EVROPA, SMEŠNA PROVINCIJA AMERIKE: "Novosti" ekskluzivno predstavljaju novu knjigu "Uništiti" Mišela Uelbeka

Prepoznatljiv, a opet drugačiji. Jer sada vrebaju nove opasnosti. Kliše je sličan kao u nekim njegovim ranijim delima: strahovi se preslikavaju na neke buduće predsedničke izbore (ovi će se održati 2027. godine), ali novi predsednik je izdanak tehnokratske birokratije: nije više musliman, kao u romanu "Pokoravanje" iz 2015, kada je u vidokrugu imao ove izbore, koji će se u Francuskoj održati za nekoliko meseci.

Glavnu terorističku brigu ne donose ovoga puta islamisti, već sajber znalci. Čudnim spletom iščitavanja anonimnih poruka preko interneta i upoređivanjem geometrijskih oblika, put atentata vodi i do ostrva u blizini Hvara!

Sa svojstvenom neverovatnom lakoćom vođenja naracije, na više od 730 stranica, Uelbek spaja donekle nespojivo, prati paralelne priče terorizma i porodičnu dramu zasnovanu na nedostatku afektivnosti, ali istovremeno ispisuje i elož geografskim lepotama Francuske i vraća veru u izgubljenu ljubav. Iznad svega, postavlja pitanje usamljenog čoveka.

Zaplet svoje nove knjige kroji oko izvesnog Pola Rezona, savetnika ministra ekonomije i finansija Brina Žiža. Ovaj lik romaneskno, neodoljivo podseća na aktuelnog ministra Brina le Mera, koji je Uelbeku svojevremeno pomogao da telo svog preminulog psa prebaci iz Irske na groblje životinja nedaleko od Pariza, što mu je on upamtio kao veliku uslugu. Uopšte, Uelbek, manirom velikom spisateljskog majstora, vešto prepliće činjenice i imaginaciju.

Aktuelni predsednik tako je na vlasti sve do 2027, što ostavlja prostora za pretpostavku da je Makronu anticipativno "produžio" mandat za još pet godina. Ulazi i u domen natprirodnog. Samo su 2017. i 2027. prosti brojevi u svim izbornim godinama Francuske Pete republike, što bi moglo da znači i nevolje u tim izbornim ciklusima.

U nekim momentima je i nesvesno vidovit, opisuje teško stanje štićenika staračkih domova, što je baš u ovo vreme, samo nekoliko dana posle izlaska njegove knjige, drugim kanalima, postalo jedna od glavnih tema u francuskoj javnosti. Sistem se drži na humanosti pojedinaca.

U Uelbekovoj novoj knjizi, pripadnici obaveštajne službe pokušavaju da razreše problem pojavljivanja tajnih poruka u kojima informatički napadi prethode realnim atentatima. Grupa vrsnih hakera ministru virtualno odseca glavu, raznet je kineski trgovački brod na putu između Šangaja i Roterdama, zapaljena banka sperme u Danskoj, stradalo je petsto migranata u pogođenom izbegličkom brodu.

Ko izvodi napade? Ultralevičari? Katolički integristi? Satanisti? Nova "eko-fašistička ideologija"? Enigma je nerazrešiva. Trgovačke brodove sada prati vojska ili ih navode satelitima, bez posade. Iz straha, berze napuštaju internet i vraćaju se telefonima i faksevima. Internet služi za "skidanje porno filmova i vređanje drugih bez rizika". U takvom svetu, sredstva za napad se mnogo brže razvijaju od sredstava za odbranu.

Rezonov otac, koji je takođe radio u obaveštajnoj službi, doživljava moždani udar i zapada u vegetativno stanje, odakle se razvijaju komplikovani porodični odnosi. U njima ima dosta otuđenosti, pojavljuje se tema eutanazije, ali i savremene udaljenosti braće i sestara koje zbližava nevolja.

Knjiga prati period sličan današnjem, nekoliko meseci pred izbore, ali u sledećem ciklusu. Levica je svedena na statističku grešku. Krajnje desničare iz Nacionalnog okupljanja više ne predvodi Marin le Pen, već mladi i uspešni izdanak stranačkog kadra, koga ona podržava iz senke. Stari Le Pen je i dalje živ i ima 99 godina. Za novog kandidata glasaju oni okrenuti porodici i religiji. Glavna bitka vodi se između njega i predsednikovog pulena, televizijskog voditelja Banžamena Sarfatija iz domena rijalitija, koji iz pozadine ima punu podršku uspešnog ministra Brina Žiža. A Pol Rezon savetuje usamljenog ministra, pokušava da razreši enigmu pretećih poruka i da se privikne na novu situaciju nepokretnog oca oko koga se u unutrašnjosti Francuske, na posedu oko polja vinograda, okuplja familija. Za to vreme, život oko njega plete zamku.

