FIGURU BRATA I OCA U ŽIVOTU UVEK TRAŽIŠ: Andrija Kuzmanović o seriji "Složna braća – the next đeneration", filmovima...

Ime za ovu rolu izabrao je sam Kuzmanović kao omaž Draganu Dakoviću Drdi, bivšem fudbaleru poznatom po boemiji, koji je mlade glumce učio da jure za krpenjačom u "Montevideu". Razbarušeni član Beogradskog dramskog pozorišta, u kojem je počeo svoju scensku iluziju, sretao se i sa istorijskim junacima - Stankom Pletikosićem u "Senkama nad Balkanom", Jelenkovićem u "Švindlerima", mladim Jašom Tomićem u "Imenu naroda"... Savremenije likove dočarava u serijama "Šetnja sa lavom", čije je snimanje u toku, i "Složna braća - The Next Đeneration", koju pratimo na Superstar TV i Prvoj.

Scenario nastavka kultnog serijala potpisuju dr Nele Karajlić i Srđan Janković, režiju Milorad Milinković, a mladi miljenik publike oživeo je lik Gileta, koji je naslednik loze Zorana Valute, odnosno Zorana Cvijanovića.

- Velika mi je čast da igram u nečemu što sam mnogo voleo kao klinac. Bez obzira što sam bio mali, shvatao sam taj humor. Mislim da svako ko se bavi ovim poslom, a da je pratio tu seriju, oseća veliku radost jer "Složna braća" su brend koji je stvarno veoma uspešan.

Nemam bojazan zbog te prve sezone, jer je nastala u drugo vreme. Nekada su bili drugačiji fudbal i košarka, pa i filmovi i serije, a imali smo fenomenalne igače i glumce, kao što ih imamo danas - kaže za "TV novosti" Andrija Kuzmanović.

Gile je Beograđanin koji sarađuje sa čovekom iz Republike Srpske, koga igra Radoslav Milenković. U prvoj epizodi vaši junaci su u potrazi za koferom sa 7G mrežom, a za čime ste kao glumci tragali?

- U seriji "Složna braća" tragamo za svačim. U prvoj epizodi meta potrage je bila 7G mreža. Igramo se, naravno, aktuelnim temama i trudimo se da sve što je trenutno važno predstavimo kroz šaljivu prizmu. Nadam se da smo uspeli, čak i verujem da jesmo. Fenomenalno mi je bilo to što sam bio u paru sa Raletom Milenkovićem, koga smatram velikim glumcem. On je veoma bitan glumac i u svojoj i u drugim generacijama, jer je profesor i vrhunski intelektualac. Mnogo sam naučio od njega na snimanju. Rastao sam uz velikane ovog glumišta, non-stop sam po setovima i svašta sam uspeo da "pokupim" do sada. Mnogo mi je drago što sam ovom prilikom radio sa Raletom, Neletom i Debelim, koji je jedan od mojih omiljenih reditelja. Obožavam ga zato što sa lakoćom prolazi kroz snimanje, ne opterećuje nas previše, voli glumce i pušta nas da radimo ono što najbolje znamo, a to je da glumimo.

Koji deo sebe ste uneli u Gileta? Po čemu ste slični, a po čemu se razlikujete?

- Rekao sam Neletu Karajliću, pošto je sve likove izvlačio iz svog života, da se nadam da sam "Gile šampion, izraziti favorit", što je potvrdio. Kod njega su šega i komika uvek u prvom planu, pa ne znam da li se šalio. I Gile i ja navijamo za Partizan, a on je u liftu ispisao grafit PFC sa potpisom Gile zvani Šampion, pa neka bude da je taj. Gile se bavi svačim, šta god je kome potrebno, eksport, import, papiri, dokumenta, kola... Ima ilegalno-legalni biznis, i kod njega sve dolazi u obzir, jer šta ima dobru tržišnu vrednost - naći će i kupca. Da sam biznismen, imao bih njegovu brzinu, ali sigurno se ne bih oblačio kao on. Cele prošle godine nosio sam lude kostime, i u "Tomi" i u "Složnoj braći". U "Zlatnom dečku" je svedenije, ali očigledno je da me kostimografi vide kao malo pomerenog, izmeštenog, što mi je u redu. Pokušavam da to donesem svaki put.

Nastavak kultnog serijala "Složna braća" bavi se odnosima naroda s prostora bivše Jugoslavije. Kako vi gledate na to?

- Mislim da je u svim bivšim republikama stanje isto. Naravno, različiti smo po veri, po dijalektu ili izgovoru, ali sve ostale životne teme iste su u celom regionu. To je taj Balkan, to bure baruta o kojem uvek može da se priča, koje je neiscrpni predmet drama i svega što izlazi danas. Pokušali smo da ceo Balkan, i odnose i sve drugo, ismejemo na zdrav način. Pogledajte samo nas, kakvi smo kada nastanu neke poplave, kada nestane struje. Onda smo svi kul, onda se svi družimo, onda je sve super. A kada imamo struju i poplave nas ne ugrožavaju, onda stignemo i da se posvađamo, čak i da zaboravimo bližnjeg svog. Voleo bih da naučimo da živimo zajedno bez problema.

