KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (12): Romani u prvom planu

MILETA AĆIMOVIĆ IVKOV (Beograd)
1. PRIVRŽENOST, Drago Kekanović (SKD "Prosvjeta")
2. MODRE ŽILICE, Đorđo Sladoje (Centar za srpske studije, Banjaluka)
3. PRIČE O PISCIMA, Mihajlo Pantić ("Arhipelag")
4. BANjA, Jovica Aćin ("Agora")
5. STALNA POSTAVKA, Miodrag Kajtez ("Agora")

MNOGO je novih knjiga. Broj im se svake godine uvećava i čini se da to neće prestati. Malo je, čini se, i s godinama sve manje knjiga čija je umetnička izrađenost i vrednost vanredna. U romanu D. Kekanovića tema je spretno usaglašena sa sadržajem, kompozicijom i načinom pripovedanja. U njemu se, kroz slojevitu priču o lomovima istorije, odanosti, ljubavi i vernosti, vizija srednjovekovne prošlosti funkcionalno značenjski jedini sa nemirnom savremenošću. Elegični liričar Đ. Sladoje, na podlozi slika sećanja i stvarnosti jednog vremena, spevao je slikovit, melodiozan i setan roman u stihovima. Njegova vrednost je u poetsko-simboličkoj snazi oživljavanja i umešnosti metafizičkog pronicanja i obasjanja.

Kroz biografske eseje, beleške i priče o bliskim, dragim i srodnim piscima M. Pantić je ispričao višedelnu priču o tome kako je umetnost književnosti skopčana sa umešnošću življenja. Sa trajanjem u prijateljstvu i plođenju lepote i smisla. Aćinova pripovedna književnost je mnogolika, hibridna: esejistična i narativna. Često saopštena iz pomerene perspektive, fantastična i groteskna.

Značenjima bogata. Sklon stvaralačkom eksperimentu, u romanu kafkijanske atmosfere i džojsovske perspektive i načina, M. Kajtez je, kroz brojne simboličke i asocijativne međutekstovne relacije, našem razumevanju približio složen odnos duha i igre, teksta i sveta.

* * * * * * *

PETAR PIJANOVIĆ (Beograd)

KAO i prethodnih, tako i ove godine u prvom planu je bio roman - brojem naslova, žanrovskom raznolikošću, pa i kvalitetom. Među autorima su i tri dosadašnja dobitnika "Mešine" nagrade - Petar Sarić, Aleksandar Gatalica i Slobodan Vladušić. Dela u mom izboru upućuju na srodnost njihove razlike. D. Kekanović odavno je borhesovski narativ zamenio nacionalnim temama i postupkom moderne klasike. Njegov roman je uverljiv dokaz pune stvaralačke zrelosti.

Davno je napisano: "Pesnici su čuđenje u svetu". Na najbolji način to potvrđuje M. Marković i njen roman - poema, kao brutalna pesnička istina o sebi i drugima. Pomenuto "čuđenje" ili bar prijatno iznenađenje povtrđuje i vešto ispletena romaneskna "petlja" pesnika D. Aleksića. Stišana i mudra, kultivisana i pomalo kišovska potraga za identitetom obeležava roman O. Horvata. Ganutljiva je i proživljena tužbalica V. Kapor koja je mogla da bude kazana i malo nižim glasom. Osim ovih dela, punu pažnju zavređuju romani "Bez" Bore Ćosića i "Opsena" Gavre Vlaškalina.

* * * * * * *

MILAN TODOROV (Novi Sad)
1. POGOVOR, David Albahari ("Čarobna knjiga)
2. CARINSKA ULICA U NOVOM SADU, Laslo Blašković ("Arhipelag")
3. MOKRINSKE HRONIKE, Srđan V. Tešin ("Arhipelag")
4. NEBO TAKO DUBOKO, Vesna Kapor (SKZ)
5. O SADAŠNjOSTI I SEDATIVIMA, Petar Matović (KC Novog Sada)

ALABAHARIJEV roman o lucidnom kralju Afrike postaće svakako, ako već nije, najuticajniji roman godine. Moderno razbarušena fikcija sveprisutnog pripovedača čiji junak luta kroz afričko - evropski prostor obesmišljene civilizacije, predstavlja umešno izbegavanje deskriptivnog sveta i zamki jednostranih tumačenja. Moderni senzibilitet i prepoznatljiv tip muške energije uz toplinu intimnog, daju živopisan glas Blaškovićevom romanu.

Njegovi junaci predstavljaju raznovrsni skup periferijskih likova koji su stalno u iskušenju da dignu glavu. S. V. Tešin premerava žanr u maniru anegdotske priče sa vešto odabranim elementima zavodljivih prizora iz detinjstva. Smatram najvećom vrednošću ovih uvezanih hronika to što prevazilaze prostor ličnog doživljaja obračunavajući se ispod površine mnogih protraćenih obrazaca masovne kulture. V. Kapor uzdrhtalom lirskom vokacijom u kojoj dominira igra svetlosti i "neba tako dubokog", te univerzalnošću poruke nadograđuje život koji se "rascepi za tren". Proza u ravni egzistencijalne lirike koja, opet, razmiče granice romanesknog iskaza. Kontemplativan i na momente aforistički razigran Matovićev stih u najnovijoj pesničkoj mapi govori ubedljivim jezikom o urbanim toksinima savremenog života.

* * * * * * *

KATARINA PANTOVIĆ (Novi Sad)
1. SMRTNI ISHOD ATLETSKIH POVREDA, Milica Vučković ("Booka")
2. KARANTIN U PAKLU, Jelena Marinkov (KR "Rašić")
3. O SADAŠNjOSTI I SEDATIVIMA, Petar Matović (KC Novog Sada)
4. AUTOHIPNOZA, Đorđe Despić (NB "Stefan Prvovenčani")
5. SLUŠNI APARAT, Velimir Knežević (Zavod za proučavanje
kulturnog razvitka)

NOVI roman M. Vučković na rafiniran i sugestivan način raskrinkava model romantizovane "velike ljubavi", a u biti patološkog i toksičnog odnosa sa narcisoidnim muškarcem, uvodeći u savremenu srpsku prozu vrlo važnu temu. U fokusu zbirke J. Marinkov su promašeni, destruktivni ljubavni odnosi i ženska telesnost i seksualnost, kao i kontaminirani i teskobni porodični i društveni odnosi, o kojima progovara na retko ekspresivan i beskompromisan način.

Lirski junak nove zbirke P. Matovića istovremeno je prepušten linearnoj i depresivnoj posttranzicijskoj svakodnevici ali i distanciran od nje, što mu omogućava da preispita vlastitu svrhu i svrhu poezije u individualnom i kolektivnom iskustvu. U novoj knjizi Đ. Despića se žuđeni predeli detinjstva, prirode i bivšeg života nežno i melanholično dozivaju u opsesivnom i autohipnotičkom vrtlogu reminiscencija. Druga zbirka V. Kneževića donosi začudne, jezovite i lucidne tadićevske metafore proistekle iz sinestezijskih iskustava, ponegde ostvarene i kroz zanimljivu rimu, što ga izdvaja kao jedinstven i originalan pesnički glas na trenutnoj sceni.