VETAR U LEĐA IZ OTADŽBINE: Prevodilac Branko Mikašinović, dobitnik Zlatne medalje povodom Sretenja

Predavao je ruski jezik i književnost na Tulejn univerzitetu u Nju Orleansu, godinama je bio novinar u srpskoj sekciji "Glasa Amerike" u Vašingtonu i objavio, do sada najreprezentativniji broj antologija jugoslovenske i srpske književnosti na engleskom jeziku.

Vest o nagradi zatekla ga je u malom mestu Feirfaks, u blizini Vašingtona.

- Imam osećaj zahvalnosti, ali i zadovoljstva da su prepoznati dugogogodišnji rad i borba za promociju i plasman srpske književnosti na engleskom jeziku - kaže Mikašinović za "Novosti".

- Zamašnim antologijama koje sam priredio o srpskim pripovetkama, srpskoj satiri i aforizmima, srpskoj drami (kourednik Dejan Stojanović) srpskoj komediji i srpskoj fantastici otvoren je upliv engleskog čitaoca u skoro sve žanrove srpske književnosti.

Kada kažem engleskog čitaoca onda mislim na čitaoce iz engleskog jezičkog područja ali i iz svih drugih zemalja gde se ovaj jezik govori. To je ogroman broj ljudi.

Komplet antologija je prvo objavljen u Americi u mekom povezu, a zatim u Srbiji u tvrdom i luksuznom izdanju "Čigoje". Može se reči da "Čigoja" ovim izdanjem antologija ulazi na američko, evropsko, azijsko i južnoameričko tržište, svuda gde je upotreba engleskog rasprostranjena. Za ove antologije postoji interesovanje univerzitetskih slavističkih odeljenja, biblioteka, raznih institucija, kulturnih centara i ambasada.

Ove komplete naučila je i ambasade Srbije u Vašingtonu, u promotivne svrhe, otkriva sagovornik:

- Šta je lepše i korisnije od takvog poklona stranim zvaničnicima i institucijama. To su trajni darovi i reference o srpskom narodu, običajima, tradiciji...

"Čigoja štampa" je nedavno objavila i njegovu najnoviju knjigu "Nezaboravni susreti - čuveni, fascinantni i obični ljudi srpske dijaspore", koja se distribuira u srpskom rasejanju.

- To znači da Srbi u dijaspori mogu da intenzivno koriste usluge srpskih izdavačkih kuća, kao i srpski pisci koji prevode svoje knjige i žele da ih objave na engleskom - priča Mikašinović.

- Jedino pitanje koje se postavlja je kako plasirati knjige u inostranstvu.

Kako se preporučuje, zainteresovani srpski izdavači bi trebalo da se povežu sa inostranim knjižarama, bibliotekama, raznim institucijama. To se danas može relativno lako uraditi preko interneta.

Zlana medalja iz matice, mu je lično veliki podsticaj.

- To je taj vetar u leđa iz otadžbine koji ohrabruje. Na kraju krajeva, šta može više da doprinese ugledu i imidžu jedne zemlje od neke jedinstvene knjige, slike, filma ili sporta kao što je to slučaj sa Novakom Đokovićem. Kada ovde pomenete da ste Srbin, odmah se svi nadovežu - ah, Novak Đoković. Ili uzmite Ivu Andrića, čiji je Most na Drini, i dan-danas poznat, ili "Hazarski rečnik" Milorada Pavića, koji je svojevremeno bio svojevrstan hit, ili čuveni filmovi Emira Kusturice. Literatura je samo jedan deo ovog promocionog talasa koji treba pomagati i kultivisati u opštem interesu Srbije. U ovom momentu, potpuna promena imidža o Srbije je neophodna i ona može da se postigne na dugoročnom planu pored drugih, i preko ovakih aktivnosti. Promena imidža Srbije je u toku, ali je treba privesti kraju - zaključuje sagovornik.

Biografija

DEO obrazovanja Mikašinović je stekao u otadžbini. Klasičnu gimnaziju završio je u Sremskim Karlovcima, a školovanje nastavio u Čikagu i Evanstonu, dok je doktorat iz uporedne književnosti završio na Beogradskom univerzitetu 1984. Bio je predsednik Udruženja nastavnika za slovenske i istočnoevropske jezike u Luizijani, kao i konsultant-urednik izdavačke kuće "Tvejn" iz Njujorka.