KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (5): Zavodljive stranice

ZORAN BOGNAR (Beograd)

1. SEDAM ČUDA, Đorđe Ćirjanić ("Nova poetika")

2. GRIMIZNA BAŠTA, Nenad Karan ("Dereta")

3. IZMEĐU REDOVA, Nemanja Veljović Subrosa ("Solaris")

4. MENUET U ŠEJTANOVIM PAPUČAMA, Milkica Miletić ("Dereta")

5. TRANSSIBIR, Gordana Vlahović ("Agora")

Za razliku od nekoliko prethodnih godina koje su predstavljale zabrinjavajuću krizu srpskog romana (prevashodno mislim u kvalitativnom smislu - u kvantitativnom nije bilo nikakve krize pošto se objavljivalo u proseku preko 150 romana (!!!) za 2021. godinu možemo s pravom reći da nam je iznedrila nekoliko sjajnih romana (izuzev romana navedenih autora Đ. Ćirjanića, N. Karana i M. Miletić, skrenuo bih pažnju i na nove romane Laure Barne, Milomira Đukanovića, Anđelka Anušića, Biljane Willimon, Tajane Poterjahin, Miroslava Radoševića i Slobodana Vladušića). Roman Đ. Ćirjanića još je jedan u nizu lucidnih proznih ostvarenja ovog autora, koji je odavno dokazao da je sjajan pisac i veliki radnik. Već sam naslov nam najavljuje intrigantne, zavodljive i na momente senzacionalne stranice. Romani N. Karana i M. Miletić su pravi izazov za one pasionirane čitaoce uzbudljive i ekspresivne proze na koju su nas ovo dvoje autora navikli i u svojim ranijim proznim ostvarenjima. Takođe, iako je poezija skoro proterana iz Srbije, baš kao onomad iz Platonove države, na ovom mestu ističem poetsku knjigu "Za posebne ljude" sjajne poetese Snežane Teodoropulos; kao i prvu knjigu kritičko-esejističkih tekstova lucidnog književnog kritičara i esejiste N. V. Subrose i intrigantnu knjigu putopisne proze G. Vlahović.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

VIKTOR ŠKORIĆ (Novo Mileševo)

1. BANjA, Jovica Aćin ("Agora")

2. MOKRINSKE HRONIKE, Srđan V. Tešin ("Arhipelag")

3. O SADAŠNjOSTI I SEDATIVIMA, Petar Matović (KCNS)

4. ŠESTA PESMA ZA INGU, Jadranka Milenković ("Presing")

5. IZ BRODSKOG DNEVNIKA, Milan Orlić ("Mali Nemo").

Književna produkcija u prethodnom periodu doživela je nekoliko snažnih zamaha izlaskom određenih knjiga i izdanja. J. Aćin je knjigom pripovedaka još jednom dokazao svoje majstorstvo u vladanju kratkom formom koju obogaćuje njegova književna erudicija. Na granici borhesovskog i kafkijanskog, ova knjiga je omaž velikanima pisane reči, kako svetskog književnog, tako i domaćeg kanona. Znatno suptilnije, ali takođe očigledno, na istom tragu je i poetska knjiga M. Orlića, koja kombinuje motive robinzonijade i moreplovstva, ali se u njoj snažno oseća učešće duha vremena, konzumerizma i neoliberalizma 21. veka. S druge strane, P. Matović svojom knjigom nastavlja sa istraživanjem mogućnosti savremenog jezika. Formalno ujednačene, njegove pesme nova su dimenzija njegovog kompleksnog doživljaja stvarnosti. S. V. Tešin takođe je nastavio sa produbljivanjem svog ličnog, prošlog, poetičnog, koje je započeo u ranijim knjigama. Kao knjiga koja ispituje njegov "jučerašnji svet", njegove "hronike" pomeraju granice njegovog mitopoetskog spektra u prozi. Naposletku, J. Milenković je svojim romanom napisala jednu totalnu, manovsku knjigu, koja se bavi pitanjima savremenosti, koliko i pitanjem umetnosti, u pozadini jednog parničnog procesa. Malo je knjiga kod nas koje se toliko posvete svim pitanjima koje postave kao što je ova.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

