KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (10): Lirski i prozni krik vremena

SLAĐANA JAĆIMOVIĆ (Beograd)

1. AGON I MELANHOLIJA, Gorana Raičević ("Akademska knjiga")
2. ZLO U KNjIŽEVNOSTI I KULTURI, Slađana Ilić (Catena Mundi)
3. NEBO TAKO DUBOKO, Vesna Kapor (SKZ)
4. POVREDA BELINE, Bojana Stojanović Pantović (KC Novog Sada)
5. AUTOHIPNOZA, Đorđe Despić (NB "Stefan Prvovenčani")

NASTALA kao rezultat višedecenijske posvećenosti tumačenju dela Miloša Crnjanskog, biografska studija G. Raičević predstavlja izuzetan i dragocen doprinos razumevanju privatnog i književnog života velikog srpskog pisca. Knjiga S. Ilić preispituje raznorodne oblike ideoloških diskvalifikacija u književnosti i društvu, odnosno ukazuje na fenomen zla koji podriva i kontaminira srpsku kulturu.

U čirskom odnosu V. Kapor na temelju životnih religija oblikuje priču o najtragičnijem od tragičnog, ukrštajući elemente drevne tužbalice sa modernim pripovednim postupcima. Pesnička zbirka B. Pantović je melanholičan obračun sa prazninom i sećanjem, a evokaciju prošlog i pitanja poetskog stvaranja preispituje i Đ. Despić u svojoj pesničkoj knjizi.

* * * * * * * *

MILOŠ PETKOVIĆ (Zaječar)

KNjIGA Đ. Despića donosi pesničku dvosmernost koja zavodi: reminiscencije na detinjstvo i promišljenu sadašnjost. Tačka ukrštanja koja spaja ove deskriptivne linije je autorov stav/osećaj da mora biti i tu, i tamo. Ono što čitaoca opčinjava u knjizi P. Zeca je sopstvo stvaraoca koji esejistički sublimira književno, rediteljsko, televizijsko, filmsko, pozorišno, muzičko i likovno stvaralaštvo. Istančanost narativa u ovim esejima povezuje sve ove vidove umetničkog izraza, a autor stvara neraskidivu nit između realnog i nerealnog.

Pripovedač M. Čakarević nas vraća u sobu za razmišljanje, o svetu, i spolja, i iznutra. O onome šta je gore a šta je bolje, da li ići pravo, nazad, gore ili dole, da li ostati u centru svekolikog dešavanja ili u sopstvenom centru (telu). I sugeriše, nikada odustati od kretanja, sukobiti se sa sopstvenom i tuđom istorijom. Poetički osmišljeni, a pre svega promišljeni, soneti O. Ristića govore o pojedincu i njegovom odnosu prema okruženju. Himničnost ove poezije raduje se nepobedivosti prirode i odaje poštu, danas, nečujnim poetskim glasovima i besmrtnosti i činu stvaranja lepote bivstvovanja u savremenom svetu. Roman P. Miloševića je uzbudljiva književna avantura koja spaja umeće pripovedanja, eksperimentisanje formom, jezikom i strukturom knjige. Autor čitaocu predstavlja kako moć eksperimenta tako i dekonstrukcije, ostvarujući autentičnu tekstualnost.

* * * * * * * *

MARIJA VASIĆ KANAČKI (Vršac)
1. ZAPIS O LEŠU I SETI, Rastko Stanišić ("Logos")
2. DOK TONEMO U MRAK, Gojko Božović (NB "Stefan Prvovenčani")
3. JELISIJUM, Živojin Petrović (Novosadski kulturno-obrazovni krug)
4. LjUDSKA GRLA ILI LEVORUKI, Ilija Bakić ("Solaris")
5. NARODI SA MORA, Srđan Čeperković (NB "Stefan Prvovenčani")

FANTAZMAGORIČAN roman R. Stanišića o hrabrosti da se uroni u sopstvo koje se ostvaruje kroz paralelizam svetova, iskustva, opštenja; kroz sveopšte uslovljeni tragizam i bol. Zbirka pesama G. Božovića je svojevrsni intelektualni krik vremena; lirski i moralni kodeks života u kome izostaje svrha i smisao. Poezija je jedna od poslednjih bastiona gde se javljaju odgovori i na nepostavljena pitanja. Pseudoistorijski pitoreskni roman Ž. Petrovića koji nas idejno, jezički, stilski uvodi u deo preobražaja glavnog junaka lautiste kome pisac predviđa veliki domet i van vremenskog okvira romana. U romanu I. Bakića se ogleda piščeva virtuoznost da u pripovedačku strukturu koja i nastavlja i nadilazi modernističku poetiku ugrađuje imanentne poetsko-meditativne komentare.

Prividno novi svet nastao je na olupinama ratničkih vremena koja ne prestaju; ona su sveprisutna, dobijaju nove aktere i civilizacijske kontekste. Stihovi S. Čeperkovića vraćaju jeziku funkcionalnost i primarni oblik. Jezik je prenosilac iliti glasnik ličnih ili opštih opsesivnosti. Lapidarnost i jezgrovitost punktira čitalačku pažnju i zanosi raznovrsnim mogućnostima tumačenja.

* * * * * * * *

MIROSLAV RADONjIĆ (Novi Sad)
1. DECA, Milena Marković (LOM)
2. NESAHRANjENA PROŠLOST, Laslo Vegel ("Akademska knjiga")
3. STALNA POSTAVKA, Miodrag Kajtez ("Agora")
4. DVA JAJA NA OKO, Ljubivoje Ršumović ("Laguna")
5. DRAME ZA DECU, Željko Hubač (Narodno pozorište "Zoran Radmilović")

ROMAN M. Marković je priča o deci i detinjstvu, večitom nedovršenom odrastanju i svemu što ga prati. Iskrena, jedinstvena, neponovljiva. Duboko iskren, surov prema sebi i svetu oko sebe L. Vegel ogoljeno i do kraja piše pokadšto bolno i beskompromisno o onom nekad i ovom koliko juče ne uspevajući da sahrani tu i takvu prošlost u trajanju. Novom knjigom M. Kajtez sve više osvaja prostore jednog sasvim novog iskaza.

Taj živi život i u njemu i oko njega slika je proživljavanja i preživljavanja ne samo njegovih junaka, nego i njega samog. Osobena, ironična i neretko bolno duhovita. "Koještarija za neočešljane misli", kako piše u podnaslovu knjige Lj. Ršumovića, svojevrsno je kazivanje o živom životu namenjeno najširem krugu čitalaca. Ršumovski iskreno i neponovljivo, što vas nagoni da mu se vraćate opet i ponovo. Knjiga Ž. Hubača sadrži pet bajki manje-više znanih poodavno "samo drukčijih", kako bi rekao Vuk. Onih, koje, pre svega, mame decu da ih pročitaju iznova, ali i da ih uvedu u pozorište i tako im na pravi način približe teatarsku čaroliju.