NAJPLAĆENIJA ŽENSKA TV ZVEZDA NA SVETU: Bet Bers, junakinja sitkoma "Dve devojke bez love" i "Komšiluk iz Los Anđelesa"

Komediju o dve devojke potekle iz potpuno različitih staleža i životnih okolnosti, koje je igra sudbine spojila u zajedničkoj borbi za koricu hleba, pratili smo do nedavno na kanalu Foks lajf, a sada na istoj televiziji pratimo Betinu novu seriju, "Komšiluk iz Los Anđelesa" koja "preti" da dostigne slavu glumičinog prethodnog serijala. U ekskluzivnom intervjuu za TV Novosti, Bet Bers otkriva koje su joj najdraže uspomene iz serije koja joj je donela svetsku slavu, ali i po čemu će pamtiti rad na "Komšiluku" čija treća sezona startuje na Foks lajfu od 15. februara, a gledaćemo je u poznatom terminu - svakog radnog dana od 18.00 (dve epizode).

- Ove dve serije su potpuno različite, ali obe imaju taj isti otkačeni duh koji na lice svakog gledaoca izmami onaj osmeh za koji ne znate ni sami kad se i kako tu stvorio. "Komšiluk" je kao i "Dve devojke bez love", priča sa pozitivnom porukom o prijateljstvu, zajedništvu i nekim vrednostima koje su pomalo zaboravljene u ovom današnjem svetu. Nekima te teme možda deluju naivno, ali imam osećaj da smo jureći na malim ekranima drame i trilere od kojih zastaje dah, zaboravili da pravi život čine baš svakodnevne sitnice. A njima se bave i "Devojke" i "Komšiluk" - ističe na početku razgovora lepa glumica koja je proglašena za trenutno najplaćeniju žensku TV zvezdu na svetu.

"Komšiluk iz Los Anđelesa" sniman je delom tokom pandemije koronavirusa. Na koji način je ova naša nova stvarnost izmenila svet glume?

- Finalne epizode četvrtog ciklusa snimali smo prošle godine, negde u martu. Los Anđeles je u to vreme bio potpuno zatvoren, radili smo u uslovima koji su našu izdržljivost doveli do krajnjih granica. Plan snimanja prilagođavali smo barem stotinu puta. Na kraju, poslednju epizodu nismo uspeli ni da snimimo tada, nego smo morali naknadno. Ono što će mi ostati kao najsnažniji pečat jeste ogroman napor produkcije koja je činila sve da nas zaštiti od bolesti. Imala sam osećaj kao da smo neka specijalna jedinica sa zadatkom da spasemo svet. Baš zbog toga sa velikim zadovoljstvom iščekujem povratak na set i rad na novoj sezoni. Korona je promenila i svet glume, bili smo prinuđeni da radimo sa maskama na licu. Kako je ovo komedija, žanr u kom je vaša gluma oslonjena na reakciju vašeg partnera u sceni, a događalo se da nekome od kolega ne vidite lice cele nedelje. Ponosna sam što smo u takvim okolnostima priveli kraju još jedan ciklus.

Obično se sitkomi snimaju pred živom publikom. Da li ste ovog puta odustali od toga zbog mera bezbednosti?

- Nažalost, jesmo. Imali smo malu grupu od desetak ljudi, tek da bismo zadržali taj osećaj da igramo pred ljudima, jer je za sitkom to važan momenat. Lepo je imati reakciju publike u realnom vremenu, jer nam zbog svega ovoga mnogo nedostaje energija koja je uvek prisutna tokom snimanja. To nam je mnogo pomoglo da zadržimo dinamiku.

Zanimljivo je da se serija "Dve devojke bez love" nikada nije zvanično završila. Ostali smo uskraćeni za finale. Kako ste se osećali kada je šou otkazan i da li biste ga ponovo snimali?

- Da, naravno! Stvarno je tužno što se serija tako završila. Bili smo šokirani. Nedavno sam gledala okupljanje "Prijatelja". Naša serija je, takođe, trajala dugo. Imali smo šest sezona. Skoro cele dvadesete, Ket (Dženings) i ja provele smo uz ovu seriju. To više nije bio naš posao, već način života. Bili smo porodica. Ta serija nam je toliko promenila i ulepšala živote i podarila prelepe uspomene. Gledajući okupljanje "Prijatelja" preplakala sam svaki minut te emisije, razmišljajući o našoj seriji. Želim da vidim kako su završile Maks i Kerolajn, da imam priliku da se na pravi način pozdravimo sa našim likovima. Ono što me teši je to što smo i dalje u kontaktu. Zapravo je polovina snimateljske ekipe u "Komšiluku". Tako da mogu da se pohvalim da sa nekim ljudima radim od svoje 24. godine. Pratili su me kako odrastam. Oni su mi u ovom trenutku poput ujaka, ujni, tetki i teča. Posle porodice, moji najbliži rođaci. To je predivan osećaj.

Da li se i dalje čujete sa Ket?

- Prilično često! Tokom pandemije nismo baš mogle da se družimo, ali putem poruka, da.

Ket je stručnjak za baštovanstvo, tako da je ona bila najdraži pomoćnik u mojoj baštovanskoj anavturi, pošto sam se tokom pandemije oprobala na tom polju i lepo sam se snašla. Ket i danas zovem kad god mi treba pomoć ili neki savet - kako se seje koje seme i slično.

Imate li neku smešnu anegdotu sa seta "Devojaka" ili "Komšiluka"?

- O, moj bože, koliko god poželite. Zanimljivo je da je većina Kerolajninih trapavosti u seriji u stvari bila samo Bet na setu. Ima jedna scena u epizodi u kojoj je gostovala Lindzi Lohan. Ona je bila u venčanici sa dugim šlepom. U sceni je trebalo da trčim za njom, međutim, u jednom trenutku stala sam na kraj tog šlepa, a Lindzi je nastavila da hoda i povukla i mene. Doslovno mi je izmakla tlo pod nogama. Ja sam završila sa nogama u vazduhu, a ta scena ostala je u seriji. Kao i mnoge druge koje su bile plod moje smotanosti. U "Komšiluku" isto ima mnogo toga, naročito sa Tičinom Arnold, sa kojom je svaki kadar komedija do suza. Takođe, uz Dženifer Kulidž ne možeš ostati ozbiljan pred kamerom. Dovoljno je da se pojavi pred tobom i ti si već na podu. Gušiš se u suzama od smeha.

TERAPIJA KONjIMA ZA ŽRTVE NAPASTVOVANjA

ZANIMLjIVO je da ste uz "Devojke bez love" zavoleli i životinje...

- Životinje sam oduvek volela, ali uz ovu seriju zavolela sam konje, pošto smo u seriji imali konja. Shvatila sam da oni imaju snažnu umirujuću energiju. Uverena sam da su na neki način lekoviti. Zbog toga sam sa sestrom pokrenula i humanitarnu neprofitnu organizaciju u okviru koje smo žrtvama seksualnog zlostavljanja pomagale terapijom konjima, odnosno njihovom umirujućom energijom pomagale da ti ljudi povrate mir i stabilnost.