VLADIMIR B. PERIĆ (Kragujevac)

1. BANjA, Jovica Aćin ("Agora")

2. O SADAŠNjOSTI I SEDATIVIMA, Petar Matović (KCNS)

3. NEBO TAKO DUBOKO, Vesna Kapor (SKZ)

4. KUĆA, RUKE, GLASOVI, Marija Rakić Šaranac (NB "Stefan Prvovenčani")

5. KAKO SAM POSTALA FLAMENKO PLESAČICA, Jelena Žugić ("Enklava")

Putopisnost otvara i zatvara ovogodišnju listu predloženih knjiga. Aćinova proza o umetnosti pruža nam mogućnost da u zemlji rođenja umetnik metafikcijski zavirimo "iza kulisa" književnih svetova Marsela Prusta, Tomasa Mana, Ive Andrića, ali i slikarskih - Johana Vermera i Šarlote Salomon. Reska melanholija u poeziji P. Matovića predstavlja odgovor na sve brži i sve površniji svet u kome nema mesta spontanosti i prirodnosti. Ona je poziv na povratak svetu u kome ponovo figurira privatnost i posvećenost detalju. Ogroman raspon emocija koji prati protagonistkinjin gubitak kćerke čini poetiku sećanja u prozi V. Kapor. Rekonstruktivni i restaurativni tokovi misli, u nemogućim pregnućima da se vrati izgubljeno, čini "nebo tako dubokim". Duboko lična poezija M. R. Šaranac ističe sve bogatstvo transformišuće i narastajuće porodične intime. Kroz ovakvu liriku potpuno vidimo finu iznijansiranost figure majke. Izuzetno sveža i energična poezija J. Žugić, smeštena u prostore flamenka, izuzentno je pregnantna simbolikom i predstavlja pačvork od stvarnosti i fikcije. Lajtmotivski ples lirskog "ja" metaforično mu omogućava da se oslobodi od tehnokratskih i militarističkih okvira sveta.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

JASMINA TONIĆ (Beograd)

1. AGON I MELANHOLIJA, Gorana Raičević ("Akademska knjiga")

2. DOK TONEMO U MRAK, Gojko Božović, (NB "Stefan Prvovenčani")

3. NEBO TAKO DUBOKO, Vesna Kapor (SKZ)

4. OPSADA MOGA JA, Stevan Tontić ("Arhipelag")

5. O SADAŠNjOSTI I SEDATIVIMA, Petar Matović (KCNS)

Dugogodišnje bavljenje delom Miloša Crnjanskog G. Raičević krunisala je obimnom studijom o njegovom životu i radu, u kojoj su prikazane i važne biografske pojedinosti i osvetljene najvažnije odlike njegovog književnog opusa. G. Božović je poslednjih godina u nekoj vrsti stvaralačke eksplozije i nova knjiga je upravo rezultat nastojanja da se na podlozi utisaka da živimo u najgorim vremenima, kada su sistemi vrednosti razoreni, na pritisak ružne stvarnosti odgovori bekstvom u svet malih i dragih stvari ili da se kroz ironiju odbrani sopstveno ljudsko dostojanstvo. U kratkom romanu V. Kapor nastoji da o jednoj bolnoj temi, smrt mlade devojke, ispriča priču usredsređenu na roditeljski bol, na prazninu sa kojom se oni suočavaju. Sklona da lirizuje prozu onoliko koliko je to moguće, autorka ispisuje jednu proznu elegiju. Jedna od najboljih knjiga S. Tontića, u kojoj on, na podlozi dramatičnog iskustva stečenog u ratovima devedesetih godina prošlog veka, opeva blizinu smrti i sećanje na lepe trenutke koji se objavljuju iz uspomena. P. Matović i u novoj knjizi ostaje veran svom opredeljenju da svet i život gleda iz perspektive humorno-ironičnog odnosa, koji je najbolja odbrana od banalnosti egzistencije, od sunovrata onoga što je ljudskom biću najdrogocenije, a što se može označiti kao izgradnja unutarnjeg sveta u kojem se osetljivi pojedinac dobro oseća.