NEMA STVARI ZBOG KOJIH SE KAJEM: Ovako je Velja Pavlović govorio za "Novosti"

Velja Pavlović je za "Novosti" 2019. godine govorio o svom stvaralaštvu, uzorima, emisiji "Duhovnici", potrazi za Bogom.

On je rekao da mu je uzor i "saradnik" u stvaranju "Nivoa 23", bio je časopis "Rolingstoun", koji se pojavio krajem šezdesetih, u zlatnom dobu rokenrola.

- Taj koncept je da čitav svet, pa i kulturu u njemu osećam rokenrol srcem. Za 27 godina, koliko traje emisija, gotovo sve se promenilo oko nas - od telefona i računanja vremena do jelovnika i moralnih principa. Promenili smo i nekoliko država u kojima živimo ne menjajući mesto boravka, od SFRJ do Republike Srbije. A rokenrol je ostao jedna od retkih duhovnih disciplina koje nisu kompromitovane hipermaterijalizmom - govorio je Velja Pavlović, zaštitno lice Studija B, dodajući da je zadovoljan što sad vidi da je na početku bio u pravu i da je odabrao pravu stranu.

Intervju iz 2019. godine prenosimo u celosti.

Ugostili ste do sada mnoge javne ličnosti iz sveta kulture. Ko je od njih na vas ostavio poseban utisak?

- Vane Ivanović, na primer, londonski lord, sportista, pisac, avanturista, filantrop... Imao je više od 80 godina kada sam ga upoznao. Neprekidno je pušio ogromne tompuse i pričao kako i dalje roni, i da ima rak pluća. Kada sam ga upitao zbog čega puši kad je tako teško bolestan, odgovorio mi je da rak ne može da savlada organizam kao njegov i da je to jedna od prednosti starosti, a ima ih još. Moji prijatelji lekari kasnije su mi potvrdili da je bio u pravu. U sećanju mi je nekoliko intervjua sa Ljubom Tadićem, velikim umetnikom i mudracem. Govorio je ako ti posao koji radiš nije relaksacija, neprekidna radost - menjaj ga. Tu su i arhitekta Peđa Ristić, nepresušni izvor najluđih ideja i teorija, kompozitor Dragutin Gostuški, praotac moderne beogradske kozerije i boemstva, Aca Popović, monaški skroman, kraljevski darovit, uvek u problemima i besparici, Ružica Sokić, Svetlana Velmar Janković, Olja Ivanjicki...

Važite za nekoga kome se sagovornici lako otvaraju. Postoji li intervju koji biste sada drugačije vodili, na koji niste baš ponosni?

- Naravno da bih sve intervjue, sa današnjim iskustvom i u ovim okolnostima, drugačije i bolje uradio. Ali nema stvari zbog kojih se kajem. Jedan mudrac je rekao da u zrelim godinama žalimo samo za glupostima koje nismo uradili, ili bar pokušali da uradimo.

Poznato je i da veoma vodite računa kada je reč o izboru gostiju. Čime se vodite kada ih zovete u emisiju?

- To su uvek ličnosti kojima se iskreno divim kao ljudima, i čija dela volim. Pazim i da odaberem one koji nisu trenutno u žiži interesovanja javnosti, jer vode neku svoju "medijsku kampanju". Takvi, premeštajući se iz emisije u emisiju, deklamuju jednu te istu pesmicu. I ja bih trebalo da im budem sredstvo da zasene koliko god je moguće više novih konzumenata, mada ni sami ne znaju da li im je cilj da budu dobri umetnici ili samo popularne ličnosti.

Mnoge poznate ličnosti danas se same nude za intervjue, čini se da nema nedostupnih. Koliko to ubija ekskluzivnost u novinarstvu?

- Trudim se da doprem do stvaralaca koji su još relativno nepoznati, a vredni i originalni. Kad govorite o "ubijanju", prvo mi pada na pamet da je čitavo novinarstvo danas, ako ne ubijeno, ono bar nasmrt ranjeno. Najpopularnije TV emisije plaćaju svoje goste. A ekskluzivnost? Nikada nisam baš shvatio šta znači ta reč?!

