"ONAMO NAMO" MEĐU SUBOTIČANIMA: U SKC "Sveti Sava" predstavljena nova knjiga Matije Bećkovića u izdanju Kompanije "Novosti"
DVORANA zadužbine Dušana Radića u Subotici pre dve večeri bila je tesna da primi sve one koji su želeli da čuju stihove i večne pouke književnika i akademika Matije Bećkovića i predstavljanje njegovog novog dela "Onamo namo - portreti i pesme" u izdanju Kompanije "Novosti".
Dvorana bila tesna za sve zainteresovane, Foto J. Lemajić
Kako je promocija pesničkih portreta, poslednjeg dela troknjižja kome su prethodili "100 mojih portreta" i "Mojih 80", deo "Svetosavske nedelje", koju već tri decenije organizuje Srpski kulturni centar "Sveti Sava", književno veče počelo je čuvenom "Pričom o Svetom Savi". Potom je publika netremice slušala poemu "Senta", "Lovćen", "Pesnik", "Poljubac i 30 srebrnjaka", "Avakum", "Mojkovačka bitka"...
- Po tradiciji, moja knjiga je predstavljena na "Svetosavskoj nedelje", na jednom od najlepših i najotmenijih mesta koje imamo. Rođen sam nedaleko odavde, u Senti, i ova knjiga "Onamo namo" počinje poemom o Senti a završava se poemom "Onamo namo" - ističe Bećković. - U njoj su portreti mojih prijatelja, ljudi koji su obeležili moj život i to je neka vrsta autobiografije o drugima. Najveća sreća mog života su ljudi sa kojima sam živeo. Većina njih više nije sa nama a postoji čitava jedna usmena književnost koja nije zabeležena, pogotovo u današnje vreme kada se književnost odmakla od života i ljudi. Publika se uželela istine iz stvarnog života, popularni su memoari i svedočenja, dosta im je bilo izmišljanja i fantazije.
Tako su Subotičani slušali o Branku Miljkoviću, Jovanu Dučiću, Stanislavu Vinaveru, Svetom Justinu Popoviću, Lazi Kostiću... Poezija se, po njegovim rečima, i dalje trudi da vrati ljubav i veru među ljude.
- Ona ne može ni nastati drugačije nego iz ljubavi. Mržnja je sama po sebi laž. Mrzimo samo one u kojima prepoznajemo svoje osobine. Lakše nam je da mrzimo druge nego sebe - poručuje naš najveći živi književnik.
Foto J. Lemajić
ČITAOCI SU NAJVAŽNIJI
IAKO se često može čuti da smo se otuđili od knjige, subotički ljubitelji pisane reči su to i ovoga puta demantovali.
- Subotičkoj publici se vredi obraćati. Čitaoci su najvažniji. Stalno se govori da se više piše nego čita, ali na ovakvim mestima se vidi da takva priča nije tačna, da ne samo što ljudi čitaju, nego osećaju svako mesto - smatra akademik.