KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (3): Zavidan broj dobrih rukopisa

VLADISLAVA GORDIĆ PETKOVIĆ (Novi Sad)

1. AGON I MELANHOLIJA, Gorana Raičević ("Akademska knjiga")
2. DECA, Milena Marković ("Lom")
3. SVE MOJE SESTRE, Laura Barna ("Dereta")
4. KAKO SE JEDE NAR, Bojan Babić ("Partizanska knjiga")
5. ŠPANSKA ČIZMA, Vladimir Kopicl ("Laguna")

Monografija Gorane Raičević o Crnjanskom napisana je sa snažnom i strasnom posvećenošću, pedantno, suvereno i predano. "Deca" su slojevit porodični roman u kom se odrastanje rasipa u prizore čuđenja i bola, kazni i radosti.

Laura Barna stapa se sa likom i duhom Rastka Petrovića, služeći se biografskim detaljima i kritičkim tumačenjima kako bi predočila kovitlace njegovih opsesija i vizija. Bojana Babića zanima dubinska psihologija tragičnog ženskog lika, distopičnost okruženja i argumentovana kritika potrošačke kulture. Vladimir Kopicl sačinio je komično-junački roman sa (vedrom) tezom da je svaka sadašnjost samo najnovija prošlost.

* * * * * * * * *

STOJAN ĐORĐIĆ (Beograd)

1. BANjA, Jovica Aćin ("Agora")
2. ŽIVOT IZ ZASJEDE, Anđelko Anušić ("Službeni glasnik")
3. OD SVEGA PO DVOJE, Radomir Uljarević (Niški kulturni centar)
4. MALI IZGLEDI, Dragan Marković (KOV)
5. ISUSOV TRN, Slobodan Jović (SKZ)

Aćin ispisuje svoje nove stranice poslednjim pričama, onima koje piše posle svega što je u knjigama pročitao i u životu doživeo, uspevajući, dakle, da jedno drugim oživljava, i time pokaže kako od dobrog čitaoca može da postane prvorazredni pisac. Naslovnom metaforom Anušić obuhvata, kako sumorno prognaničko vegetiranje svoga junaka iz propale Srpske Krajine za koga krova nad glavom nema više nigde, ni u Srbiji, ni na Kosovu, ni u Evropi, tako i traumatične junakove slutnje i nedoumice pred nerazrešivim lavirintom kolektivne egzistencije.

Do vrlo živopisne slike sveta, veoma oneobičavajuće, a istovremeno i simboličko-mitske, Uljarević stiže izmeštajući svoj pesnički pogled do u najudaljeniji horizont, horizont kosmogonijskog beskraja i večnosti, u kojem bi moglo da se nađe čoveku pripadajuće mesto, uključujući i paradoksalnu mogućnost besmrtnosti. Svoje stihove D. Marković ne duguje samo vrlo nemirnoj mu jezičkoj invenciji koja ne prestaje da ga mami i izaziva, već i ne manje izdašnoj lirskoj osećajnosti, zahvaljujući kojoj on iz naizgled bezazlenog jezičkog kolopleta nepogrešivo ispreda tananu nit pesničke istine. U prizor iz svakodnevice kojim započne pesmu S. Jović uvodi takvu pesničku asocijaciju kojom povećava vidljivost opisanih predmeta i bića, pa čitalac kao da dobija lupu ispod koje se jasnije vidi, nasuprot one tamnije, i jedna svetlija mogućnost čovekovog bivanja.

* * * * * * * * *

SAŠA RADOJČIĆ (Sombor)

1. NEBO, TAKO DUBOKO, Vesna Kapor (SKZ)
2. O SADAŠNjOSTI I SEDATIVIMA, Petar Matović (KCNS)
3. AUTOHIPNOZA, Đorđe Despić (NB "Stefan Prvovenčani")
4. GENERAL I LASTA, Andrija Radulović (UKCG)
5. BANjA, Jovica Aćin ("Agora")

V. Kapor u svojoj evokativnoj, žanrovski neuhvatljivoj proznoj knjizi, podseća nas da su život i pripovedanje nerazrešivo povezani. Ali možda je najvažnije to što u dodiru sa ovom knjigom koja daje izraz ljudskom bolu, obnavljamo jedno staro uverenje, da je književnom delu neophodan lični udeo pisca, njegova verodostojnost. P. Matović je novu knjigu sazdao na već stabilnim obrisima lične poetike. U njoj dominira melanholično osećanje nekoga ko posmatra svet sa strane, otvoren za detalje čijim nabrajanjem gradi atmosferu pesme. Zbirka pesama Đ. Despića bi najbolje mogla da se opiše kao neka vrsta građe za jednu autobiografiju, u kojoj su sećanja na druge, bližnje, zabeležena u tekstu koji neprestano preispituje sopstvene mogućnosti, i tako deluje na više nivoa. A. Radulović piše poeziju u kojoj se dodiruju i prepliću dva lica lirike.

Sa jedne strane, pozicija čistog, u sebe zagledanog pevanja, koje želi da kaže svoju reč o reči samoj, o Pesmi i Poeziji. Sa druge strane, pesnikova reč, izlazeći iz osnovne autoreferencijalne ravni, otkriva razloge za svoje postojanje u stalnoj napetosti između ideala i doživljaja stvarnosti. J. Aćin je jedan od najboljih esejista srpske književnosti, i jedan od najvažnijih savremenih pripovedača. Njegove priče, eruditne, orođene sa esejističkim pristupom, pisane sjajnim stilom, uvek sa dozom fantastičnog, ali i dokumentarnog, uvek iz neke iščašene, nesvakidašnje perspektive, u knjizi "Banja" nose podnaslov "poslednje priče".

* * * * * * * * *

ALEKSANDAR B. LAKOVIĆ (Kragujevac)

1. O SADAŠNjOSTI I SEDATIVIMA, Petar Matović (KCNS)
2. DUŠA DOMA, Radomir Stojanović ("Panorama-Jedinstvo")
3. GENERAL I LASTA, Andrija Radulović (Udruženje književnika Crne Gore)
4. U DVA KORAKA, Kaja Pančić Milenković (Centar za kulturu "Gradac")
5. ZLO U KNjIŽEVNOSTI I KULTURI, Slađana Ilić ("Catena mundi")

Dozvolite mi, da umesto uobičajenog komentara knjiga koje sam predložio za nagradu "Meša Selimović", iznesem jedno prijatno iznenađenje kada je u pitanju status knjige, danas i ovde. Naime, osećam obavezu da pohvalim brojne naše izdavače, i velike i male, koji su, uprkos dvogodišnjoj pandemijskoj pošasti, uglavnom iz svojih teško zarađenih sredstava, uspeli da tokom godine objave zavidan broj kvalitetnih rukopisa. I monografija i drugih kapitalnih izdanja, čak. Što je zaista ravno čudu u današnjim uslovima. Štaviše, uočavamo da su se pojavili i novi izdavači na srpskoj književnoj sceni, koji obećavaju vredna izdanja.

Osim toga, urednici i vlasnici izdavačkih kuća su se dovijali na sve načine i kada je distribucija knjiga u pitanju, o čemu, pretpostavljam, najbolje svedoči i šarolikost naših predloga.