Šta biste odgovorili mladim kolegama na pitanje u čemu je najveća draž novinarske profesije?

- Novinarstvo je jedna od onih retkih profesija koje imaju misiju. Trebalo bi da popravlja svet, da se bori u ime i za račun obespravljenih, zaboravljenih, napadnutih bez razloga od razularene rulje. Ima profesija kojima se ne možete baviti ako imate prljave ruke kao što su hirurg, sudija, sveštenik... Ali i novinar mora biti osoba besprekornog morala, inače ko će da vam veruje u to što pišete i govorite?!

Dugi niz godina ste i autor serijala "Duhovnici", koji sada radite u privatnoj produkciji. Gde možemo da vas gledamo i u koje svetinje ćete da nas vodite u narednim epizodama?

- Sada sarađujem sa TV produkcijom Eparhije bačke i njihovim "Verskim programom Srbije", koji godinama proizvodi "Verski mozaik", "Verski kalendar" i "Verski nedeljnik". Sa njima sam za Studio B radio emisije 2012. Saradnja se nastavlja na novom, višem nivou. Ovog leta snimali smo predivne intervjue o češkom i slovačkom pravoslavlju, živeli desetak dana u jednoj od svetskih prestonica - "zlatnom Pragu". Sinoć sam se vratio iz Eparhije kruševačke, gde sam snimio nekoliko uzbudljivih monaških priča, upoznao predivne narodne sveštenike, obišao prirodne lepote koje se ne zaboravljaju. Novi ciklus, od Božića, biće emitovan premijerno na RTV Vojvodina, ali i na još nekoliko televizija, uključujući Studio B.

Šta ste kroz ovaj serijal želeli da poručite publici?

- Nikad ništa nikome ne poručujem, nit mi je u pameti da budem poučan ili mnogo pametan. Trudim se da budem iskren i da gledaocima prenesem uzbuđenje koje bi svako osetio kad se nađe, na primer, na Staroj planini, u manastirima starim vekovima, sa monasima koji su ispunili onaj davni krik i želju Jaše Grobarova: "Zaustavite zemlju, hoću da siđem". Njih ova naša moderna brzina i nervoza ne dotiču.

Šta vas inspiriše da sa istim entuzijazmom radite danas kao i na početku karijere?

- Nešto što sam doživeo, na primer, snimajući "Duhovnike" poslednjih desetak dana. Stigli smo na vrh neke planine, u zabačeno, poluprazno selo. Iz jednog dvorišta pored puta, neka baka viče "Je l` to Velja?" i poziva celu ekipu na kafu. Naravno, cinik u meni ju je propitivao, i potom shvatio da žena zna gotovo sve moje emisije iz serijala napamet.

Koje lekcije ste naučili posećujući manastire?

- Slabo ja učim, a lekcija mi je nekako pežorativan pojam. Uglavnom teram po svom, a u manastirima osećam. Postajem srećan što sam živ, i zadovoljan što nisam savršen i bezgrešan, jer ko je takav?

Pred nama su Badnje veče i Božić, gde ćete ih dočekati i proslaviti?

- U vikendici, uz vatru koja pucketa iz kamina, šumadijski čaj, okružen šumom, bez TV programa, verovatno uz moje prijatelje samouke muzičare iz obližnjeg ciganskog sela Nanomir (kako bih voleo da napravim film o njima!). Ako bude kao prošle godine, da padne sneg i zaveje puteve, pa da ne mogu da se vratim u Beograd dodatna tri dana, biće to provod plus.

Šta biste poželeli sebi za najradosniji hrišćanski praznik?

- Sneg i neprohodne smetove, onu zimu kad drvo puca od hladnoće, a nebo vedro, noću obasjano zvezdama posebne zlatne boje koju nikad ne vidimo u gradu, već samo iznad brda i šuma.

Imate li poruku za naše čitaoce?

- Čitajte čitaoci, slušajte lepu muziku, radujte se... Srećan vam praznik, voli vas Velja.