MOJA EKOLOGIJA JE FILOZOFSKA, NIJE POLITIZOVANA: Božidar Boža Mandić o umetnosti i izložbi u Modernoj galeriji u LJubljani

Ovo, za "Novosti", priča Božidar Boža Mandić, osnivač "Porodice bistrih potoka" i festivala "Šumes", avangardni stvaralac potekao sa novosadske scene sedamdesetih godina prošlog veka, autor 25 knjiga, koji je održao više od 300 tribina o zaštiti prirode.

U opoziciji i sa brzim, elektornskim sredstvima savremene komunikacije, jer se ne služi mejlovima, Mandić je dogovore sa kustoskinjom Bojanom Piškur iz ljubaljanske Moderne galerije (MG+MSUM), oko izložbe na kojoj se njegovi radovi trenutno nalaze uz dela legendarnog Marka Pogačnika, obavljao starinski - preko pisama. Reč je o grupnoj postavci nazvanoj "Bez ishoda", otvorenoj 3. decembra, koja se bavi "hitnim pitanjima životne sredine sadašnjice", a u čijem središtu je upravo stvaralaštvo slovenačkog i našeg pionira ekološkog pokreta u umetnosti (ali i šire).

- Mnogo mi je veća čast što su mi dela izložena pored radova Pogačnika, nego da su mi priredili samostalnu izložbu - kaže, za "Novosti", autor koji je 1. januara, u Brezovici, prestonici "Porodice bistrih potoka", proslavio 70. rođendan.

- Marko već pola veka živi u domu koji se zove "Porodica na ivici šume", a naša komuna napuniće 45 godina, tako da je reč o dve paralelne priče, koje dugo traju.

I prijateljstvo, saradnja i međusobno poštovanje dvojice umetnika su dugovečni, nastavlja Mandić:

- Iako delujemo iz dve šume i sada iz dve države, mi smo dugo u zajedničkoj misiji.

Marko leči zemlju, ja živim na zemlji. Bratsko-estetski i duhovno smo veoma povezani.

Zagovaramo civilizaciju posttehnološkog karaktera, a zajednička nam je i spoznaja, do koje smo došli još u vreme kada smo se upoznali, da svet ide devastacionim putem.

Sagovornik nas podseća i da je ono što radi Pogačnik (svojevremeno osnivač slavne OHO grupe i jedan od najintrigantnijih stvaralaca konceptualne umetnosti), steklo prepoznatljivost na globalnom nivou.

- On je postao i počasni umetnik Uneska - ističe Mandić.

- U ovom trenutku narasta u Evropi i svetu ogromno interesovanje za pravce koji integrišu umetnost i prirodu. Marko i ja, međutim, tome ne pripadamo. Mi smo pioniri civilizacijskog povratka prirodi. Ali i osnivači jedne nove misli da umetnost ne sme da se odvoji od čoveka. Danas već postoje roboti koji bolje crtaju od ljudi, automati koji pobeđuju šampione sveta u šahu. To je tragedija i sramota. Berđajev je govorio:

"Pomašiniće" čoveka. Ali je Kandinski, ipak, smatrao da prava umetnost ne može da se industrijalizuje.

Na proleće je u Modernoj galeriji planiran i novi susret saboraca, čije drugarstvo seže iz vremena kada su se ljubljanska i novosadska scena duboko prožimale, priseća se sagovornik:

- Često sam boravio kod njega u Šempasu, on je dolazio u Brezovicu. Čak, 1977. godine, kako je imao kombi, on i njegova supruga Marika su nas preselili iz Novog Sada na Rudnik.

Prešli su sedamsto kilometara da bi nam pomogli.

Svojevremeno je Pogačnik našeg umetnika vodio sa sobom na skupove po Evropi, u Nemačku, Holandiju...

- Gde god bih se našao zajedno sa njim, osećao sam nekakav ponos - priznaje Mandić.

- Naterao me je da održim predavanje pred 500 ljudi u Amsterdamu. Upoznao me sa Donaldom Kizom, koji je osnovao čuvenu organizaciju "Planetari sitizant".

Na postavci u Ljubljani predstavljeno je 25 eksponata našeg umetnika, nastalih od kravlje balege, kamena, drveta, od 1982. do današnjih dana, kao i nekoliko teoretskih teza, poput: "Ni sam ne razumem svoju umetnost" i "Umetnost koja liči na umetnost, nije umetnost". Zastupljeno je i tridesetak fotografija iz Brezovice i sa festivala "Šumes", koji je minulog leta održan 20. put.

Nezaustavljiv Mandićev entuzijazam, na pragu osme decenije, vidljiv je ne samo na polju vizuelnih umetnosti: nedavno mu je objavljena knjiga "Bio jednom plavi mag", učestvovao je u dokumentarnom projektu o novosadskoj avangradi, koji uređuje Nenad Milošević, sa Aleksandrom Gajšekom započeo je seriju "Mi ljudi jesmo razgovor", a uskoro će biti emitovana serija "Kamera je prisutna" Gregora Zupanca, u čijem fokusu je pet srpskih, kako kaže "malo ekscentričnijih umetnika"...

Pionir ekološkog pokreta kod nas, ipak se distancirao od aktuelnih buđenja svesti o važnosti prirode:

- Ni oni mene ne primećuju, niti me se sećaju. Pripadam filozofskoj ekologiji koja nije politizovana. Mladi aktivistički pokreti, nažalost, brzo propadaju, usahnjuju posle godinu, dve, tri... Kod mene je odnos prema prirodi jedan životni koncept. To je opredeljenost da se ne razdvajam od zemlje, koja ima ogromnu bol. A kada neko boluje, pored njega treba biti stalno. Zato živim u šumi.

Survavajući tok civilizacije

U NAJAVI izložbe "Ton posle tišine", koju je Mandić održao od 22. oktobra do 22. novembra u galeriji "Sreten Stojanović" u Prijedoru, piše kako je reč o postavci koja se bavi potrebom da se zaustavi "survavajući tok civilizacije". Neki od eksponata, koji su alegorija za "svet koji juri u provaliju", bili su i na izložbi "Pramoderna" u sarajevskoj galeriji "Zvono", održanoj tokom minulog septembra i oktobra.