DVA UGLA MONTENEGRA Aleksandar Ćuković za "Novosti": Jedan vidi NJegoša, drugi sve osim NJegoša

Njena današnja moć nije eksplicitna i masovna, ali nije ni okamenjena. Književnost je kao duh iz lampe. Lako je naći uputstvo za lampu, ali šta činiti sa duhom?

Što se Crne Gore tiče, kao i na našem čitavom govornom području, književna scena je šarolika. Međutim, u toj crnogorskoj šarolikosti, sve se zbiva između dva duga pogleda: onog koji je ustremljen ka Njegošu i onog koji vidi sve sem Njegoša. Ono što im je zajedničko jeste da se oba, svaki na svoj način, teško mogu "izdržati".

Ovo u razgovoru, za "Novosti", kaže Aleksandar Ćuković, jedan od najboljih crnogorskih proznih stvaralaca, uz to i politikolog i publicista, odgovarajući na pitanje - šta je danas književnost i gde je u svemu tome Crna Gora. Na pitanje zbog čega prednost daje kratkoj priči, odgovara:

- To je, rekao bih, blagodat nestrpljivosti. Kratka priča je piksel našeg književnog doba.

Ne zbog svoje magične sićušnosti, niti doprinosa mozaiku lica književnosti, već zbog svoje moći da sruši čitavu sliku, da obesmisli ono što svi vide, što im je pred nosem. Snazi kratke priče pokoravaju se svi, bez izuzetka. Čim se nazru konture njenog nukleusa - umire čitav jedan roman! Pisac je tu apsolutno bespomoćan. Ona mu se ruga, a to jeste lepo!

Koje su to priče koje vas "drže u životu"?

- Životvorna je svaka ona priča posle koje se deo nas izmeni. Najinteresantnija su mi, pored svakodnevice naravno, poigravanja temama iz bliže i dalje prošlosti. Politički korektno je "miriti se sa istorijom" i to je neka vrsta imperativa javnog diskursa današnjice, to famozno "suočavanje sa prošlošću" kao mantra. Ja smatram da je lekovito i posvađati se sa istorijom.

Koliko su one privlačne za čitaoce?

- Kratka priča traži informisanog, angažovanog čitaoca, pravog posvećenika. Iziskuje emociju, surovost, katkad dobar stomak i bez izuzetka bujnu maštu. Generalno, epoha kojoj svedočimo ide naruku kratkoj priči, kada je u pitanju forma. S druge strane sve ovo drugo što je nužno za razumevanje kratke priče može napraviti opasan "prekid" u komunikaciji.

I tu, nanovo, sledi povratak priči o duhu.

Legendarni Pero Zubac u recenziji zbirke "Herostratov asistent" beleži da i u vašoj poeziji "pleni tajnovita škrtost u rasipanju reči"...

- Nisam izneverio kratku priču, samo sam se zarad te "škrtosti" otisnuo u poeziju... Sve se to klatilo granicom proze i poezije, u nekom međuprostoru, i bilo je samo pitanje trenutka kada ću redukovati izraz. U pitanju je nagon, potreba. Tako se došlo do "Herostratovog asistenta". Nisam se pokajao.

U vašim delima prisutna je autoironija - da li je to strah od možda negativne reakcije čitalaca?

- Nije u pitanju nikakav strah, već postupak u kom se pisac približava čitaocu, a da mu se ne dodvorava. U krajnjem, autoironija je i stvar dobrog ukusa i pristojnosti, neka vrsta zdravog i lekovitog odnosa prema temi koju obrađujem.

Jednom prilikom ste izjavili da bi sa velikim Dobricom Ćosićem pričali o svemu osim o književnosti. Zašto?

- Sumnjam da bi sa ličnošću takvog formata i iskustva bilo lako pretrčati ono što, po svojoj suštini, ne pripada književnosti ili pak predstavlja neku vrstu njenog predvorja.

Tvrdim da je u Ćosićevom slučaju ono podjednako zanimljivo, ako ne i zanimljivije od onog što je smestio u sami roman koji mu jeste životno opredeljenje. Kao što sam ubeđen da nam dosta toga nije otkrio, siguran sam i da veći deo onoga što jeste nismo razumeli na pravi način. U tom razgovoru, njegovi dnevnici i eseji svakako bi poslužili kao glavna agenda. Politikolog, sociolog literature i kulturolog svakako bi preglasali književnika.

Spomenuli ste dnevnik. U jednoj pesmi kažete da što duže vodite dnevnik, sve teže možete da se snađete u sopstvenoj prošlosti...

Tako je. Treba biti strpljiv, pedantan i istrajan u gubljenju samoga sebe. U tom poslu istrajavam relativno dugo. Prvog januara će se navršiti punih 17 godina. Razmišljati o dnevniku, razumeti fenomen dnevnika nemoguće je bez Ćosićevih dnevničkih zapisa, Andrićevog antidnevnika i Vuksanovićevog danonoćnika. U tom trouglu treba tražiti smisao tom (be)smislenom poslu.

Objavljene knjige

ĆUKOVIĆ je do sada objavio knjige "Sporedni poredak", "Omča", "Konture korizonta", "Kad skidaju krila", "Pisac u kupatilu", "Vrijeme riječi -Udruženje književnika Crne Gore od 1946. do 2020. godine" i "Herostratov asistent". Dobitnik je književnih nagrada "Miodrag Ćupić", "Mirko Banjević", "Vidovdanska povelja", kao i nagrade za najbolju kratku priču na "Podgorica art festivalu".