali broj časova srpskog jezika u školama upozorava i Sreto Tanasić, a kao problem on navodi i to što se maternji jezik ne izučava na fakultetima, kao što su žurnalistika, pravo, nastavnički fakulteti...

Istovremeno, Društvo za srpski jezik i književnost pokrenulo je peticiji za uvođenje većeg broja časova u škole. Kada se završi prikupljanje potpisa, biće podneta inicijativa Ministarstvu prosvete za povećanje broja časova srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama.

Pozitivan odgovor prosvetnih vlasti pomogao bi da se ova greška ispravi.

Manjine brinu o svom jeziku

KOMENTARIŠUĆI pojedine primedbe da je kod nas status manjinskih jezika bolji od statusa srpskog, Sreto Tanasić naglašava da je i za to neko odgovoran, ali da to nisu manjine.

- Manjine imaju izoštrenije čulo za značaj svoga jezika, ali i spoljni faktor je pomogao u rešavanju tog pitanja, a istovremeno je počesto ometao uređenje statusa srpskog jezika - uveren je naš sagovornik.

Vukov utuk

MEĐUNARODNI dan maternjeg jezika povod je za održavanje programa "Vukov utuk", danas u podne ispred Spomen-kuće Vuka Stefanovića Karadžića u Tršiću, u organizaciji Centra za kulturu "Vuk Karadžić", rekla nam je mr Snežana Nešković Simić, direktorka ovog centra.
Ovogodišnje svetkovanje jeziku u čast biće u znaku 170 godina od izlaska iz štampe drugog dopunjenog izdanja "Srpskog rječnika". Program je osmislila profesorka Svetlana Spajić, a u njemu učestvuju učenice Ana-Maria Vranješ i Anastasija Ivanović.

- Ideja da se proslavlja Međunarodni dan maternjeg jezika promoviše se širom sveta od 2000. godine, nakon inicijative Bangladeša - kaže naša sagovornica.

- Unesko promovisanjem ove ideje iskazuje verovanje u značaj kulturne i jezičke raznolikosti za održiva društva. Rad na očuvanju kultura i jezika neguje toleranciju i poštovanje drugih.  V. M.