Uelbek ostaje majstor provokacije, sve do slučajnih incestoidnih odnosa pod okriljem mraka. Seks igra važnu ulogu u vezivnom tkivu ovog romana. Katkada odsutan godinama, nekada učestalo prisutan. Atmosfera na trenutke nabijena erotikom, ali i melanholičnim notama. Provokativan je i oko vere:

- Da Bog zaista postoji, mogao je dati više naznaka svojih stavova. Bog je bio veoma loš u komunikaciji; takav stepen amaterizma ne bi bio dozvoljen u profesionalnom okruženju.

Pojavljuje se i nova, anglosaksonska religija, "ne baš sekta, više nešto što počiva na mirisnim uljima", u kojoj se stvara pomodna ravnoteža između ženskog i muškog boga, i kojoj se priklanja veliki broj zaposlenih u ministarstvu.

Tek nekoliko reči o muslimanima. Ipak, primećuje da ih ima "mnogo, previše na ulicama", u Božoleu, i čitavoj Francuskoj, sa putnim znakovima koji upućuju na džamije, čak i u malim mestima. U tim naseljima, žene nose nikabe, muškarci su odeveni po salafističkoj modi. Podseća da je policija bila miljenik nacije posle terorističkih atentata protekle decenije. Odaje, međutim, i priznanje odnosu muslimana prema porodici, primećujući da se u staračkim domovima nalaze uglavnom samo Francuzi, "a malo ili nimalo Magrebljani, jer je kod njih jaka solidarnost između generacija." Rasna mržnja dosegla je u Evropi neslućene razmere. Učestali su napadi na migrante.

- Moderne zemlje, kao što su Japan ili Koreja, orijentišu se ka veštačkoj reprodukciji, dok tehnički manje napredne zemlje, poput onih u Zapadnoj Evropi, posežu za imigracijom. U oba slučaja, ostvaruje se cilj kapitalizma: lagano ali kontinuirano povećanje svetske populacije koja omogućuje da se ostvare ciljevi privrednog rasta i investitorima obezbedi odgovarajući prihod - kaže Uelbek.

Ispisuje i socijalnu razglednicu Francuske. Privreda je razvijena, čak u domenu luksuznih automobila prevazilazi nemačku privredu, ali je nezaposlenost velika, a u multinacionalnim kompanijama odnos prema zaposlenima je na ivici robovlasništva. Javne službe su napustile ruralne krajeve, medicinska pokrivenost u nekima od njih je na nivou afričkih država.

Odvojenost među bračnim parovima, osim retkih izuzetaka, još jedan je lajtmotiv novog Uelbekovog romana. Oni više ne samo da ne dele postelju ili bankovni račun, već ni istu pregradu u frižideru. Poboljšanje uslova života ide u paru sa pomanjkanjem razloga da se živi, naročito da se živi zajedno. Vegani i aseksualna bića se umnožavaju. Seksualna zadovoljstva, u višim slojevima društva, zamenjuju joga i transcedentalna meditacija. Brak se najčešće održava oko određenog projekta, deca više nisu dovoljna da ga spasu, "čak doprinose tome da se rasturi".

Iako je prošlo malo vremena od današnjih dana, tehnologija je znatno uznapredovala, dotle da može da izmeni DNK već osuđene osobe. Izmišljen je novi sistem "pet skenera" za utvrđivanje bolesti. Pa ipak, nije svemoguć.

Politika gubi realnu vlast u odnosu na društvene lobije. Evropa je postala daleka i ostarela, depresivna i pomalo smešna provincija SAD. Zanemaruju se evropske direktive, raste privredni protekcionizam nauštrb slobodne razmene. Kinezima opada izvoz. Ekonomski rivalitet je zamenio vojni.

Ima i konkretnih političkih reformi, poput ukidanja premijera, po američkom sistemu. To je, u neku ruku, "postdemokratski" proces.

- Demokratija je mrtva kao sistem, postala je previše spora i teška - kaže Uelbek.

Novi kućni ljubimci, piše autor, postali su otrovni paukovi.

Priča je to o iskrenosti prema sebi i drugima tek kada zapadnu u komu, generaciji pedesetogodišnjaka koji gube roditelje, sintetičkoj ishrani i reinkaranciji, alkoholu koji anestezira na kratke staze, prostitutkama koje vraćaju u život i "seksualnom odnosu" između Nemačke i Francuske. Sve je propraćeno skicama giljotine i transrodnih mitoloških bića, geografskim kartama i planovima i mističnim crtežima.

Začini štiva su i "lada niva" iz sedamdesetih koja pali "iz prve", najava abolicije lakih droga, dok se duvanu definitivno crno piše, implanti kao opsesija zubara, vozovi koji tutnje trista na sat s utiskom imobilisanog pada u apstraktni prostor i preveliki egoizam modernog čoveka. Mnogi ljudi su zaglupeli. U očima stranaca, Francuzi su tužni.

