KNJIŽEVNA KRITIKA: Autobiografija o drugima

Najpribližnije određenje te knjige sadržano je u elektronskom opisu izdavača. Reč je o svojevrsnoj autobiografiji o drugima. No, ta autobiografija o drugima veoma je kompleksna iz nekoliko razloga.

Iz kojih?

Najpre, reč je o vrlo slojevitom delu koje se sastoji od autorkinih intimnih zapisa o ljudima koji su na različite, a opet slične načine obeležili njen život. Pored njih, koji, naravno, u potpunosti daju lirski i setni ton ovom štivu, nalaze se brojna dokumenta - posvete pisaca na poklonjenim knjigama, pisma, telegrami, fotografije.

Ono što je za sve te ljude zajedničko jeste - da su oni iz sveta umetnosti, književnosti i muzike pre svega, da su, samim tim visokoosetljivi, da su neobični.

Ono što je za sve njih zajedničko jeste - da su voleli Lidiju i da je ona volela njih.

Ono što je većini zajedničko - uglavnom više nisu među nama.

To je jedan sloj knjige.

Drugi je vezan za autorkino detinjstvo najpre, ali i za sam fenomen detinjstva kao izuzetno značajnog, zapravo najznačajnijeg perioda u čovekovom životu iz kojeg kasnije proizlazi sve što staje u bivanje jedne ličnosti.

Na osnovu samo ove knjige o tome bi se mogla napisati cela naučna studija - jer je nekoliko njenih junaka praćeno još od tog perioda, a ishodi njihovih sudbina u vezi su s njim.

Ta detinjstva u najprisnijoj su sprezi sa jednim povlašćenim prostorom i vremenom, s jednom velikom cvetnom baštom, šarenom, mirisnom, punom ljubavi i radosti, punom književnosti - čiji je glavni junak, pored crvenokose devojčice, čarobnjak, čovek s nosom

- Lidijin tata, a veliki srpski pisac Danilo Nikolić.

Ova knjiga je zato i specifičan roman o odrastanju i knjiga o ljubavima. Iako su one bile srećne, neke od njih su se završile. Saznanje o tome, kao i iščitavanje pojedinih biografija o drugima, sadržanim u ovoj knjizi - obnavljaju nam ona viša, a nevoljena znanja - da ništa nije večno, da ima svoje trajanje, kao sam ljudski vek - nekad kraći, nekad malo duži, i da tom zakonu, možda, ipak ne podležu, ili ne bar sasvim, dela ljudskog duha - što može biti izvesna uteha. U ovoj knjizi to naslućujemo čitajući i stihove pojedinih znamenitih pesnika - za decu uglavnom, ali i za odrasle, kao i prisećanja na značajna muzičke opuse, na primer "Ekaterine Velike".

Ova knjiga istovremeno je izuzetno pouzdana istorija dva perioda i dva društva.

Raspon prvog perioda je od 1960. do 1990. godine.

Drugi je od 1990. do danas.

Na osnovu činjenica koje pripadaju kulturnom životu - medijskih institucija, izdavaštva, života knjiga, manifestacija, književnih nagrada, urednika i pisaca, u prilici smo da napravimo poređenje nekad i sad - kako to čini i sama autorka - i da, u svemu tome, dobro odredimo današnje mesto kulture u društvenim okvirima.

Ova knjiga istovremeno je neobična, a pouzdana istorija savremene srpske književnosti, s posebnim poglavljem o književnosti za decu, baš onakvim kakvog nema ni u jednom udžbeniku, a, sigurna sam, ni u profesorskim beleškama.

Eto, takva je knjiga Lidije Nikolić, "Sećanja". Bez bilo kakve autorske namere da bude didaktična, uči nas o svemu što je važno, iz čiste ljubavi. Po tome je najbliža životnoj i književnoj poetici svoga oca - Danila Nikolića.