KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (8): Ispovesti o ljudskoj ukletosti

ZORANA Z. OPAČIĆ (Beograd)

1."DECA", Milena Marković ("Lom")

2."ENCIKLOPEDIZAM I TEORIJA ROMANA", Predrag Petrović, ("Čigoja)

3."AGON I MELANHOLIJA", Gorana Raičević, ("Akademska knjiga")

4."POVREDA BELINE", Bojana Stojanović Pantović, (KC Novog Sada)

5. "IZA ALISINOG OGLEDALA", Ljiljana Pešikan Ljuštanović, (Andrićev institut)

KNjIGA M. Marković je snažna i upečatljiva, duboko lična, porodična, univerzalna pripovest o ljudskoj ukletosti, stešnjenosti između snova i otrežnjujuće životne stvarnosti; između radosti detinjstva i (prividne) zrelosti koja nosi razočarenje - i svest da iza nas, koliko god možda uzaludna bila njihova budućnost, ostaju samo deca. Teorijska rasprava o načelu enciklopedičnosti u filozofiji i kulturi P. Petrovića tumači viziju beskrajnog teksta kojim bi se izrazio totalitet sveta, ali i ponor njegove nedostatnosti; razmatranje fenomena zaokružuje se poetičkim ispitivanjem enciklopedijskog narativa u srpskoj književnosti. Obimna studija G. Raičević predstavlja dragoceni prilog tumačenju života i stvaralaštva jednog od naših najznačajnijih pisaca. Višestruko simboličan naslov pesničke zbirke B. S. Pantović svedoči o pevanju kao duboko intimnom činu - okrutnom, pošto se njime otvara (pozleđuje) intima, ali i ojezikotvoruje sećanje. Retke su, i zato značajne, monografije o fantastici koja je nezasluženo doživljena kao marginalni vid srpske književnosti. Iz pera Lj. P. Ljuštanović, u komparativnom kontekstu iscrtavaju se struktura, tip junaka i hronotopske osobenosti ove književne vrste u 21. veku.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

NENAD ŠAPONjA (Novi Sad)

1."PRIVRŽENOST", Drago Kekanović, (SKD "Prosvjeta")

2."DOZVOLA ZA BICIKL", Jovica Aćin, (OFK Cetinje)

3."SREDIŠNjA PUSTINjA", Miomir Petrović, ("Laguna")

4."KOPIPEJST ILI ŽIVOT?", Đorđe Pisarev, (Banatski kulturni centar)

5. "ZLO U KNjIŽEVNOSTI I KULTURI" , Slađana Ilić, (Catena mundi)

JEDAN od razloga postojanja književnih nagrada jeste mogućnost da se upale svetla reflektora ne bi li potencijalni čitaoci videli ono što ima smisla za njih. Najširi smisao dijaloga o knjigama, kakav nudi nagrada Meša Selimović ogleda se i u činjenici da čitaoci, književni kritičari i književni poslenici, dele sa mogućim čitaocem svoje uvide u ono što mu je iz književne produkcije možda promaklo. Godinama ovu nagradu doživljavam kao demokratski izbor, pre svega naspram usmerene percepcije pojedinih žirija. Doživljavam je i kao mogućnost da se skrene pažnja na ono nevidljivo široj javnosti, a dovoljno vredno da može za čitaoca biti početak jednog potpuno novog književnog sveta. Takve su knjige koje i ove godine predlažem za nagradu i čitanje. One su na gornjem spisku. A da im nisam i sam urednik, čitaočevu pažnju bi svakako usmerio i na prozne knjige Miodraga Kajteza "Stalna postavka", Jovice Aćina "Banja" i Milana R. Simića "Ništa vredno pomena".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

SANjA MACURA (Banjaluka)

1."NEBO, TAKO DUBOKO", Vesna Kapor, (SKZ)

2."MOKRINSKE HRONIKE", Srđan V. Tešin, ("Arhipelag")

3."ŽIVOT IZ ZASJEDE", Anđelko Anušić, ("Službeni glasnik")

4."DOK TONEMO U MRAK", Gojko Božović, (NB "Stefan Prvovenčani")

5."STRAŠNI SUD", Ranko Pavlović, (Udruženje književnika RS)

U SREDIŠTU žanrovski neodređenog proznog teksta V. Kapor nalazi se tema smrti bliskog bića koja prerasta u svojevrsnu tužbalicu univerzalnog okvira. Koliko su gubitak i bol podloga za liričnost, toliko su i polazište i ishodište ličnog osećanja koje izrasta u nešto opšte, izniklo iz individualne Tarine sudbine. Sledi drugačije intoniran roman S. Tešina, u kojem se od zaborava krade Mokrin jednog vremena iskazan kroz sublimisano iskustvo odrastanja, dinamično, pitko, amalgam suza i smeha koji nadrasta subjektivnu sliku Banata datu kroz zamotuljak evokacija. Roman A. Anušića svojim naslovom ukazuje na paradoksalnost pokušaja izbegavanja fatuma u vremenu ratova i izbeglištava koje čovek samo iz zasede (pre)živeti može. Njegov junak, Veljko, proživljava niz emocionalnih potonuća u izbeglištvu od krajiškog ognjišta do obale Rajne i Holandije. Iz pesničke zbirke G. Božovića izviruju priče, zvuci, glasovi, ispisujući tragove života podeljenog "na trenutke" koji mu daju ili uskraćuju smisao. Novom zbirkom pripovedaka R. Pavlović pokazuje nepogrešivu sposobnost da čitaoca privuče i zadrži dobrom pričom. Biblijski motivi i arhetipske slike natkriljuju svoje izvorno značenje i prodiru duboko u tkivo savremenih međuljudskih odnosa.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

STEVAN JOVIĆEVIĆ (Beograd)

1."NOĆNA PROJEKCIJA", Oto Horvat ("Akademska knjiga")

2."BANjA", Jovica Aćin ("Agora")

3."ČASNI SONETI", Obren Ristić ("Pravoslavna reč")

4."MALI IZGLEDI", Dragan Marković (KOV)

5."DOK TONEMO U MRAK", Gojko Božović (NB "Stefan Prvovenčani")

NEPRETENCIOZNO zamišljen kao naratorov sedmodnevni boravak u rodnom gradu, Horvatov roman, jedan od umetnički najuspelijih izdanaka lirske proze što su obogatili prošlogodišnju produkciju, ispituje mogućnosti naknadnog rekonstruisanja daleke i problematične intimne prošlosti. Brižljivo komponovana, knjiga Aćinovih pripovedaka iznova otkriva svu raskoš autorove imaginacije i njegov prepoznatljiv prozni rukopis, u okviru kojeg fantastično i stvarnosno ne samo da ne isključuju jedno drugo već je naporednost jedini princip po kom oboje mogu da postoje. Maestralnom sklesanošću svojih soneta izistinski praznik savremene poezije priredio je O. Ristić, čije značenjski zgusnuto lirsko štivo istovremeno sažima nesnošljiv nemir egzistencije i zanemelost pred veličanstvenim razmerama Tvorčevoga stvaranja. Poetska zbirka D. Markovića, jednog od naših vodećih pesnika srednje generacije, izvanredan je primer nepatvorenosti lirskog svedočenja i lucidnog jezičkog poigravanja. Visoka mera Božovićeve pesničke zrelosti prepoznaje se u nenametljivom ali britkom pevanju, koje pod prividnom stišanošću i blagošću mudrosti zakriva surovu dramu čovekovog pozvanja u svetu.