PISAC JE ZATOČENIK SUMNJE: Književnik Aleksandar Jugović povodom nagrade "Kočićeva knjiga"

Žiri za priznanja koje dodeljuje Zadužbina "Petar Kočić" ocenio je da se Jugović svojim delom profilisao kao jedan od najautentičnijih glasova savremene srpske književnosti, koji svojim poetskim, proznim i dramskim delima funkcionalizuje čoveka na Balkanu u svim njegovim komičnim i tragičnim vidovima. Sve najbolje osobine dosadašnjih dela, po oceni stručnog žirija, potvrdio je u novom romanu "Usamljenik sa Rodrigesa".

- Nagrade su potrebne književnosti - kaže Jugović za "Novosti".

- Pravi pisac nije samouveren čovek. Naprotiv. Sumnja i preispitivanje su i polazište i ishodište stvaralačkog procesa i ne verujem da postoji književnik koji nije njihov zatočenik kada razmišlja o sebi i svom delu. Svaka potvrda valjanosti njegovog rada pomaže piscu da nastavi, da ne odustane, premda su, nažalost, mnogi, možda i najveći književni stvaraoci za života bili osporavani, odbacivani, stavljani na margine, jer su izlazili iz okvira opšteprihvaćenih književnih kanona ili vladajućih poetika. Ili nisu bili po volji elitističkim književnim krugovima iz drugih, vanknjiževnih razloga. I neminovno su zbog toga patili. Zato treba biti pažljiv prilikom obraćanja piscima jer njihova surevnjivost je kosmička.

U "Usamljeniku sa Rodrigesa" Jugović se bavi temom smrtne kazne, koja je, prema rečima kritičara Mladena Veskovića, novina u srpskoj književnosti i otvara filozofska, etička, politička, pa i religijska pitanja.

- Dugo me već zaokuplja sudbina ljudi koji su u ime zakona oduzimali živote osuđenih na smrt - kaže pisac.

- Kakva je ta kora hleba, kakve su njihove teskobe, kroz kakve traume prolaze njihove porodice?! Kako izgleda sesti sa suprugom i decom za sto po povratku s posla, ručati s njima i razgovarati o svakodnevici, a znati da si tog dana nekoga ubio?!

Država i društvo ne mare za te ljude, i sve ankete govore da su i verujući i neverujući ubedljivom većinom na strani smrtne kazne. Poznajem ženu koja je devedesetih godina podržavala ratove vođene na prostorima bivše Jugoslavije, jer je bila uverena da će oni ispraviti istorijske nepravde, poravnati neraščišćene račune. Žestoko je branila svoje stavove, ali samo do trenutka dok njen sin nije mobilisan i poslat na ratište.

Nakon toga, preobratila se u jednog od najvatrenijih antiratnih aktivista.

Smrtnoj kazni Jugović je pristupio iz perspektive egzekutora, koji je pripovedač i glavni junak romana.

- Čovek koji je u ime naroda, a pre svega države, regrutovan da ubija, činom likvidacije postaje istovremeno i dželat i žrtva. Od žrtvovanja nisu izuzeti ni njegova porodica i okruženje. Posao izvršioca smrtne kazne traži mučna preispitivanja, u potpunosti urušavajući biće koje je zloupotrebljeno. Takva obaveza, ma kako da je preuzeta, voljno ili nevoljno, kobna je, preteška. Iz unutrašnjih, ličnih drama junaka ovog romana sledi raspadanje doslovce svega životnog, svakog zdravog principa. I nema mu spasa, jer su preispitivanja toliko teška i bolna, da se na njih ne može odgovoriti racionalno. Ipak, za razliku od drugih dželata koji tražeći načine da se oslobode težine preživljenih iskustava završe u ludnicama ili se ubiju, moj junak nalazi izlaz u mogućnosti da pristajanjem na krajnju žrtvu, na ogoljavanje vlastitog života bez ikakve namere da opravda svoje postupke, učestvuje u sprečavanju daljeg deljenja nesreće. Roman od čitaoca zahteva nedvosmislen stav, sadržan u odgovoru na naizgled jednostavno pitanje - je li za smrtnu kaznu ili protiv nje?

Žena na zamrzivaču

- MNOGI likovi iz mojih dela nastali su na temelju karaktera, naravi ili postupaka ljudi iz mog okruženja - kaže Jugović. - Početni impuls, od koga sam krenuo u spisateljsku avanturu, najčešće pripada jednom čoveku, ili čak situaciji koju sam doživeo ili preživeo u sebi. Volim neobične ljude i sa njima se družim, možda je i to razlog zbog čega vlada mišljenje da poznajem srpski mentalitet. Ako žena u danu kada je otvoren "Lidl" legne na zamrzivač sa pilićima i zagrli ga da bi sprečila ostale kupce da dođu do njih, i pritom stavi sebe u poziciju da ih ni ona sama ne može uzeti, ali je zadovoljna što to ne može učiniti niko drugi, onda je ona idealan junak za moju dramu.