DIVNA SARADNJA SA FILHARMONIJOM: Dirigent iz Španije DŽaume Santonja povodom svog prvog nastupa u srpskoj prestonici, na Kolarcu

Prvi koncert posle praznične pauze, uz nastup pijanističke zvezde Korobejnikova, obeležilo je i predstavljanje mladog i perspektivnog španskog dirigenta Džaumea Santonje.

Nekadašnji perkusionista, danas traženo dirigentsko ime, orkestar Beogradske filharmonije proveo je kroz repertoar koji je otvorilo "Ostrvo smrti" Rahmanjinova a zatvorila Prva simfonija Sibelijusa, dok je centralni deo pripao izvođenju Koncerta br. 2 za klavir i orkestar Šostakoviča.

- Program je veoma zanimljiv, kompozicije Rahmanjinova i Šostakoviča, iako nastale na istom tlu, posve su međusobno različite - kaže za "Novosti" mladi maestro.

- Tu je najpre poznata simfonijska poema Rahmanjinova inspirisana istoimenom čuvenom slikom Beklinga, "Ostrvo mrtvih", a potom Šostakovič, uvek tako dramatičan i dubok, ali kako je ovaj koncert pisao za sina ovoga puta on je i duboko ličan, i nežan, ne pretežak, iskren - iako kod njega nikada ne izostaje bar dvostruka poruka, još poneki sloj značenja, i virtuozan i vrlo dirljiv... Svakako, reč je o dva remek-dela, drugačija, posebna, ali koja su se nešla u ravnoteži. Sve to, dopunjeno poznatom Sibelijusovom simfonijom.

Dirigent koji se prvi put obreo u Beogradu, za našu filharmoniju čuo je ranije, a od kolega iz Španije naslušao se i o divnoj saradnji sa beogradskim muzičarima, a posle zajedničkih proba otkrio je da je prezadovoljan njihovim nivoom izvođenja.

Izuzetno se radovao beogradskom nastupu i zbog činjenice da je klasična muzika, kao i svaka druga, utihnula širom Evrope i sveta, jer su koncertne dvorane usled pandemijskih mera praktično prazne, ili potpuno zatvorene. Neretko im se, kako veli, dešava da sviraju za tek nekolicinu slušalaca ili samo za prenos preko interneta, odnosno za snimak koncerta.

- Svi smo preumorni i od pandemije i od predugog zatvaranja, neizmerna je radost zajedničkog muziciranja - navodi gost iz Španije.

Liga šampiona

KADA govori o dirigentima kojima se divi i na koje se ugleda, Santonja ističe da je nemoguće tek jednog od njih izdvojiti i označiti kao najboljeg, makar ne u svemu:

- Nijedan nije perfektan u svemu, ali iz te neprikosnovene "lige šampiona" imam, kao i sve kolege, svoje heroje i idole: tu je nezaobilazan maestro Gergijev, ovde toliko voljeni Mehta, zatim Sajmon Retl...