RADIJE BIRAM BIBLIOTEKU NEGO SIRI: Glumac Šon Evans, zvezda serije "Mladi inspektor Mors" o tajni uspeha popularnog krimića

Dogodovštine mladog Morsa pratićemo premijerno od 7. februara na kanalu Epik Drama, ponedeljkom u 21.00, a u ekskluzivnom intervjuu za TV Novosti, glumac Šon Evans, koji je dočarao glavnog junaka, otkriva nam u čemu je tajna uspeha ove serije.

- Ima više razloga za Morsovu popularnost. Na neki način on je Holms šezdesetih godina prošlog veka. Uglavnom je radnja detekstivskih serija smeštena mnogo ranije u prošlost.

Ovo nije tako česta etapa na malom ekranu, a smatram da su ljudi nostalgični i da ih naša serija vraća u neka vremena kada svet nije bio tako komplikovano mesto za život - ističe Evans, dodajući da je najveći apsurd baš to što je Mors celog života želeo mir, a upadao sve dublje i dublje u svet zločina, koji, kako kaže, kao da se lepio za njega.

Gde je Mors na početku novog ciklusa?

- Čini mi se da je on uvek, od prve epizode, sa svojim poslom uvek u istom odnosu. Reč je o nekoj pristojnoj distanci na kojoj je sila detektivske profesije taman toliko snažna da ga nikad ne pusti da je u potpunosti napusti, ali povremeno može da joj utekne i oseti kako bi izgledao život o kom oduvek sanja. Daleko od kriminala, brzog tempa i obaveza koje nameće rad u policiji. Mors je sebe uvek zamišljao daleko u divljini, kako uživa u miru prirode u svojoj kolibi. Međutim, novi slučajevi ga uvek iznova privlače onome od čega želi da pobegne i to začarano kolo je ruta kojom Mors kruži napred-nazad već godinama.

Čime su vas privukle ova serija i rola inspektora Morsa?

- Šezdesete 20. veka jedan je od mojih omiljenih perioda istorije. Iako nismo imali priliku da vidimo neke ključne momente koji su na neki način i odrednica tog vremena, društvene prilike u okviru kojih se Mors hvata u koštac sa kriminalom su verno dočarane - muzika, moda, slobode, seksualna revolucija... Iako Mors živi u svom svetu i ne prihvata ništa od onoga što ga okužuje. Okrenut je sebi, i tako bi najviše voleo i da ostane. Naravno, to je nemoguće.

Kako vam se dopao život u to doba? Da li biste mogli da se prilagodite?

- Sutra bih se zamenio sa Morsom. Ja uopšte nisam tip za gedžete, tehnologiju i društvene mreže. Dajte mi fiksni telefon da razgovaram sa čovekom, napišem pismo, odem u šetnju šumom... Sve moderno me zbunjuje i čini nervoznim (smeh). Svestan sam toga da nam je tehnološka revolucija donela mnogo toga dobrog i da nam je korisna, ali još mislim da je lepše prošetati do biblioteke, osetiti stranice knjige koju su pre vas dodirnule generacije i generacije ljudi, učinivši ih pravim malim muzejom misli i emocija. To mi je uvek draži izbor nego da zamolim Siri da mi pronađe ono što me zanima. Mada shvatam zašto je to korisno.

Da li smatrate da je upravo ta dostupnost informacija na neki način promenila i detektivsku profesiju?

- Površnost mi prva pada na pamet. Čini mi se da su ljudi uz telefone postali mnogo površniji u proceni informacija koje dospevaju do njih. Inspektor iz Morsovog doba zapitao bi se - ko je plasirao te informacije, da li je reč o pouzdanom izvoru, hoće li me možda odvesti na stranputicu... Danas većina ljudi nema vremena za kritički pristup onome što pročita ili čuje. Brzina nam je ulenjila mozak. Oči, uši i prsti su nam postali brži od sivih ćelija, a to je opasno jer dozvoljavamo da drugi razmišljaju umesto nas.

Imate li pametni telefon?

- Imam jedan. Život bez njih je danas nemoguć. Čak i da ne želite da ga imate, morate jer ga imaju svi drugi i to je jedini način da budete deo društva. Korisne su to stvarčice, moram priznati. Pogotovo kad se izgubite u nepoznatom gradu. Gugl mape su čudo, mada sam ja i dalje pristalica olovke na papiru.

Koliko još dugo sebe vidite u roli inspektora Morsa?

- Nismo postavili granice kada je reč o broju epizoda, niti se razmišlja o završetku serije. Emitujemo se već čitavu deceniju. Pretpostavljam da je krajnja granica onaj dan kad više neću biti dovoljno mlad da bih glumio "Mladog inspektora Morsa" (smeh).

Rejtinzi i gledanost su uvek ti koji određuju trajnost TV projekata. Počeli smo u šezdesetima, zakoračili u sedamdesete, verujem da ćemo stići i do osamdesetih. Čini mi se da će dve decenije biti sasvim dovoljne. Čekamo da se publika umori od nas.