Etiketiranje radi bezbednosti postalo je "kvazifašistička norma" u najmanjem kutku svakodnevnog života. Amerika je manje-više izgubila "neoprezno započetu partiju" protiv Kine. Sve je veća odvojenost političara od običnih ljudi.

Ima tu i referenci na "Nirvanu", "Matriks" i "Gospodara prstenova", trgovce genetskim materijalom, bele žene koje veštačkom oplodnjom sopstvenim izborom dobijaju crnu decu "da bi pokazale nezavisnost duha i antikonformizam", s pametnom decom koja "inteligenciju nisu nasledila od majke". Nije Uelbek zaboravio ni da se podsmehne Bernaru Kušneru, dok je Žaka Širaka nazvao čistim demagogom i oportunistom.

Tu su i jedan Slovenac na aerodromu u Kongu koji radi za EU, zgodne crnkinje, aktivnosti "crnih blokova" i antieutanazijski pokret Teodora Kačinjskog: pravi razlog za eutanaziju je to "što više ne podnosimo stare". Video-konferencije su postale stvarnost, kao i pregrevanje planete, sa sunčanjem u martu.

Uelbek podseća i da je romantizam rođen na severu Nemačke, skreće pažnju na to da život ne podnosi rešenja na duge staze, da su odnosi između majke i kćerke komplikovani, naročito ako je kćerka lepa, a da je dobra laž ona u koju i sami poverujemo.

- Žene u principu celog života žive u iluziji da su intuitivne i nadarene za laganje, za razliku od muškaraca. To je ponekad tačno, ali mnogo ređe nego što se veruje - kaže Uelbek.

Ljudski život kod njega predstavlja sukcesiju administrativnih i tehničkih poteškoća, presečenih medicinskim problemima. Što više odgovornosti imamo, to smo usamljeniji, uz mrežu 5G koja tu usamljenost podstiče. Ponovo je pokazao svoje široko znanje i opsednust vinima i dočarao kako hladan čovek sticajem okolnosti može da preraste u emotivno biće. Ipak:

- Slika koju ostavimo prvi put u očima voljenog bića prevlada u odnosu na sve ostalo što postanemo.

Fotografije usreće ili rasplaču, a da unapred ne znamo šta će učiniti, dok je vraćanje ka mladosti znak da smo promašili život. Želimo ono što drugi žele po sistemu imitiranja. Jedino što život čoveka, po Uelbeku, čini smislenim jesu erekcija, čitanje i mogućnost da se mirno posmatra uznemirenost lišća na vetru.

Uz političke zaplete i porodične spletke, pravne i medicinske izraze, pomaljaju se intermeca opisa prirode u brehtovskom maniru:

- Nebo je nisko, sivo, zbijeno. Svetlost kao da ne dolazi odozgo, već sa snežnog pokrova koji prekriva tlo; neumoljivo slabi, bez sumnje pada veče. Pločice mraza se kristališu, grane drveća su hrskave. Pahulje kovitlaju među ljudima koji prolaze jedni pored drugih a da se ne vide, lica otvrdnulih i naboranih, lude tačke svetlosti igraju u njihovim očima.

Sve je propraćeno redovnim košmarima u snovima, sa smrzavanjem u vozu u Poljskoj, sjurivanjem liftom šezdezeset spratova ispod zemlje ili penjenjem skelama nebu pod oblake, ubilačkim izbacivanjem iz autobusa u pokretu, učenjem letenja iznad južne Bavarske, zaljubljivanjem siromašnog proletera u austrijsku učiteljicu koja mu neće postati ljubavnica, blatnjavim ulicama Pariza, ženama egzibicionistkinjama i čovekom svetski poznatim, ali se ne zna se zbog čega.

Uelbek podseća da je usporavanje i uništavanje Zapada progresivno, od sedamdesetih. Cilj terorista je da unište moderni svet kakvim ga znamo, zbog čega "nisu baš u krivu". Tumori koji uništavaju ljudska bića. Uništiti sve ono što je neophodno i ljudsko. Otuda, zasigurno, i naslov.

Ovejava pesimizam. Prvobitni greh hrišćanstva je nada, kaže, i dodaje da hrišćani imaju problem s apsurdom i odlučnošću. Parovi kojima ide dobro ne vole da se bave onima kojima ide loše, baš kao ni zdravi sa bolesnima. Ljubomora umirućih prema živima. Ljudski vek se ne meri godinama koje smo preživeli, već onima koje su ostale pred nama. Može li čovek da se zaljubi sa 65 godina?

Uelbekova knjiga je susret sa smrću. Naša sopstvena smrt se ne tiče nas, već naših bližnjih. Čovekov život ne pripada njemu samom, već onima koji ga vole.

Istovremeno, zagovara zaustavljanje robotizacije i uberizacije. Dok se nekada cenilo vreme odmora, sada je ispunjenost u radu. Svet, kakav ne bi trebalo da bude. Ali, drugi nemamo. Najčešće se živi bez rezona. A život se odvija normalno. Ni reči o pandemiji. Valjda je do tada prošla...