KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (7): Duboko melanholični doživljaji sveta

RADIVOJE MIKIĆ (Beograd)

1. MODRE ŽILICE, Đorđo Sladoje (Centar za srpske studije, Banjaluka)
2. NEBO, TAKO DUBOKO, Vesna Kapor (SKZ)
3. AGON I MELANHOLIJA, Gorana Raičević ("Akademska knjiga")
4. OPSADA MOGA JA, Stevan Tontić ("Arhipelag")
5. ISUSOV TRN, Slobodan Jović (SKZ)

I u svoj roman u stihovima, jednu na prvi pogled neobičnu formu, Đ. Sladoje je uneo ono što karakteriše i njegovu poeziju - duboko melanholični doživljaj sveta i života. Pričajući o svetu koji je odavno potonuo u vremenu i koji je i sam čvrsto vezan za jedno vreme, on koristi sve prednosti lirske evokacije i iz nje potekle baladične intonacije kazivanja. I V. Kapor opredelila se za baladičnu priču u čijem je središtu smrt, kako bi E. A. Po rekao, mlade i lepe devojke.

Pretvarajući kazivanje u jednu razgranatu tugovanku, krećući se, sve vreme, po tankoj crti između drame i melodrame, ispisuje jedno dramatično svedočanstvo o ljudskom bolu. Dugogodišnje bavljenje delom Miloša Crnjanskog G. Raičević rezimira u knjizi koja se kreće između dva reprezentativna obrasca književnih studija, pokazujući u kakvom su odnosu život i delo velikog pisca i kako su se, tokom godina i decenija, ukrštala dva osnovna impulsa, dve "suprotne sile", jedna potekla iz života i druga čisto književnog porekla. S. Tontić je pesnik koji voli da jedan duboko melanholični doživljaj sveta poveže sa stvarnosno-istorijskom podlogom, a da tu podlogu, u novije vreme, obogaćuje i religijskom simbolikom i književnim sadržajima. S. Jović je autentičan lirski glas u srpskoj književnosti, pesnik koji uvek nastoji da preko epifanijskog prodora u suštinu životnih prizora dođe do dubljeg značenja onoga što se odvija pred našim očima.

* * * * * * * * * *

GORDANA VLAHOVIĆ (Kruševac)

DELO M. Kajteza ne može se svrstati ni u realno, niti nadrealno, ni ljubitelja jasne forme i sl. A sve je pomalo. O čemu god da piše, on detaljiziranjem i ukrštanjem fantazma i realnosti, podsmeva se i zasmejava, cinično se poigrava, uz skladnu misao i inverzivne tokove, čak i burlesknim kazivanjem.E. Nezirović nastavlja priču započetu u prvom romanu ("Boja zemlje") o porodičnim nevoljama i mladošću pod senkom ratnog užasa. Autor jednostavno, iskreno, potresno i uverljivo kazuje i "ono o čemu se ne može govoriti." Novom knjigom O. Ristić stihovima prepliće i proširuje lirski dijalog, uočen u ranijim pesmama, uz korišćenje jedinstvene slojevitosti putem metaforičko asocijativnog iskaza.

Lokalni toponimi ne odustaju od biblijskog i mitskog, nego su u zvučnoj i motivskoj korelaciji. Ovaj put pesnik R. Stojanović javlja se sa dvadesetak kratkih priča. U njima se sve komeša i smenjuje: tuge i radosti, proleća i zamiranja, ushit i lelek, smrt i obnova života... U osnovi lirik hvata varljive odsjaje davne duše doma. Napisan u prvom licu, roman nastavlja tragične nesporazume i nevolje naciona iz pretodnih romana A. Anušića. Tematikom se približava današnjem zlehudom vremenu u kome seobe, raseljavanje, logori, pogubljene kuće i kućišta, pokidane rođačke veze i dalje potiru snove o mirnom, skladnom životu.

* * * * * * * * * *

MILIVOJE PAVLOVIĆ (Beograd)
1. KRSTOVDAN, Krstivoje Ilić ("Čigoja")
2. MODRE ŽILICE, Đorđo Sladoje (Centar za srpske studije, Banjaluka)
3. TUMAČENjE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI / HH i HHI vek / Danica Andrejević (Biblioteka Kosovska Mitrovica)
4. ZLO U KNjIŽEVNOSTI I KULTURI, Slađana Ilić (Catena mundi)
5. SLOVA, SLIKE, SIMBOLI, Jovan Pejčić (Niški kulturni centar)

VODEĆI srpski elegičar K. Ilić iskazao je neobičan vid intertekstualnog prepleta donoseći kratke, izbrušene portrete vodećih srpskih pesnika, izvedenih na tragu ključnih ideja njihove retorike i poetike.

Đ. Sladoje, stavio je u podnaslov ove knjige "Roman u stihovima". Pre je reč o poemi ili lirskoj simfoniji, mada se može čitati i kao roman jednog tegobnog života, takođe elegija u koju su, osim ličnog, ugrađena i iskustva tolikih drugih izbeglica, prognanika i povratnika. Snažno! Temeljita studija D. Andrejević o delu dvadesetak savremenih srpskih pisaca nude široku perspektivu čitanja i recepcije. Posebno je dragocena njena studija o zabludama ideologije koja je uspešno razvejavao Dobrica Ćosić. S. Ilić je oslanjajući se na metodologiju i alate obeju disciplina, detaljno, veoma oštro i argumentovano, raščišćava maglovite zaključke i pokopava manipulativne metode pojedinih tumača domaće kulture. Posebno je argumentovan i ubedljiv njen spis o ciničnim uvidima, svesno pogrešnom čitanju i anahronim projekcijama M. Martensa o Andriću. J. Pejčić književnokritičke i hermeneutičke poglede ilustruje minucioznom analizom, vodećih srpskih pesnika HH i početka HHI veka. Njegovi kriterijumi su jasni i čvrsti.

* * * * * * * * * *

MILAN R. SIMIĆ (Velika Plana)
1."BANjA", Jovica Aćin, ("Agora")
2."PRIČE O PISCIMA", Mihajlo Pantić ("Arhipelag")
3. "HRIŠĆANSTVO I UMETNOST", Vladimir Kolarić ("Biblos")
4. "ROMAN O ISAKOVIČU", Boško Tomašević, ("Arka")
5. "STALNA POSTAVKA", Miodrag Kajtez, ("Agora")

KNjIGE najostvarenijih pisaca same se izdvajaju, mi samo registrujemo njihovo izdvajanje. A kako koren književnosti jesu priče, prednost dajem pripovedačima. Aćinove priče su neobične, većina njih nose u sebi dosta zagonetnog, život junaka smešten je u lavirinte, nema granice između običnog i neobičnog, upadljiv je junak sa čudnim snovima, tu je i neobjašnjivo ubistvo, rečju - magija pripovedanja. Pantić poklanja pažnju piscima, izdvajam slovo o Radovanu Belom Markoviću, Milenku Pajiću, posebno, priču o Čitaocu koji je odbio da postane pisac. Mudro od njega.

Na pitanja odnosa hrišćanstva, umetnosti i kulture jasne, sažete i konkretne odgovore dobićemo, po običaju, od V. Kolarića što potvrđuje i njegova nova knjiga. Istorija književnosti ne može se falsifikovati, B. Tomašević imaće zavidno mesto u njoj ma koliko ga sada književni klanovi "sklanjali" sa glavne književne scene. Prošle godine oglasio se sa dva romana, sa zadovoljstvom preporučujem jedan. Izdvaja se još jedan romanopisac: knjiga M. Kajteza sve je izvesnija vizija sveta, nikako tek samo književna.