POHVALA SVOM RODU: Izložba slika Mirjane Mire Maoduš "Od grafosa do logosa" u Galeriji RTS

Jedna od najznamenitijih Srpkinja iz sveta umetnosti rođena je u Metku, u izbegličkom logoru, 14. oktobra 1942. godine. Pradeda njene majke Sofije Tesle, rodom iz Raduča, rođeni je brat oca Nikole Tesle. Porodica Maoduš se nastanila u Beogradu posle preživljenih užasa i genocida ustaša nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. Studirala je slikarstvo u Školi za primenjene umetnosti u Frankfurtu, gde joj je jedan od profesora bio Jozef Bojs, zatim na akademijama u Veneciji i Parizu.

- Kod ranih radova Mirjana Maoduš koristila je snagu kontrasta jarkih boja i izražajnost ljudskih likova da bi iskazala svoje nemire i socijalno angažovane stavove - navodi Ljubica Miljković. - Nikada nije zanemarila prvobitno usmerenje primereno moralnim načelima, shvatanjima, temperamentu i nameri da slikarskom sintaksom otkrije dušu, misli i raspoloženja.

Skoro dve decenije Maoduš se uglavnom posvećuje slovima i, poslednjih godina, brojevima, od kojih gradi apstraktne kompozicije.

- Kao humanista koji se zalaže za pravednije odnose među ljudima, odlučila je da na svoj način, pomalo rezignirano i svakako uzvišeno, reaguje na tragediju Srba - piše Miljković u katalogu. - Tim pre što je dobro znala surovu istoriju ovih naših prostora, a rodila se u izbegličkom logoru u Metku, okružena bodljikavom žicom koje je tek sada postajala svesna i počela opet da sluti oko sebe. Učinila je to ćiriličkim pismom, dovoljnim da jasno kaže kome pripada, odnosno da i tako bude sa svojima. Od tada je nastavila da sa ponosom ispisuje samosvojnu pohvalu svom rodu.

Mira Maoduš je u Japanu, gde je sa suprugom boravila u vreme raspada Jugoslavije, uticala na japansku, ali i svetsku javnost, u pokušaju da se sazna više o istini o ratovima na našem tlu. Na otvaranju njene izložbe u uglednoj galeriji u Ginzi, centru Tokija, pročitano je otvoreno pismo umetnice tadašnjem američkom predsedniku Bilu Klintonu, kome je uputila protest zbog etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj.

- Umesto da prkosno i pregoneći ističe svoje nacionalno poreklo, Mira Maoduš se tada opredelila da korišćenjem lepote i izražajnosti ćiriličkog pisma, katkad reči i stihova iz rodoljubive poezije srpskih poeta, kao što su Đura Jakšić i Jovan Dučić, u njihovom do apstrakcije i čiste likovnosti dovedenom stanju, ostane odmereno i dostojanstveno uzdržana u svom očitom protestu - napisao je Kusovac. - Protestu izrečenom na jedan univerzalno jasan i razumljiv način koji se temelji na iskustvima umetnosti letrizma, kao i na lepoti japanske i kineske kaligrafske tradicije, što se očituje u stalnom prepletu slovnih grafema, u njihovoj kolorističkoj razuđenosti, u njihovom ritmovanju i nizanju, u dobro uravnoteženoj kompoziciji površina i masa. Upravo tako je pokazala kako je i koliko dobro razumela koje su to vrednosti i odlike što ih je svojedobno Rastko Petrović smatrao uslovom da se "preboli" Evropa i da se u njenu baštinu unese ono što je kod Srba najbolje.

NOVOGODIŠNjE ČESTITKE

UČESTVOVALA je Mirjana Maoduš na zajedničkim likovnim smotrama, između ostalih na Majskim i Jesenjem salonima u Parizu, Izložbama UENO muzeja u Tokiju, izložbama Slobodna akademija slikarstva u Milanu, Oktobarskim salonima, Jesenjim izložbama... Njena dela čuvaju se u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Galeriji 73 u Beogradu, Muzeju Hercegovine u Trebinju, Narodnom muzeju u Kruševcu, Mijagi muzeju u Tokiju, Muzeju savremene umetnosti u Kamakuri, a nalaze se i u mnogim privatnim zbirkama. Skoro 25 godina redovno se reprodukuju kao novogodišnje čestitke Uneska.