Koliko je izazovno raditi novu humorističku seriju, pogotovo sa takvom temom?

- Kada sam bio mlađi, imali smo mnogo lepih tema u medijima. Sada je sve - ovaj ubio porodicu, onaj u školu doneo bombu, sinoć uhvatili toliko i toliko pijanih za volanom...

Jasno mi je da to mora da postoji, ali da li je neko osvojio nešto na šahovskom turniru?

Imali smo divne šahiste. Da li je neko od mladih naučnika koje imamo postao najbolji u Evropi, osvojio neku medalju, dobio neku stipendiju? Svedeni smo na ružne vesti, i kada god uključim televizor, čujem šta je loše. Nikada nisam čuo šta se dobro desilo tog dana. Zato mislim da ovakve serije moraju da nađu put do publike. Ako budemo samo crni, postaćemo ništa. Veliko crno je ništa. Nadam se da će biti više ovakvih serija i ovako dobrih serija.

Više od milion u bioskopima i preko dva miliona gledalaca na RTS uživalo je u priči o boemu narodne muzike. Šta je "Tomu" napravilo fenomenom?

- Emocija koja nije usiljena, nije veštački tražena, nego međuljudska. Znate priču o tome da nema više dobrih kafana, da nema više dobrih filmova, i da nam mnogo toga još nedostaje... Ne, mislim da su se ljudi promenili. Kada pričamo o nečemu takvom, svi moramo da se zapitamo koliko smo danas ispravni i koliko očekujemo neko bolje sutra, ali prvo od sebe, a kasnije od drugog. Mislim da i dalje postoje fenomenalne kafane, fenomenalni filmovi koji nisu još urađeni, ali mi moramo da budemo pravi.

O kojoj emociji je reč - tuga, ljubav, očajanje?

- To je mešavina emocija, i mora da bude takav miks. Tuga dođe, zatim ide uteha, pa posle utehe empatija prijatelja i drugih ljudi u tvojoj okolini, pa kasnije ide i sreća kada uspeju da te uteše. Tuga bez sreće ne ide, kao što ne ide crno bez belog. Ako budemo crni non-stop, ako nema belih detalja, mi ćemo postati crni film, a to je ništa. Mora da bude makar crno-belo, ako nije kolor.

Kakav je menadžer Čaki iz "Zlatnog dečka"? Kakve veze ima sa glavnim junakom, koga tumači Denis Murić?

- Časlav, poznatiji kao Čaki, menadžer je turbulentnog života. Nema sređen privatni život, kocka se, ranije je i mnogo pio, ali stalno pokušava da se vrati u igru. Našao je zlatnog dečaka - Denisa Markovića, dobrog fudbalera koga sputava nedisciplina. Čaki je njemu nešto između brata i oca, a tu figuru u životu uvek tražiš. Kao što stariji traže mlađeg ortaka kako bi mu objasnili neke životne dileme, tako i mlađi žele da im stariji budu uzori. Možda Časlav nije neki primer, ali zna šta je dobro. Čaki pokušava Denisa da navede da bude bolji i da ne pravi gluposti jer zna da se sve u životu vrati. Baš zato što zna gde je pao, Čaki želi da Denis što lakše premosti probleme, ali on ne želi uvek da sluša. Čakiju "golden boj" odlazi veoma jeftino, iako je u tom trenutku možda i najskuplji u zemlji. On to zna, ali gori mu pod nogama. Videćemo mnogo momenata u kojima možemo da povučemo paralelu sa današnjicom.

Gledamo vas i kao voditelja kviza "Pogodi mi godine" na novoj televiziji UNA. Kako ste se snašli u toj ulozi?

- Nisam nikada do sada radio živi program, u kome moram da budem na licu mesta šarmantan, a bez pripremljenog teksta. Želeo sam da se oprobam u tim vodama i nadam se da se nisam obrukao. Zapravo sam siguran da se nisam obrukao, a koliko sam šarmantan, interesantan i koliko hvatam pažnju publike, to ćemo da vidimo kada se kviz bude zahuktao. Mislim da smo uradili nešto lepo. Ne znam kada se kod nas nudilo pedeset hiljada evra u jednoj epizodi. Ne znam ni da li će toga biti ponovo, a ljudi su bogami lepo prolazili i mnogi su nam uzeli fine pare.

Šta biste vi uradili sa pedeset hiljada evra?

- Nemam pojma. Gledao bih da odem negde van grada. Uvek preporučujem ljudima da idu izvan vreve kada imaju lovu, jer sam danas jurio parking sat vremena i zato nisam stigao na vreme na ovaj razgovor.