MRŽNJA PREMA SVEMU SRPSKOM: Hajka crnogorskih nacionalista na pisca Milutina Mićovića

Predsednik žirija, prof. dr Siniša Jelušić, reagovao je na upućene kritike ističući da "mnoštvo paškvila, koje u odsustvu ozbiljnog mišljenja, ispunjenih floskulama o fašizmu i kleronacionalizmu, najpre svedoče o potpunom nedostatku sposobnosti tumačenja teksta, posebno kod onih obuzetih paranoičnim animozitetom na sam pomen atributa srpski":

- Uz to, ne bi li crnogorsku javnost trebalo da zabrine potpuni nedostatak samostalnog kritičkog prosuđivanja kod potpisnika protestne peticije, s obzirom na njihov beslovesni sled još beslovesnijih PEN inicijatora, od kojih, uveren sam, nagrađenu knjigu Milutina Mićovića "Luče u tami Crne Gore" jedva da je iko video, prelistao a kamoli pročitao!

Prof. Jelušić dodaje da ako ostavimo po strani kliničku (psihološku) uslovljenost kritike, pokazuje se belodanim da tzv. kritičari predviđaju polazno, hermeneutičko pravilo za koje već znaju i talentovaniji osnovci: da se tekst svagda ima tumačiti u kontekstu celine, a nipošto na osnovu "kako mi se dopada" tendenciozno izdvojenih iskaza ili upućivanja na autorova familijarna srodstva (brat, sestra, baba...sic!).

- Ovo konkretno znači da su teorijski neupućeni negatori dodeljene nagrade, namerno prećutali delove knjige u kojima se izlaže autorovo temeljno polazište, čija je funkcija u preciziranom razumevanju značenja onih iskaza (zaključaka) koji su mogli duboko povrediti njihova, tako "iskrena patriotska osećanja". A reč je o tome da kontekst (koji nije slučajno kod njih izostavljen) upravo izdvaja i glorifikuje Crnogorce, tvoreći njihovu, ako Puškinovu odu Crnogorcima izuzmemo, do sada najuzvišeniju apoteozu - navodi profesor Jelušić.

Predsednik žirija dalje konstatuje da nema spora da je Mićović dosledno interpretirao jedno od kulturološki krucijalnih mesta u "Gorskom vijencu", zbog kojih su tumači ne manje skromnih mogućnosti od naših inicijatora/potpisnika peticije, Njegošu i Ivi Andriću, pridali sasvim privilegovano mesto na listi genocidnih autora (sic!), koju je sačinio niko drugi do Institut za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu.

- Ne proishodi li iz ovoga neveseo zaključak da su beslovesni kritičari knjige i potpisnici peticije, verujem nenamerno, u stvari podržali mračnu odrednicu o Njegošu kao genocidnom pesniku, koju jamačno podržavaju i njeni PEN inspiratori, ali se to ne usuđuju javno da izgovore. Niste li dragi inicijatori i potpisnici, trebalo da peticiju usmerite na adresu Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, jer su najveće ime crnogorske kulture najdublje povredili takvim svrstavanjem, a time i sve vas koji se pravim Crnogorcima, uprkos takvoj samonegaciji, hoćete zvati?

Za pesnikinju Savu Radulović je zanimljivo kolika se magla podigla nad Crnom Gorom, otkad je nagrada "Miroslavljevo jevanđelje" otišla u ruke književnika Milutina Mićovića.

- Mićović je osuđen, pre nego što je dobio šansu da se objasni, mada delo samo govori za obojicu. Osuđen kao mrzitelj zemlje u kojoj živi, on koji je sve pisao iz najveće ljubavi prema njoj. Samo što on kao razočarani sin prema svojoj majci Crnoj Gori, na svoj način razgovara sa njom, pa i kad je kritikuje, kao da joj savet daje, i kad preti kao da je poziva na preobraćanje, kad je proteruje on joj se vraća, i kad je ruži tad je najviše voli - primećuje Radulovićeva. - Ovim delom, kojim je sačuvao onu istinsku, Njegoševsku, pravoslavnu Crnu Goru, misija Milutina Mićovića je zaokružena i, hvala Bogu, nagrađena, što je i prirodan tok. Sasvim sam sigurna da će "Luče" daleko dobaciti.

NEDOPUSTIVI ZVUK PRAVOSLAVNOG

DODELU nagrade Mićoviću neki čitaoci ocenjuju kao antipatriotski, nedomoljubivi čin. Čim su se suočili sa malo složenijim i kompleksnijim, metaforičkim tekstom ovog autora, moć čitanja, razumevanja i tumačenja se izgubila, ocenjuje pesnik Radomir Uljarević.

- Milutinovi opominjući, izrazito rodoljubivi stihovi i rečenice, uznemiruju one čitaoce koji imaju razvijen smisao, da ne kažem sluh, za fašizam, koji slušaju i veruju u ono što im se pod firmom antifašizma servira kao rodoljublje. Takvi su ti sluhisti - rodoljublje ima taj nedopustivi prizvuk hrišćanskog, pravoslavnog, srpskog, u sebi. Nedopustivi prizvuk hrišćanskog, pravoslavnog, srpskog, u sebi ima i sam naziv nagrade. A Milutin neguje upravo taj nedopustivi prizvuk u tami Crne Gore.