KNJIŽEVNA KRITIKA - STRADANJE NA DUŽE STAZE: Milica Vučković, "Smrtni ishod atletskih povreda", Booka

Krenimo od samog naslova. Zašto je on ironičan. Zato što glavni junaci ovog romana, kao i poneko od njihovih bližnjih, zapravo stradaju na duže staze, od duhovnih povreda i hroničnih nezadovoljstava koje se naoko mogu trpeti, s kojima se, naizgled, može živeti, a koji zapravo imaju fatalan ishod. Ta fatalnost implicite je prisutna, i naslućuje se i otvorenim krajem romana koji ostavlja mogućnost junacima pre da dalje stradaju, srljaju, trpe, pate, opraštaju do beskraja, da ne postavljaju granice ili pak da ne štite ni svoj primarni integritet, ili pak da zlostavljaju - svako sebe ili jedni druge, ili da možda sve to čine u nekim sasvim novim vrstama odnosa, sa nekim drugim ljudima.

Da su na tom putu, a da je ishod hroničnog nezadovoljstva, neispunjenosti, patnje i prećutkivanja očiglednog, trpljenja fatalan, pokazuje sudbina junakinjine majke, koja svakako nije centralni, ali je veoma važan lik u romanu. Onaj koji je veoma bitan za samu kompoziciju priče, lik kroz čije se, pre nečinjenje nego činjenje, prelamaju sudbine svih ostalih junaka.

Da je reč o psihološkom romanu lako zaključujemo zbog dubine i preciznosti s kojima su karakterisani svi junaci ovog romana, letimično fizički, zato što je to za priču manje važno, a mnogo više na osnovu njihovih postupaka i stavova o bitnim životnim pitanjima - o roditeljima, porodici, ljubavi itd. Psihološki je i stoga što osim što pokreće navedena životna pitanja, u centar stavlja pitanje manipulacije i zlostavljanja.

Ono što u romanu jeste očigledno je zlostavljanje koje čini muškarac amblematičnog, istovremeno i ironijskog imena Viktor, koji je sve, samo ne pobednik ni uspešnik, dok je žrtva mlada žena, takođe amblematičnog imena - Eva, na čija su pleća, s namerom, stavljeni svi problemi žene, ne samo savremene, jer se u romanu ipak, ne tretiraju samo problemi koji su kod nas sazreli s promenom društvenopolitičkog sistema, već oni koji potiču iz patrijarhata i koji su i dalje prisutni u nepromenjenom obliku, a koji pokazuju izrazito licemerje naše sadašnjice i tretmana žene u njoj.

I za kraj, zašto je ovde reč i o bildungs romanu? Zato što ni Viktor ni Eva nisu zrele ličnosti, iako imaju preko trideset godina, oni tek odrastaju, na veoma trnovite načine. Uzroci za to su mnogi i vrlo složeni. Junaci se veoma loše nose s tim uzrocima zato što ih nisu u dovoljnoj meri svesni, s njima ne mogu da na kraj izađu sami. Ni Viktor ni Eva nemaju izgrađen sostveni identitet i to je ključna tačka iz koje kreću svi njihovi problemi. Tek deo njih ogleda se u tome da nisu samo jedno drugom pogrešan izbor, već da su svi njihovi prethodni izbori bili pogrešni.

Osim što je u samom romanu autorka pokrenula izuzetno značajna i duboka pitanja koja se ne tiču samo sadašnjice već koja imaju izraziti kontinuitet u našem društvu, ona je to, važno je reći, učinila na visokoumetnički način. Zbog toga njen roman pripada grupi vrlo uspešnih, objavljenih u 2021. godini.